Најбоље из Гласника на летњој акцији
#knjiga #sluzbeniglasnik #letnjaakcija #knjigenapopustu #popust
ЉУБАВ САМОЋА је филозофско ремек дело на свега стотинак страница, написано као разговор, у којој аутор без околишања говори о свом лилном путу и осврће се на главне теме његових дела: љубав, самоћа, безнађе, живот мудрост, морал, илузије, смрт…
За Андреа Конт-Спонвила, најпревођенијег савременог француског филозофа, филозофија је нужно у контакту са живим животом, а њена сврха је у томе да свакодневно искуство, продубимо, боље разумемо и осветлимо мислима великих умова.
Попут Монтења, он сматра да живот вреди више од филозофских система, као што књиге вреде једино ако су у служби живота. У том смислу ово дело је поклон свима који трагају за смислом. У животу, у сваком животу, љубав и самоћа иду заједно, оне нису две супротности већ два одсјаја истог светла које је сам живот. Без тог светла, филозофија не би вредела.
РОМАН О СЕЋАЊУ И ЗАБОРАВУ
Архивиста и службеник Градске библиотеке Санкт Петербурга Исидор Чагин има јединствен дар мнемонисте. Mоже да памти текст, ма колико да је компликован, и да га се сећа кад год пожели. Феноменална јунакова способност постаје му тешко искушење, јер је Чагин лишен обичне људске радости – заборављања. Све са чим дође у додир постаје за њега незаборавно у дословном смислу.
Дар предодређује његову улогу: он је посредник између несавршене људске природе и елементарне силе времена, али истовремено и храбар витез који покушава да од заборава поврати догађаје и имена, и врати их у садашњост. Али чак и такав таленат има своју лошу страну. Сваки велики дар јесте ремећење хармоније. Памћењу је потребно заборављање, речима је потребна тишина, а измишљотини – стварност.
Како човек који ништа не заборавља може да живи у свету у коме је све осуђено на заборав?
Водолазкин је овим романом поново постао лауреат најпрестижније књижевне награде Русије - НАГРАДА „ВЕЛИКА КЊИГА“ 2022.
Ко није био те среће да одраста 80-тих уз ову књигу може то да надокнади!
Уживајући у сваком детињем закључку и питању о свету и људима око себе, у лепоти језика и пуноћи описаних призора, и онај ко није имао среће да овако одраста може себи приуштити све доживљаје срећног (чак и када не иде баш све како треба) и данас помало заборављеног детињства.
