LOM

11/08/2024

***USKORO***

U opusu Franca Kafke (1883-1924), jednog od najvažnijih pisaca našeg vremena posebno se izdvajaju dnevnici i pisma, a najpoznatija su pisma Mileni Jesenskoj (1896-1944), koju je Kafka upoznao kada je njemu bilo 36 a njoj 23. Milena je bila udata i živela je u Beču, a Kafka je živeo u Pragu. U periodu intenzivne prepiske sreli su se samo dva p**a. Milena je volela i Kafku i svog muža, i nije htela da promeni svoj život. . .

LOM je objavio novi prevod Procesa, jednog od ključnih romana XX veka, kao i novi prevod čuvene Kafkine novele Preobražaj, a u pripremi je novi prevod romana Amerika.

Od proleća do jeseni 1920. Kafka je poslao na stotine pisama Mileni Jesenskoj, i to je (mada njena pisma nisu sačuvana) postala možda najpoznatija ljubavna prepiska u svetskoj književnosti.

„Voleo bih da je sutra kraj sveta, onda bih mogao da sednem u prvi voz, dođem pred tvoja vrata u Beču i kažem: Pođi sa mnom, Milena. Volećemo jedno drugo otvoreno, bez straha, jer sutra je kraj sveta. . . “

„Sada volim ceo svet, a u to spada i tvoje levo rame, ne, prvo je bilo desno, i zato ga ljubim kad mi se svidi (a ti budeš tako mila i smakneš na tom mestu bluzu) u to spada i tvoje levo rame i tvoje lice nada mnom i tvoje lice poda mnom. . . “

„Ništa ne mogu da napišem, samo tumaram između redova, dodirnut svetlošću tvojih očiju, dahom tvojih usta, kao kad je lep i srećan dan koji ostaje lep i srećan čak i kad je glava tako umorna i kad me čeka dugo putovanje. . . “

„Juče sam te sanjao. Više se skoro i ne sećam šta se dešavalo u pojedinostima, samo još toliko znam da smo se neprestano preobražavali jedno u drugo, ja sam bio ti, ti si bila ja. Na kraju je tebe odnekud zahvatila vatra, setio sam se da se krpama guši plamen, dohvatio sam neki stari kaput i udarao te njime. Ali opet su počela preobražavanja, i to je išlo tako daleko da ni ti nisi više bila tu, nego sam ja bio taj koji gori i ja sam bio taj koji udara kaputom. . . “

„Pisati pisma znači ogoliti sebe pred duhovima, što oni lakomo iščekaju. Napisani poljupci ne stižu tamo kud su upućeni jer ih usput ispijaju duhovi. . . “

11/08/2024

***USKORO***

Juz Aleškovski (1929-2022) Josif Efimovič Aleškovski, pisac, pesnik, i scenarista, rođen je u porodici jevrejsko-ruskog porekla. Živeo je u Moskvi. Zbog kršenja discipline u mornarici proveo je tri godine na robiji. Oslobođen je posle Staljinove smrti. Pisao je pesme koje je sam pevao (neke su postale izuzetno popularne u SSSR). Ništa nije mogao da objavi, pa je, kao i Dovlatov, s kojim je bio veliki prijatelj, emigrirao 1979. i od tada je živeo s porodicom u Americi.
Juz Aleškovski napisao je nekoliko knjiga koje su ga proslavile, među kojima su pre svega „Kengur“ (1981) i „Nikolaj Nikolajevič“ (1980), u kojima ismeva sovjetsko društvo i pseudonaučne biološke eksperimente u SSSR (čuvena takva knjiga je „Pseće srce“ Mihaila Bulgakova).
Aleškovski je postao izuzetno popularan u Rusiji kad su konačno počeli da objavljuju njegova dela, jer piše neposrednim jezikom, duhovito, bezobrazno i beskompromisno.

