LOM

23/01/2025

Izdavačka kuća "LOM" neće raditi 24. 1. 2025. Pridružujemo se generalnom štrajku i zahtevima studenata.

12/12/2024

Serija snimljena po knjizi "TALENTOVANI MR.RIPLI", Patriše Hajsmit je nominovana za 3 Zlatna globusa.

Link za kupovinu knjige: https://lombooks.com/shop/nekategorizovano/talentovani-mr-ripli/

03/12/2024

https://www.danas.rs/kultura/booking-balkan-olja-radmila/

U četvrtak, 5. decembra, sa početkom u 19h, u okviru programa Booking Balkan, gošće Kulturnog centra biće spisateljice Olja Savičević Ivančević i Radmila Petrović.

02/12/2024

Booking Balkan // Olja Savičević Ivančević & Radmila Petrović
5. decembar 19h

Autorke će kroz razgovor otvoriti pitanja o svojim najnovijim izdanjima, pisanju kao činu bunta i sredstvu emancipacije jezika i važnosti pričanja priča o ženskom iskustvu koje su nam tokom odrastanja toliko falile. Razgovaraće o iskustvima odrastanja u malim mestima, o gradovima Beogradu, Splitu i Zagrebu onda i sada, kao i o književnoj recepciji kod kuće i u inostranstvu, o nasleđu čitalačkih i nečitalačkih porodica te o potrebi da kroz život i književnost prožive ono što njihove pretkinje nisu mogle.

LOM
Booka
Laguna
PPM Enklava
Traduki
Olja Savičević Ivančević

foto: Jacob Goldstein

22/11/2024

“Beograd, u subotu, 23. novembra sa početkom u 18h, u Kulturnom centru Grad (na spratu), književnost, lički jaz na harmonici, malo ćemo i crtati, onako kako se to radi u Parizu, pitala me Jelena jel šta treba, ono mikrofoni, tehničke stvari, ma ništa ne treba, šta će nama iz Like tehnika, daj samo nafte i dobre šljivovice, ulaznice: 200 rsd, bit će veselo, e da, dve osobe dobit će ulaznice za sutrašnju projekciju Proslave”
Damir Karakaš stiže iz Zagreba i poziva vas na multimedijalno predstavljanje svog novog romana “Potop” 🎙📖

Vidimo se u subotu u 18h! Knjige će biti dostupne po promo ceni

22/11/2024

15/11/2024

U subotu, 23. novembra sa početkom u 18h, u Kulturnom centru Grad (na spratu), u okviru književnoumetničke platforme Booking, biće predstavljen “Potop”, novi roman Damira Karakaša, koji će, na ovom multimedijalnom događaju, pored novog romana, prezentovati i crtanje karikatura iz Pariza i svirati harmoniku.

Roman je objavljen u izdanju Izdavačke kuće LOM.
Cena ulaznice: 200 rsd
——

Damir Karakaš (Lika, 1967), jedan je od najcenjenijih književnika u regionu. Nekoliko godina radio je u Zagrebu i Splitu kao novinar, od 2001. živi u Bordeauxu u Francuskoj, a od 2002. do 2007. u Parizu gde se izdržava sviranjem harmonike. U Parizu na Novoj Sorboni studira i francuski jezik, izvodi performanse te izlaže konceptualne radove. Još kao tinejdžer objavljuje karikature i crteže u brojnim novinama u bivšoj Jugoslaviji, a nagrađen je i s nekoliko nagrada za karikaturu. Dobitnik je uglednih domaćih i međunarodnih književnih nagrada (Premio Itas Italija, Književna nagrada t-portala za najbolji hrvatski roman, nagrada Fric, Meša Selimović, Petar Kočić. . .). Preveden je na desetak jezika, dela mu se izvode na domaćim i evropskim pozorišnim scenama, a po njegovim romanima pišu se scenarija za filmove. Otac je tri kćeri. Živi u Zagrebu.

06/11/2024

"Ta scena je omaž svim onim prijateljstvima iz formativnog perioda, koja nas uvek vraćaju suštini. Hulio Kortasar je napisao: “Si te caes te levanto, y si no, me acuesto contigo.” U prevodu: Ako padneš, pomoći ću ti da ustaneš. Ako ne uspem, leći ću pored tebe."

Maja Iskra u "Soundtrek-u za moj život"

U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.

