25/11/2022
Vlada Srbije ostaje posvećena evropskim integracijama, navela premijerka
Vlada Srbije ostaje u potpunosti posvećena evropskim integracijama, izjavila je 25. novembra premijerka Ana Brnabić, naglasivši da je to "u najvećem interesu građana i privrede".
Kako je saopštila Vlada Srbije, Brnabić je, nakon sastanka sa šefom Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanueleom Žiofreom (Emanuele Giaufret) i ambasadorima zemalja članica EU, koji je održan u Palati Srbija, navela da se razgovaralo o tri osnovne teme.
Reč je, kako je objasnila, o dijalogu Beograda i Prištine, usaglašenosti spoljne politike Srbije sa EU i o reformama, od kojih je, kako je navela "najvažnija ona u oblasti vladavine prava".
"Pozvaću strane u narednim danima da razgovaraju o sledećim koracima, da se predstave rezultati sledeće Specijalne grupe za normalizaciju sa Kosovom i sledeće ažuriranje poglavlja 35 za Srbiju", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žozep Borelj (levo).
Brnabić je, navodi se u saopštenju Vlade, na sastanku sa ambasadorima naglasila da postignuti sporazum u vezi sa registarskim tablicama daje dodatno vreme mira i stabilnosti, dodajući da je Srbija opredeljena za to da se dijalog i razgovori nastave.
"Mir je najvažniji i mi ćemo se i dalje zalagati za dijalog i razgovore kako bismo sačuvali mir i stabilnost", navela je Brnabić.
Kosovo i Srbija su 23. novembra postigli sporazum o okončanju dugotrajnog spora oko registarskih oznaka, koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija.
Prema tom sporazumu, Srbija odustaje od daljeg izdavanja registarskih tablica, a Kosovo odustaje od svih koraka kao što su opomene ili novčane kazne zbog registarskih tablica.
Srbi sa severa Kosova koji rade u policiji skidaju uniforme jer napuštaju kosovske institucije, Zvečan, Kosovo, 5. novembar 2022.
Žiofre je, kako je saopštila Vlada Srbije, ocenio da je glavna poruka sastanka da su "Srbija i Unija na istoj strani" kada je reč o aspiracijama da Srbija postane punopravna članica EU i da je to zajednički interes, dodavši da napredak Srbije zavisi isključivo od napretka u reformama u oblasti vladavine prava i u dijalogu sa Prištinom.
Prema njegovim rečima, Unija ceni konstruktivnu ulogu Srbije i njenog predsednika kada je reč o dijalogu sa Prištinom.
Kada je u pitanju usaglašavanje spoljne politike Srbije sa EU, a u svetlu događaja u Ukrajini, Žiofre je istakao da "Unija računa na Srbiju da bude sa njom u ovim teškim trenucima za evropski kontinent".
Uprkos više p**a ponovljenim pozivima Brisela, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, iako se usaglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracijama EU kojima se osuđuje ruska invazija.