„Slušaj sad. Ja već znam: neće biti dosadno. Ako počneš da se dosađuješ, znači da si govedo i da pola kurca ne kapiraš ni o meni, ni o molekularnoj biologiji. Evo me pred tobom: zgodna faca, skockan, mrdam brkovima kao mačak, stari moskvič piči, gajba nije sustanarska, a žena – još malo pa doktor nauka. Žena mi je, priznajem, prava zagonetka! Jednom rečju – tajna prirode. Ona Sfinga bez nosa u Egiptu – video sam je u nekom kratkometražnom filmu – obična je guzica u poređenju s mojom ženom. Samo spomenik i ništa više. Ali o ženi ćemo kasnije. . . “
~Nikolaj Nikolajevič

Ovako počinje priču junak romana, koji postaje glavni učesnik naučnog eksperimenta na tragu veštačke oplodnje i otkrića Vilhelma Rajha o moćima seksualne energije. . .

11/07/2024

Roman "Aperkat" Maje Iskre, selektovan je za nagradu "Meša Selimović", jednu od najznačajnijih književnih nagrada u regionu za najbolji roman objavljen u prethodnoj godini na jezičkom govornom prostoru Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

13/06/2024

https://www.danas.rs/kultura/bora-cosic-intervju/

Bora Ćosić književnoj sceni još uvek živo doprinosi.

24/05/2024

24/05/2024

Charles Bukowski with Ben Gazzara, who played a character based on him in the 1981 movie Tales of Ordinary Madness.

23/05/2024

Damir Karakaš (Lika, 1967), jedan je od najcenjenijih književnika u regionu, dobitnik uglednih domaćih i međunarodnih književnih nagrada (Premio Itas Italija, Književna nagrada T-portala za najbolji hrvatski roman, nagrada Fric, Meša Selimović, Petar Kočić. . .). Preveden je na desetak jezika, dela mu se izvode na domaćim i evropskim pozorišnim scenama, a po njegovim romanima pišu se scenarija za filmove. Živi u Zagrebu. Otac je triju kćeri.

Nekonvencionalan, samouvjeren, buntovni slikar lucidnog duha i eksperimentalnih formi, Damir Karakaš jedna je od najneobičnijih pojava u južnoslovenskim književnostima. Njegov fiktivni svijet približava se stvaralačkom konceptu Miodraga Bulatovića, bogatu metaforiku i izražavanje simbolima nasljeđuje od Wolfganga Borcherta, jezičko majstorstvo od Petera Handkea, dok umjetnička platna Karla Sirovyja oblikuju autorove vizije sna i polusna. Kao što je Miodrag Bulatović ostao zapamćen kao začetnik lične književnosti, odnosno literature koja je za njega bila lični izraz, tako je Karakaševo „ja“ neodvojivo od fiktivnog svijeta koji modeluje. Iz tog razloga, bulatovićevska magija opisivanja realnosti irealnog i tajanstvenost Sirovyjevih akvarela osnovna su poetička obilježja Potopa.

Usamljeni pobunjenik poput Bulatovića, istovremeno tradicionalan i moderan književni stvaralac, Damir Karakaš umjetnik je nezaustavljive stvaralačke energije, čudesne snage literarnog genija, koji stvara „strategijom imaginacije protiv očajanja“ (Ihab Hasan). Ovaj Ličanin potvrđuje da je, upravo, imaginacija odlika njegove erudicije, koja se pronalazi pisanjem, pa „erudicija shvaćena kao vrhovna imaginacija“ odraz je jedinstvenog pripovjedačkog zdanja kakav je roman Potop.
- Dr Marijana Terić

23/05/2024

Mene niko vaspitavao nije
samo su me zalivali ljubavlju
i puštali da rastem sama
pod prostranim indigom neba
koje otkriva raskošnu budućnost
a srebrni sjaj zvezda
plete uzburkane snove
u maloj radoznaloj glavi
željnoj velikog života.

Spavala sam bez straha
samo u kolima
dok se kotrljaju točkovi u crnoj noći
a leptiri i bube presecaju svetlosni trag.

