У МИСИЈИ САМОСВЕСТИ А НЕ САМОЉУБЉА ПЕШИЋ И СИНОВИ ЈЕДИ?
13/01/2025
Професор др РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ (1931-1993) српски палеолингвиста био је члан три међународне Академије наука и уметности и носилац златног ордена Уније златне легије, Уницеф. Научни руководилац "The international Scientific group among the implementation of the New Program of Research of the Etruscan Civilisation" (Milano-Ahen) и The International Slavonic Academy of Science – Branch of Great Britain and Ireland, London. Од 1952. године до смрти објавио је 3.000 јединица из различитих области (есејистика, преводи, научни радови, критика...). Континуитет Винчанског писма готово до данашњег дана, који је Пешић доказао у својим Упоредним таблицама ВИНЧАНСКО ПИСМО, биће разлог за разапињање овог научника до данас. Наиме, струја којој припадају представници званичне науке сматра да континуитет Винчанског писма „иде на руку“ ауторима који неосновано тврде да су „Срби народ најстарији“ док друга струја, којој припадају незванични истраживачи, черупа Пешићев рад цитирајући га у намери поткрепљивања својих доказа. Пешић са своје стране, НИКАДА СЕ НИЈЕ ПРИКЛАЊАО ни једнима ни другима. Попут преданог и правог научника његово је истраживање базирано на ЛИЧНИМ МОГУЋНОСТИМА ПРОДИРАЊА ДО НОВИХ ИСТИНА. Наравно, поткрепљено неопходном научном апаратуром. А то су оне суптилне особине које поседују САМО РЕТКИ који су успели да дођу до нових открића. Све остало су јалови покушаји било негирања било копирања. Тако Пешић, тридесет година од представљања свога дела, бива немилосрдно разапињан и черупан са обе стране а да то и не зна. А можда и зна и опомиње нас да смо заборавили како је ВРЕМЕ ЈЕДИНИ СУДИЈА.