05/09/2024

Marek Hlasko 1934-1969 Legenda mlade generacije u Poljskoj pedesetih (zvali su ga Džems Din Istočne Evrope), živeo je brzo i pustolovno, samo tridesetak godina, ali je uprkos svemu stigao da napiše desetak romana. Prvi, Osmi dan u nedelji, objavio je već 1957.

Rat je na njega ostavio duboki pečat, kao i surova iskustva onoga što su komunizam i život pod gvozdenom zavesom doneli Poljskoj. Od svoje 24. godine nalazio se u emigraciji – prvo u Francuskoj, zatim u Izraelu, Nemačkoj i Americi, da bi se ubio 1969. godine. O svemu tome ima traga u romanu Ubiti drugog psa.

Ubiti drugog psa (1965) prvi je roman u Hlaskovoj „izraelskoj trilogiji“, knjiga u žanru noira, ali i književnosti egzistencijalizma, i baš je ovo delo doprinelo je da Hlaska danas otkrivaju na Zapadu kao značajnog evropskog pisca druge polovine XX veka.

„Nosio me je neki mračan i nežan talas, ali još nisam zaspao. Znao sam da će sledeći trenutak biti najgori; uvek sam se gadno plašio toga. Nisam više bio u jeftinoj i ružnoj hotelskoj sobi. Nije me više nosio nežni talas. Šetao sam seoskim putem i mogao sam da vidim u daljini, nasred praznog polja, devojku okrenutu leđima; video sam njenu dugu kosu, njene prelepe vitke noge i preplanula ramena. Saginjala se nad nečim što je bilo van mog vidokruga, i znao sam da to nikad neću videti. Onda sam se najednom ponovo stvorio u svom krevetu, u neukusno dekorisanoj hotelskoj sobi, ali sam u sledećem trenutku ponovo gledao u gracioznu figuru devojke. Znao sam da ću joj sad videti lice. „Ne stidi se“, glasno sam rekao. „Dolazim kod tebe.“ Okrenula se ka meni, i video sam njeno lice, staro i ružno, onda se nasmešila, otkrivši svoje trule zube. Čak sam mogao da osetim njen odvratni smrdljivi zadah. Znao sam da sam već na drugoj strani. . . “
~ Ubiti drugog psa

05/09/2024

RODRIGO REJ ROSA Poznati latinoamerički pisac i filmski režiser rođen je 4. novembra 1958. u Gvatemali. Mnogo je putovao i početkom osamdesetih sprijateljio se u Maroku s američkim piscem Polom Boulsom, koji je u mnogome uticao na njegovo književno delo.

Rosa je napisao niz romana („Obala Afrike“, „Dobri bogalj“) i kratkih priča, a Severina je postala jedno od njegovih najpopularnijih dela. Junak romana Severina zaljubljenik je u knjige i drži knjižaru. Jednog dana u nju ulazi devojka. To je ljubav na prvi pogled.
„. . . Sva je blistala, u haljini kanarinac žute boje, lepo preplanule kože, s gustom crnom kosom koja joj je padala preko ramena. Pri ulasku je skinula tamne naočare i uputila mi jedno veselo i zvonko zdravo. . . “ Međutim, kad je devojka otišla, on primeti da su neke knjige nestale. Nada se da će ona ponovo doći u knjižaru, i odluči da se pretvara kako ništa ne zna o tome. . .
". . . Osećao sam da ću je, ako mi sad izmakne, zauvek izgubiti. „Ono što nije naše, ne može se izgubiti“, rekao sam samom sebi, ali nisam osetio nikakvo olakšanje. Možda se zvala Ana Severina Brugera. A možda i nije. . . “ Oni se upoznaju, to je početak ljubavne priče, ali ona nestaje, i tu počinje zaplet. . .

11/08/2024

***USKORO***

U opusu Franca Kafke (1883-1924), jednog od najvažnijih pisaca našeg vremena posebno se izdvajaju dnevnici i pisma, a najpoznatija su pisma Mileni Jesenskoj (1896-1944), koju je Kafka upoznao kada je njemu bilo 36 a njoj 23. Milena je bila udata i živela je u Beču, a Kafka je živeo u Pragu. U periodu intenzivne prepiske sreli su se samo dva p**a. Milena je volela i Kafku i svog muža, i nije htela da promeni svoj život. . .

LOM je objavio novi prevod Procesa, jednog od ključnih romana XX veka, kao i novi prevod čuvene Kafkine novele Preobražaj, a u pripremi je novi prevod romana Amerika.