Tu mi nikakve aždaje i besni dlakavi vuci
nisu mogli pojesti tabane,
čuvao me mirni šapat roditelja.

U belom gradu u četiri zida
igrala sam igre od mašte, sama
sa sto zamišljenih lica i igrica
i čekala da život konačno počne.

A živela sam samo u malom selu
u sred šume
gde je mirisala prašina na putu
i trava u mokrom kanalu
i pečenjak u vatri koja tera komarce
i omekšale ljubičaste šljive
i kravlja balega i zlatno seno
dok pada veliko žuto sunce
u zelenu slavonsku ravnicu.

Pobrkalo mi se nešto u tom odrastanju
šta je stvarno, a šta samo privid
i to nebi bio nikakav problem
da odrasla umem da prepoznam
do čega mi je više stalo
do onoga što jesam
ili onoga što bih volela biti.

Dragana Obradovic rođena je u Beogradu 1976. godine. Glumu je diplomirala na Akademiji umetnosti. Igrala je na sceni Beogradskog dramskog pozorista, u Pozorištu Slavija i dečijoj sceni Čukarica. Bavila se muzejskim teatrom. Ostvarila je niz uloga u TV-serijama, školskim i kulturnim programima. Autorka i voditelj serijala "Ovde i sada" na televiziji Hram. Reditelj, dramaturg, autor i glumica u pozorišnom projektu "Što se bore misli moje". Majka je troje dece.

23/05/2024

Dragana Gaga Dragičević (Zvornik, 1988), odrasla je u Beogradu, gde je i studirala. Ovo je njena prva knjiga.

Pesme u zbirci Samozaneseni odražavaju životni period između devetnaeste i dvadeset pete godine jedne devojke koja ne zna da ima bipolarni poremećaj i pokušava na sve načine da shvati šta se desava s njenim emocijama. U nekom limbu između realnosti i mašte, ona traži izlaz u ljubavi, i misli da je samo to problem, ali ljubav ne dolazi lako, pogotovo kad je toliko potrebna. . .

sanjala sam te noćas
bio si lep kao u svim mojim snovima
i ljut, jer nisam bila iskrena
pitao si me zašto, bezbroj p**a
a ja nisam znala šta da ti odgovorim
i opet sam pokušala da te lažem
i u očima sam ti videla suze
da li od tuge ili od besa
više nije ni bilo važno.

sanjala sam te noćas
bio si zaljubljen kao u svim mojim snovima
i ljut, jer više ne mislim na tebe
pitao si me zašto, bezbroj p**a
a ja nisam znala šta da ti odgovorim
jer to su bile laži
i u očima sam ti videla suze
da li od tuge ili od besa
više nije ni bilo važno
to su samo snovi.

12/05/2024

https://www.youtube.com/watch?v=G2CPbVoMKF4&list=PL4JFG2Qd2uMCoSUu_HsqqzAvUtRvBWzSm

Marko Tomaš, Mostarac sa mnogo adresa širom bivše nam države, jedan od najvećih pesnika koji deluju poslednje dve decenije na zajedničkom jeziku, kolumnista,...

30/04/2024

Nagrada “Biljana Jovanović” za 2023. godinu ravnopravno je dodeljena knjigama “Ruski vrtlar” Bore Ćosića i “Srećni dani” Srđana Vučinića, saopštilo je 23. aprila Srpsko književno društvo (SKD), koje dodeljuje to priznanje radi afirmacije književnih vrednosti koje su deo autent...

24/04/2024

Драги пријатељи,

Промоција песничке књиге ''Кажи ми ко сам'' (Лом,2022) београдске редитељке Тање Мандић Ригонат одржаће се у петак, 26. априла од 18 часова у УК Пароброд. Ово је интимистичка, исповедна поезијa која демаскира жену редитељку у позоришту и износи начине личних освајања слободе. Осим ауторке, о ''Кажи ми ко сам'' говориће Димитрије Коканов, драматург и драмски писац из Београда, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.

