03/06/2024
Api komora SANUS - još jedan poklon u ime zdravlja
U idiličnom ambijentu sela Brestovac kod Negotina, zvanično je ove godine na Đurđevdan, otvorena Api komora SANUS (lat. zdrav), kao prva u Istočnoj Srbiji i jedna od desetak u овом делу našе zemljе. Ispred projekta SANUS stoji dr Aleksandra Paunović, lekar specijalista urgentne medicine, apiterapeut sa sertifikatom Pčelarske akademije Srbije. Od ideje do realizacije dr Paunović ima podršku svog supruga Dejana Paunovića.
Prirodni ambijent, ničim zagađena sredina, sa prirodnim, kulturno-istorijski vrednim atrakcijama, predstavlja ogroman potencijal za razvoj zdravstvenog turizma u ruralnim uslovima. Za sada, razvoj ide u pravcu korišćenja blagodeti pčelinjih proizvoda: meda, propolisa, polena, perge, pčelinjeg mleča i pčelinjeg voska kroz inhalaciju vazduhom, odnosno udisanjem svih proizvoda pčelinjeg rada direktno iz košnica ugrađenih u zidove komore (kućice) postavljene u prirodnom okruženju i napravljene od prirodnih materijala, uglavnom drveta. Potrebno je istaći da je svrha upotrebe ovih košnica isključivo za apiterapiju.
Pčele - ta čudna mala bića koja žive u društvu po složenim zakonima, čine prave podvige u tami košnice, koja se svake godine budi u proleće i počinje sa „radom“.
- Apiterapija se sprovodi od aprila, zaključno sa septembrom, u vreme kada su pčele aktivne. Ovaj specifičan vid lečenja se smatra jednim od najstarijih oblika alternativne medicine u preventivnoj zaštiti zdravlja i u terapiji određenih oboljenja. Najbolji efekat apiterapije su kod bolesti gornjih i donjih respiratornih puteva, alergija i podizanju imuniteta, a putem disajnih organa ulazi i u krvotok i blagotovno utiče na celokupan organizam. Prednosti upotrebe ovog načina lečenja je što se radi o prirodnim i neinvazivnim metodama. Iako nema poznatih štetnih efekata, ne prepouručuje se deci mlađoj od tri godina, a u API komori SANUS, za decu do 10 godina potrebna je pratnja roditelja. Za neveliki broj alergičnih na pčelinji polen, u komori su na inhalatorima postavljeni specijalizovani filteri, koji sprečavaju dolazak polena u disajne puteve. Alergični na ubod pčele takođe su bezbedni jer ne dolaze u direktan kontakt sa pčelama - objašnjava dr Aleksandra Paunović.
Porodica Paunović se pčelarstvom bavi bezmalo 100 godina. Prve košnice u ovo domaćinstvo došle su 30-tih godina prošlog veka, a gospodin Paunović, nasledio je ljubav i znanje od svog dede, potom oca... Bračni par Paunović se unazad 10 godina aktivno bavi pčelarstvom, a apiterapiju smatra logičnim sledom i nadogradnjom svog učešća u ovoj plemenitoj, korisnoj delatnosti.
Prema rečima dr Aleksandre Paunović, apiterapija kod nas nije cenjena onoliko koliko bi trebala da bude. Razlog tome je možda nedovoljna prosvećenost stanovništva, dostupnost pčelarskih proizvoda..., dok se u svetu, čak i u zemljama u okruženju, poput Rumunije, radi mnogo više na tom polju. Međutim, Srbija ima i kapacitete i mogućnosti, ljude koji se bave pčelarstvom i vredno rade na njegovom razvoju:
- Iako je med jedna od najhranljivijih, najzdravijih proizvoda, kod nas se koristi uglavnom kada je neko bolestan, mada je daleko veći efekat kada se koristi u preventivi. Čak i zvanična medicina med i pčelinje proizvode koristi kao pomoćno sredstvo i to nedovoljno. Nadam se renesansi u pčelarstvu i prepoznavanju svega što pčela radi u smislu nadogranje našeg medicinskog znanja, te da će u budućnosti sve više ljudi prepoznavati dobrobiti pčelinjeg rada.
Pored inhalacije vazduhom iz pčelinjih košnica, Api komora Paunović nudi i ležanje na tzv. pčelinjem krevetu, namenjenom osobama izloženim stresu i nesanici. Jedan sat „odmora“ na drvenom ležaju tik iznad otvorenih košnica, na kojima metalna rešetka sprečava da izađu, zamenjuje osam sati zdravog sna, zahvaljujući blagotvornom, opuštajućem efektu brujanja pčela i treperenju njihovih krila (200 p**a u sec), koje ne registruje naše uvo, ali regustruje mozak.
Api komora SANUS nudi i terapiju pčelinjim otrovom, kojim se pomaže u reumatskim oboljenjima, artritisu, kao i svim problemima kostiju i zglobova, postavljanjem pčela na mesto u kojma se dešavaju upalni procesi. Takođe se preporučuje terapija kod osoba obolelih od multiple skleroze.
Proizvodnja mednih mešavina, meda sa dodatkom različitih vrsta lekovitog bilja, je još jedna ostvarena mogućnost upotrebe „zlatnog nektara“ u svrhu zdravlja. Sa bagremovim i livadskim medom kao osnovom, prave se preparati koji pomažu u otklanjanju problema vezanih za prostatu kod muškaraca i upalu mokraćnih puteva kod žena; med sa aronijom protiv anemije, karcinoma debelog creva; kopriva u medu - protiv slabokrvnosti; med sa dodatkom kurkume - utiče na mršavljenje... Svi ovi preparati se koriste i za podizanje imuniteta. Med sa mešavinom semenki: lana, susamom, bundevom, suncokretom..., ili biljkama iz bašte, olakšava period menopauze...
Do Brestovca, sela sa oko 150 stanovnika, na istočnim padinama Deli Jovana, svakog maja vodi put kroz predeo slikan maštom - kroz guste bagremove šume od cveta otežalih grana. Brestovac je selo u kojem je 1900. osnovana Zemljoradnička zadruga „Dubrava“, selo sa 600 košnica, ozbiljnim proizvođačem pčelinjih matica, i jednom od desetak sa API komorom u ovom delu Srbije. Najpoznatije pčelarsko selo u Srbiji - Kamenovo (Petrovac na Mlavi), ima dužu tradiciju i više pčelara, za sada. Brestovljani, bez želje za trkom, naumni su da slede primere dobre prakse i povežu svoje znanje sa potencijalima svog kraja i još više proniknu u tajne medonosnog doma i stanu uz najbolje.
Prisustvo ovih heroina svakom mestu daje novo značenje. I cveću, i tišini, i suncu.
Ali, zašto se pčele odriču sna, uživanja u medu, ljubavnog zanosa, dokolice, a da glad nije ta koja ih tera na takav život? Dva-tri cveta bila bi dovoljna da ih prehrane, a one posete dve-tri stotine za sat, da bi nagomilavale slatku riznicu kojom se neće gostiti? Da li nam možda daju životnu lekciju o lepoti činjenja nečeg korisnog, a za druge, pitanja su na koja čekamo odgovor.