Od proleća do jeseni 1920. Kafka je poslao na stotine pisama Mileni Jesenskoj, i to je (mada njena pisma nisu sačuvana) postala možda najpoznatija ljubavna prepiska u svetskoj književnosti.

„Voleo bih da je sutra kraj sveta, onda bih mogao da sednem u prvi voz, dođem pred tvoja vrata u Beču i kažem: Pođi sa mnom, Milena. Volećemo jedno drugo otvoreno, bez straha, jer sutra je kraj sveta. . . “

„Sada volim ceo svet, a u to spada i tvoje levo rame, ne, prvo je bilo desno, i zato ga ljubim kad mi se svidi (a ti budeš tako mila i smakneš na tom mestu bluzu) u to spada i tvoje levo rame i tvoje lice nada mnom i tvoje lice poda mnom. . . “

„Ništa ne mogu da napišem, samo tumaram između redova, dodirnut svetlošću tvojih očiju, dahom tvojih usta, kao kad je lep i srećan dan koji ostaje lep i srećan čak i kad je glava tako umorna i kad me čeka dugo putovanje. . . “

„Juče sam te sanjao. Više se skoro i ne sećam šta se dešavalo u pojedinostima, samo još toliko znam da smo se neprestano preobražavali jedno u drugo, ja sam bio ti, ti si bila ja. Na kraju je tebe odnekud zahvatila vatra, setio sam se da se krpama guši plamen, dohvatio sam neki stari kaput i udarao te njime. Ali opet su počela preobražavanja, i to je išlo tako daleko da ni ti nisi više bila tu, nego sam ja bio taj koji gori i ja sam bio taj koji udara kaputom. . . “

„Pisati pisma znači ogoliti sebe pred duhovima, što oni lakomo iščekaju. Napisani poljupci ne stižu tamo kud su upućeni jer ih usput ispijaju duhovi. . . “

11/08/2024

***USKORO***

Juz Aleškovski (1929-2022) Josif Efimovič Aleškovski, pisac, pesnik, i scenarista, rođen je u porodici jevrejsko-ruskog porekla. Živeo je u Moskvi. Zbog kršenja discipline u mornarici proveo je tri godine na robiji. Oslobođen je posle Staljinove smrti. Pisao je pesme koje je sam pevao (neke su postale izuzetno popularne u SSSR). Ništa nije mogao da objavi, pa je, kao i Dovlatov, s kojim je bio veliki prijatelj, emigrirao 1979. i od tada je živeo s porodicom u Americi.
Juz Aleškovski napisao je nekoliko knjiga koje su ga proslavile, među kojima su pre svega „Kengur“ (1981) i „Nikolaj Nikolajevič“ (1980), u kojima ismeva sovjetsko društvo i pseudonaučne biološke eksperimente u SSSR (čuvena takva knjiga je „Pseće srce“ Mihaila Bulgakova).
Aleškovski je postao izuzetno popularan u Rusiji kad su konačno počeli da objavljuju njegova dela, jer piše neposrednim jezikom, duhovito, bezobrazno i beskompromisno.

„Slušaj sad. Ja već znam: neće biti dosadno. Ako počneš da se dosađuješ, znači da si govedo i da pola kurca ne kapiraš ni o meni, ni o molekularnoj biologiji. Evo me pred tobom: zgodna faca, skockan, mrdam brkovima kao mačak, stari moskvič piči, gajba nije sustanarska, a žena – još malo pa doktor nauka. Žena mi je, priznajem, prava zagonetka! Jednom rečju – tajna prirode. Ona Sfinga bez nosa u Egiptu – video sam je u nekom kratkometražnom filmu – obična je guzica u poređenju s mojom ženom. Samo spomenik i ništa više. Ali o ženi ćemo kasnije. . . “
~Nikolaj Nikolajevič

Ovako počinje priču junak romana, koji postaje glavni učesnik naučnog eksperimenta na tragu veštačke oplodnje i otkrića Vilhelma Rajha o moćima seksualne energije. . .

11/07/2024

Roman "Aperkat" Maje Iskre, selektovan je za nagradu "Meša Selimović", jednu od najznačajnijih književnih nagrada u regionu za najbolji roman objavljen u prethodnoj godini na jezičkom govornom prostoru Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

13/06/2024

https://www.danas.rs/kultura/bora-cosic-intervju/

Bora Ćosić književnoj sceni još uvek živo doprinosi.