Током исте вечери, глумица Катарина Марковић прочитаће осврт Владимира Копицла, новосадског песника, критичара и антологичара о поезији Тање Мандић Ригонат. Према речима Копицла, Тања Мандић Ригонат је Шехерезада с тастатуром. И Исидора Данкан, с главом. Јаросно нежна и сурово промишљена.Читати на светлу и у мраку. Ноћу, док вам се не смркне. И дању, док не сване.

Тања Мандић Ригонат је позоришна редитељка из Београда. Режирала је представе по делима класика и савремених писаца: А.П.Чехов, Ф.М.Достојевски, Х.Ибзен, Д.Ковачевић, Б.Нушић, Љ.Симовић, И.Вирипајев, К.Костијенко, В.Набоков, Д.Ајвс, В.Рудан, А.Стриндберг, И.Бергман, Ф.Арабал, Т.Штивичић, Н.Кољада, Т.Слобођанек и друге.

Драматизовала је романе: Зли дуси, Ф.М.Достојевског; Мртве душе, Н.Гогоља; Лолита, В.Набокова; Дабогда те мајка родила, В.Рудан; Ко је убио мог оца Е.Луја; Ђаво је био врућ, приче Ч.Буковског.

Књизи ''Кажи ми ко сам'', претходиле су: ''Мистерија срећног контрабаса''(Хаос, 1994) и ''Из живота п(т)ица'' (Беополис-Лом, 2002)

Добродошли!

22/04/2024

"Maja Iskra je svojim romanom o odrastanju ubedljivo stupila na našu književnu scenu. Pokazala je izvanredan pripovedački dar, istančan osećaj za kratku proznu formu, sposobnost da sa par reči predoči lik i uhvati suštinu događaja. Veliku temu odnosa oca i kćerke uspela je da obradi mimo nasleđenih stereotipa. Izrazom je direktna i snažna."

Književna kritičarka dr. Vesna Trijić o Aperkat-u Maje Iskre // Kulturni dnevnik RTS-a

Label and copyright: Radio-televizija Srbije Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

11/04/2024

На Конкурс за Награду Биљана Јовановић за 2023. годину пристигло је 207 књига.

Жири књижевне награде „Биљана Јовановић“, у саставу Драган Бошковић, председник, Тијана Матијевић и Даница Вукићевић је из ширег избора од 17 наслова у ужи уврстио следећих шест:

Срђан Вучинић, Срећни дани, Књижевна радионица Рашић, Београд, 2023.

Бора Ћосић, Руски вртлар, Лом, Београд, 2023.

Стевица Шепра Михајлов, Д Стуџис и поховане тиквице, Нишки културни центар, Ниш, 2023.

Дубравка Матовић, Историја баштованства, КОВ, Вршац, 2023.

Драгослав Дедовић, Фјодоров џез, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2023.

Драгица Стојановић, Мастер клас, Поетикум, Краљево, 2023.

Крајем априла ће бити проглашен/проглашена добитник/добитница награде.



Београд, 9. априла 2024.

11/04/2024

VELIKI LJUBAVNI ROMAN
Jan Volkers 1925-2007

Jedan je od najpoznatijih holandskih pisaca XX veka. Retko je da se likovni umetnik (Volkers je bio priznati vajar) toliko istakne u književnosti. A sve je počelo čuvenim romanom Tursko voće (1969), po kome je Pol Verhoven odmah snimio film. U poplavi „ljubića“ našeg vremena, Jan Volkers je napisao veliki ljubavni roman. Takvih knjiga nema mnogo. Među njima su, između ostalih, Crveno i crno, Idiot, Sentimentalno vaspitanje, Pan. Upitaj prah, Naš čovjek na terenu. . .

Volkersova Olga postala je jedna od besmrtnih junakinja literature, u sazvežđu u kome su Ema Bovari, Ana Karenjina, Kemil Lopez, Nastasja Filipovna, Edvarda Mak, madam de Renal. . .

