02/12/2024
Tekst Ane Lazarević preuzet iz grupe Klasici književnosti 💛
Jun Fose
Septologija I-VII
prevod-Radoš Kosović
Izdavač- Treći Trg
Kada je 2023. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, Fose je za mene bio Novo ime, dok je danas, slobodno mogu reći, Drugo ime za oduševljenje. Septologija nije samo nešto najbolje što sam pročitala ove godine, prethodne, a verovatno i buduće, već spada u retka književna dela koja ću doživotno izdvajati po kvalitetu, originalnosti, umetničkoj vrednosti i podsticanju misli i dilema kod čitaoca. Istovremeno, Septologija je jako specifično delo koje sigurno mnogima neće prijati, kao i delo koje će svako ko ga pročita analizirati i shvatiti na svoj način, što je pretpostavljam Foseu i bio cilj, i što zapravo i definiše umetnost o kakvoj Fose u svojim delima piše.
“Kultura je valjda to kad svi liče jedni na druge, recimo kad nose odela i kravatu, a u umetnosti svako liči na sebe i sasvim je svoj”
Septologija jeste priča o ostarelom Norveškom slikaru Asleu i sedam dana njegovog života. Sedam je delova Septologije, po svakom danu jedan, i svaki od njih (osim poslednjeg) počinje i završava se na isti način-počinje time što Asle analizira sliku koju je upravo naslikao, a završava se tihom molitvom pred spavanje. Sedam Asleovih dana, koji počinju ponedeljkom, neodoljivo budi asocijaciju na sedam dana u kojima je Bog stvarao svet, svetlo, tamu, vreme i živ svet, dok sedmog dana nije rešio da je vreme da odmori.
Asle je sam, toliko sam da čak i stvarnost likova koji se u romanu pored njega pojavljuju dovodimo u pitanje. Sam sa svojim konfuznim mislima, umornim telom, sam sa svojim slikama i sa senima davno umrle supruge čije prisustvo neprestano oseća. Kroz ovo obimno delo videćemo Aslea dečaka, Aslea studenta, Aslea slikara, Aslea i njegovu Ales, ali i još jednog Aslea koga on predstavlja kao svog prijatelja, istovetnog slikara duge kose i šala uvezanog oko vrata, toliko istovetnog da nismo sigurni je li stvaran ili je on Asleova druga stvarnost, dva scenarija jednog života nastalih u slikarevoj glavi. Jer Asle je osobenjak, i sasvim sigurno osoba koja bi podlegla psihijatrijskog dijagnozi. Drugi Asle predstavlja septum, rascep ličnosti na bilo je i moglo je biti, na dve suprotnosti čije se priče u zanimljivoj i čak mističnoj hronologiji prepliću čekajući svoj kraj, a nama intenzivnije priče od one koja se priča na kraju.
Asleova slika koju zagleda iz dana u dan predstavlja dve linije koje se ukrštaju, ljubičastu i smeđu, na sličan način na koji se dvojica Aslea ukrštaju u jednog pa mimoilaze. Cela Septologija prožeta je dvojnostima i ukrštanjima, poput dve paralelne stvarnosti, i ta mistika dvojnosti ostavlja čitaoca sa proizvoljnim tumačenjem nalik onoj grafici na kojoj pola ljudi vidi Dostojevskog a druga polovina nagu ženu.
Vera, umetnost i smrt čine sveto trojstvo Foseove proze, i pisac ih predstavlja kao pojmove sasvim lične, lišene analize i univerzalnosti. Utkane kroz glavne tokove radnje nalaze se Asleove misli o Bogu, Isusu, religiji, smrti, duši, umetnosti, i to su sekvence u kojima se na najčujdniji način mešaju misli genija i ludaka. Poželite prosto da u jednu malu svesku posložite sve ove njegove sekvence, nosite ih sa sobom i prečitavate, i sa svakim novim čitanjem otkrivate novi smisao piščevih reči.
Celokupno ovo delo je jedna velika originalna tvorevina po svemu, pa tako i kompoziciji koja predstavlja jednu jedinu rečenicu koja se proteže na gotovo 800 strana! Veznici su tu gde bi trebalo da bude tačka, i time se stvara jedna narativna bujica koja vam ne da da stanete jer ne postoji znak za zaustavljanje. Repetativno i ritmično, čitate Jevanđelje po Foseu gde bi i beše i naiđe Ales i reče Asleu..
U sadašnjosti, Asle govori u prvom licu, dok je prošlost ispričana iz trećeg, lica posmatrača. Seku se vremena, događaji, misli. I kao što Foseov Asle iz sopstvene tame izvlači svetlost na slikarsko platno, lišavajući umetnost krute forme i dajući joj energiju i duh, tako i ovaj roman ruši unutrašnje barijere i dopire do čitaoca na najintimniji i najintenzivniji način.
Kada pročitate knjigu i razmišljate o radnji, to je dobar roman, kada pročitate kniigu i razmišljate o životnim pitanjima-to je umetnost.
“..celi svet sa našom malom planetom na kojoj ljudi žive u izvesnom smislu postoji samo da bi Bog postojao, jer bez ljudi Bog ne bi bio Bog već nešto drugo, a kad nešto što doživljavamo kao svoj svet, kad prostor u kojem se nalazimo nestane, onda više ničeg nema, ostaje samo ništa, ništa koje je Bog, jer Bog je večan, a večnost ne može biti nešto određeno, nešto ograničeno, nešto što postoji u prostoru, i zato je Bog svekolika prošlost i svekolika sadašnjost i svekolika budućnost izvan vremena i prostora…”