„Nije čudo što su ljudi skoro padali pod tramvaj dok su se osvrtali za njom, što ju je ulicom pratio hor automobilskih truba, i što bi je žene iz kraja rado spalile kao vešticu, jer su njihovi muževi s rukama u džepovima pantalona stajali kod prozora sve dok se ne bi vratila iz dućana. . . Fotografije s početka, kad je imala taj obesni pogled u očima. S ružičastim šeširićem, zanosnim nabubrelim usnama i golim ramenima koja su virila iz crnobelog prugastog džempera koji sam kasnije spalio. Ili kao Ciganka u spavaćici sa cvetnim dezenom ispred išaranog sivog šatorskog platna kućice koju smo iznajmili u dinama, s onom samouverenošću u kukovima i podbulim licem od sna. Pitao sam se da li pamti kako je iza tog prljavog platna spavala s patkicom između svojih lepih sisa, i koliko smo bili srećni u onom belo ofarbanom, drvenom krevetu. . . “
-Tursko Voće

11/04/2024

Džesi Bol (Jesse Ball)

Jedan od najzapaženijih američkih pisaca nove generacije, rođen je u državi Njujork, 7. juna 1978, u porodici irsko-sicilijanskog porekla.

Prvu knjigu poezije objavio je 2004, a prvi roman (od ukupno devet), objavio je 2007. Po rečima kritike „autor je mnogih apsurdnih dela“. Dobitnik je niza književnih priznanja i preveden na više od dvadeset jezika. Radi u Institutu za umetnost univerziteta u Čikagu.

Autoportet (2022), poslednje je njegovo delo, „hipnotička autofikcija“ napisana u jednom danu.

„. . . Nisam spavao sa ženom sve do svoje dvadeset druge godine, i verujem da sam pre toga zbunio mnoge žene. Sigurno su mislile da me ne zanimaju. U stvari sam bio krajnje stidljiv, ali samo u tom pogledu. U svemu ostalom bio sam samouveren, čak agresivan. Devojka s kojom sam spavao namamila me u svoju sobu tako što mi je rekla da ćemo igrati videoigrice. Kad smo ušli, rekla mi je da nema video-igrice. . . “

„. . . Ujutro se probudim, sedim, hodam na velike razdaljine. Ako ima gde da se pliva, možda i plivam. Ako imam bicikl, voziću ga, pogotovo da bih nekog upoznao. Za mene nema više priprema osim pripreme za smrt, a to radim tako što se smejem. Ne smejem se smrti, naravno. Smejem se sebi. . . “

„. . . Imam kopiju rimske pločice za igru od jantara koju sam davno kupio u Francuskoj. Za mene je to srž mog života i postojanja. Ne znam kojoj je igri bila namenjena, ali okrugla je, i u reljefu je prikazan budalasti čovek koji jaše petla. Čim sam to video, znao sam da sam to skroz naskroz ja. Nikada se nisam osetio toliko shvaćeno. Ranije sam je nosio sa sobom, ali sada znam da to nije potrebno. . . “
-Autoportret

04/04/2024

GISTAV FLOBER
1821-1880

Bog francuske i svetske književnosti, tvorac Madam Bovari i Sentimentalnog vaspitanja, dobio je ideju za „delo svog života“, knjigu Kušanje svetog Antonija, još u svojoj osamnaestoj godini. Prvu verziju, nadahnutu filozofijom Baruha Spinoze, pisao je 1847-1848, otputovao radi nje u Egipat, ali je nije završio jer je otpočeo da piše roman Madam Bovari. Svetom Antoniju vratio se 1856, ali je još jednom prekinuo taj rad da bi napisao roman Salambo (Flober je oduvek bio opčinjen Starim vekom), a zatim i Sentimentalno vaspitanje. Poslednju verziju Kušanja svetog Antonija objavio je tek 1874, kao roman dramske strukture, čija se radnja zbiva u jednoj noći. Glavni akteri ovih vizija svetog Antonija su Amonarija, njegova ljubav iz mladosti, kralj Nabukodonosor, kraljica od Sabe, Hilarion (Antonijev učenik) kao ovaploćenje Satane, uz Požudu i Smrt, u vidu mlade i stare žene. Ova knjiga je, između ostalog, nenadmašna studija religije, filozofije i paganizma.

„Čini mi se da sam oduvek postojao. Imam uspomene koje sežu u prošlost do faraona. . . “
- Flober

». . . Bila sam u zadnjem odeljenju kupatila i žagor sa ulice me je uspavljivao. Odjednom začuh povike. Neko je vikao: „To je vrač! To je đavo!“ I gomila zastade ispred naše kuće, preko p**a Esku-lapovog hrama. Podigoh se na ruke do otvora u vrhu svoda. U peristilu hrama stajao je čovek sa gvozdenim lancem oko vrata. Uzimao je ugljevlje iz mangala i njime po svojim grudima pravio dugačke pruge govoreći: „Isuse, Isuse!“ Narod je vikao: „Ovo je zabranjeno! Kamenujmo ga!“ A on je to i dalje radio. Bile su to nečuvene stvari koje ushićuju. Cvetovi krupni kao sunce kružili su pred mojim očima i čula sam kako u prostoru treperi jedna zlatna harfa. . . «
- Kušanje svetog Antonija

04/04/2024

„ . . .nema pravde u kosmosu
ima samo pesama o njoj.“

Zlatko Stevanović rođen je 1989. godine u Užicu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio zbirku pesama „Dnevnik u osam” (Darma books, 2019).

„Poezija Zlatka Stevanovića jedna je duga, duga, neplaćena i neprospavana noć. Ona ljubi našu bedu, naše umore i polustanja, voli našu maglu, gušenja i bolove, naše ledine, rafove, zujanja, sve naše melanholije. Njeni junaci smo mi podstanari, mi čiča Bobani, mi gladni, zarobljeni u gradskom prevozu, u glibu, u mutnom, na periferiji. Ali to nije poezija nekretanja: u ritmu kratkih i jasnih, iskreno političkih stihova, nešto se slavi, postaje se mlaz, nekuda se ide. Na izmaku odustajanja nazire se sloboda, čeka se revolucija.”
- Miloš Živković

„Otkud ova uporna melanholija koja ispunjava nove pesme Zlatka Stevanovića, koja kao da se preliva na čitav živi svet, i kao da se prostire do svakog kutka pesnikove i spoljašnje i unutraš-nje stvarnosti? Možda pre treba pitati: čija je melanholija iz ovih stihova? Suptilno – ali vrlo direktno, pevajući o ljudima iz čekaonica, iz gradskog prevoza i vozova, gradilišta i prodavnica, svrstavajući se uz njih i deleći svet sa njima, pesnik povlači jednu par exellence političku razliku – njegov glas dolazi iz jednog sveta unutar sveta, sveta onih kojima u ovakvom poretku stvari kao da ne sleduje ništa osim melanholije.
I tu je ono vrlo osobeno kod Stevanovića, ono što njegova poezija rasvetljava pre kroz doživljaj sveta nego nekim naučenim političkim jezikom, to da je ovo jedna politika bez imena. Tu smo gde su sva politička imena potrošena, gde kao da nemamo ništa osim osećaja gorčine ili mutne želje da se iz njega otrgnemo. Sa tog mesta, upravo, pevamo – možda baš želeći da to ime izgovorimo.”
- Uroš Kotlajić

04/04/2024

KETI AKER
1947-1997

Avangardna američka autorka, ikona panka i feminizma, rođena je u Njujorku kao Karen Leman. Književno delo Keti Aker obojeno je traumama iz detinjstva, seksualnošću i pobunom protiv sveta u kom je živela. Bila je večito gladna ljubavi i ljudskog dodira. . . Svoj najpoznatiji roman Krv i suze u srednjoj školi (Blood and Guts in High School) napisala je 1977-1978, ali je uspela da ga objavi tek 1984. u Engleskoj. U Nemačkoj je knjiga zabranjena, kao štetna za omladinu. Tokom osamdesetih i prve polovine devedesetih objavila je niz romana; poslednji „Pussy, King of the Pirates“ pojavio se 1996. Umrla je 1997. godine u Meksiku.

„Kakva radost! Pred nama se najzad nalazi prevod najpoznatijeg književnog dela čuvene američke pank autorke Keti Aker. Književnost Keti Aker možemo svrstati u postmodernizam, feminizam, pank, njujorški andergraund, kalifornijski košmar. . . Njena književnost je uvek u telu, zainteresovana za telesnost, trpljenje, nasilje, seksualna zadovoljstva, kažnjavanje, borbu, bol, patnju i pre svega oslobađanje telesnog impulsa za životom i rečima. Ona sama svoj književni rad posmatra kao istraživanje jezika tela i tela u jeziku. Radikalna u eksperimentima sa (telom teksta) formom i izokretanjem narativa, zaigrana u prevrtanju i premeštanju očekivanog u potpuno nove sfere i kontekste. U svom najpoznatijem romanu Aker kombinuje, više nego u bilo kom drugom tekstu, fragmentarnu narativnu strukturu sa poezijom, bajkama, dnevničkim zapisima, mapama snova i crtežom, tražeći idealni izraz za putovanje kroz život na koje šalje svoju junakinju. Džejni kreće u pohod na svoje telo i tela drugih muškaraca, u borbu sa svojim strahovima i svetom koji ih uzrokuje, ona živi, preživljava, mlati sebe i svet oko sebe, ona sanja i živi san, uživa u seksualnim zadovoljstvima i oslobađa se abortusima, ona je u bajkama i hororima odrastanja, ona sreće i voli Žana Ženea, biva odbačena i ona koja odbacuje i sveti se kapitalizmu. Ona je desetogodišnja devojčica! A ovo je Keti Aker!“
- Dimitrije Kokanov

„putujem preko okeana u čamcu, ali ne znam ko je veslač. . .“
„Postojaće svet u kome se mašta stvara iz radosti a ne iz patnje, u kome muškarac i žena mogu opet da se vole, mogu opet da se ljube i jebu (žena će doći i napraviti taj svet za mene iako nisam više živa), za zločince, agoniju odbačenih, a ja ću ipak i dalje biti odbačena, jer živeću samo od svojih snova za nesrećne zločince što sanjari su u ovom sjebanom društvu, usamljeni, sjebani do koske. . .
“
- Krv i suze u srednjoj školi

04/04/2024

Osim s našim poznatim književnim prevodiocima, u ovoj nesvakidašnjoj knjizi upoznajemo se i s autorima koje su prevodili, među kojima su neke od živih veličina našeg vremena: Orhan Pamuk, Peter Hanke, Dž. M. Kuci, Mišel Fuko i drugi. Knjigu je osmislila naučna savetnica u Institutu za evropske studije, dr Gordana Đerić.

„Književnom prevodilaštvu u ovoj knjizi pristupamo kao najznačajnijoj formi jezika – onoj formi koja ga potvrđuje kao poseban jezik – i ispitujemo fenomenologiju prevodilačke delatnosti na bazi deset eseja istaknutih književnih prevodilaca sa francuskog, nemačkog, engleskog, ruskog, turskog i italijanskog jezika. Nastanak ovih eseja, čiji su autori Nikola Bertolino, Arijana Božović, Borivoj Gerzić, Vladimir D. Janković, Mirjana Marinković, Flavio Rigonat, Jelena Stakić, Goran Skrobonja, Žarko Radaković i Anđelka Cvijić, podstaknut je obimnim interdisciplinarnim upitnikom, koji pokriva različite aspekte književnog prevođenja – od lingvističkih i praktičnih, preko antropoloških, kognitivnih, književnih i kulturoloških, do statusnih, društvenih, i (geo)političkih. Pokrenuta pitanja tiču se, između ostalog, prirode, mesta i vrednovanja književnog prevođenja, budućnosti prevodilačkog poziva u svetlu napretka mašinskog prevođenja, izazova u vremenu vladavine „političke korektnosti“, odnosa pisca i prevodioca, pozitivne i negativne moći ove prakse i njenog uticaja na promene u domačoj jezičkoj i društvenoj zajednici.

Osim svestranijeg razumevanja fenomenologije prevođenja, isticanje važnosti ove delatnosti kroz istoriju i podsticaja na njena dalja istraživanja, osnovni cilj knjige je upoznavanje autorskih glasova prevodilaca koji su za nas imitirali stotine tuđih, nama nepoznatih glasova svetske književnosti, a koji se ovde pojavljuju kao pisci vrhunskog stila i jezika, oblikovanog neretko na duhovit način.“

10/03/2024

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2024&mm=03&dd=09&nav_id=2493797

Prošlo je 30 godina od smrti Čarlsa Bukovskog, a razumevanje i vrednovanje njegovog dela i dalje snažno boje (polu)biografske činjenice.

07/03/2024

KAŽI MI KO SAM
Tatjana Mandić Rigonat, u društvu sa Vladimirom Kopiclom, promoviše svoju treću zbirku pesama u knjižari Bulevar books u Novom Sadu, 7. marta u 19h.
Vidimo se ~

27/02/2024

***AKCIJA SE PRODUŽAVA DO 1. APRILA - 10 KNJIGA ZA 2200 RSD!***

Akcijom su obuhvaćene knjige Roberta Perišića, Tomaža Šalamuna, Damira Karakaša, Bore Ćosića, Marka Tomaša, Bolanja, Singera itd.

Obuhvaćeni naslovi (detaljno):

NEMOJ IĆI U ANDERLECHT roman
HOTEL WARTBURG roman
DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE roman
STARI JE OPET PIJAN roman
ŽIVOTU JE NAJTEŽE roman
UVOD U SMIJEŠNI PLES
UVJERLJIVO DRUGI roman
PARANOJA U NJU DELHIJU roman
OD 13 DO 18 (LEKTIRA ZA OSNOVNU ŠKOLU) roman
KATARINA roman
KAKO SAM UŠAO U EUROPU roman
JADI MLADE HANE
MORAMO POSTATI KONKRETNI
ČVOR NA OMČI roman
ISUS MEĐU DOJKAMA
PSIHOPATAK roman
SABRINA roman
AUTOBUSNE BILJEŠKE
SEDAM STRAHOVA roman
39. MAJ
GOLEM
BLIZINA SVEGA
HIPNOZE
BEZ roman
KARLOTE roman
KUĆA MARKOVA
LICE OD PEPELA
NA LINIJI roman
TOMAS BERNHARD BIOGRAFIJA
KINESKI CAR roman
ODLIČNO JE BAVITI SE KRIMINALOM roman
VILE I ALE
VENERINI I OSTALI BREGOVI
LUMPEN-NOVELA roman
PEVCI
NEVINI SVET roman
VETAR
PISAR BARTLBI

27/02/2024

Sagovornici: Drago Glamuzina i Ivan Isailović

14/02/2024

https://nova.rs/kultura/maja-iskra-autorka-romana-koji-vole-i-momci-iz-obezbedjenja-i-doktorke-nauka-prica-o-kriminalnom-miljeu-dorcola-vise-nije-interesantna/

Dve izdavačke kuće iz Beograda su se lomile da li da uopšte objave „Aperkat“, a ja sam sa tim istim rukopisom tokom januara ušla u finale dve od tri renomirane književne nagrade, kaže za naš sajt autorka hvaljenog debitantskog romana.