12/20/2024
Ко је човек са слике?
Слика Хитлера или Маркса би се одмах препознала јер су комунизам и нацизам две политичке теорије које су изазвале огроман број жртава у светским ратовима у не тако давној прошлости. Из последица комунизма се још нисмо извукли и опоравили.
Хелмкаст расправља о политици на друштвеним мрежама али у општем оквиру расправе недостају неки оријентири.
На слици је Жан Жак Русо као битан оријентир.
Оно што је Карл Маркс за комунизам или Адолф Хитлер за нацизам, то је Жан Жак Русо за национализам.
"Четврта политичка теорија", књига Александра Дугина из 2009. године, се враћа идејама Русоа и изнад либерализма, комунизма и нацизма поставља као разрешење национализам као четврту политичку теорију.
Жан Жак Русо гради позитиван светоназор о свету као "Рају на Земљи", за разлику од свог претходника Томаса Хобса који је имао супротан негативан светоназор о свету као "рату свих против свих" у ком је "човек човеку вук".
Та два светоназора су поље сукоба и данас, како на нивоу државе, тако и локалне заједнице или породице.
Суштина национализма као позитивног светоназора су оптимизам, жеља за животом, растом, експанзијом, тежња бољем, лепшем, поштенијем, угледнијем итд.
Негативан светоназор је себичњаштво, егоизам, лични интерес, самоистицање, подвајање, дељење, грабеж, похлепа, материјализам, психопатологија или савремено речено социопатологија.
Национализам је скуп позитивних осећања, љубави, слободе и других метафизичких вертикала препознатих у сопственом народу. Национализам постоји и без државе и пре државе, па је чак у почетку био супротстављен држави и власти оличеној у виду краља и сталежа. Измирење државе и национализма кроз настанак националне државе је последица идеја Жан Жака Русоа.
Извор власти са апсолутног монарха који каже "држава то сам ја" се преноси од Русоа на "општу вољу народа" односно сувереност народа.
Жан Жак Русо је изазвао својим идејама Француску буржоаску револуцију.
Штампање књиге може да изазове смрт и владара и милиона људи и држава и историјских епоха. Тако је било и приликом штампања Марксовог "Капитала" у Русији.
Разлика између национализма, ком није потребна држава да би постојао, и каснијих комунизма и нацизма је у коришћењу државе као монопола силе. Национализам је позитиван светоназор о свету као добром месту, Рају на Земљи ком држава и не треба. Комунизам и нацизам не могу без државе.
Комунизам и нацизам су део Хобсовог светоназора да је "човек човеку вук" из чега је подела на класе у случају комунизма или подела на расе у случају нацизма, изазвала насиље и ратове, патњу читавог света - злоупотребом државе.
Љубав не функционише на нивоу силе.
Напомена је да су Дидро, Русо и енциклопедисти били у млађим данима учени од стране језуита и да је просветитељство настало под утицајем учења римокатоличке цркве.
"Левијатан" Томаса Хобса је објављен 1651. године а "Друштвени уговор" Жан Жака Русоа 1762. године, као утемељења идеја о национализму. "Оглед о људском разуму" Џона Лока је објављен 1689. године као утемељење идеја о либерализму. Сам термин идеја као самостални садржај у разуму или речи објективност којом отпочиње ера модернизма или асоцијације, схваћене на данашњи начин, настају од Џона Лока. "Капитал" Карла Маркса је објављен 1867. године а "Мајн Кампф" Адолфа Хитлера 1925. године. О њима ћемо понаособ у наредним данима.
Либерална подела на завађене појединце, националистичка подела на сукобљене националне државе, комунистичка подела на сукобљене класе и нацистичка подела на завађене расе су предуслов за негативан светоназор "рата свих против свих" Томаса Хобса.
Позитиван светоназор Жан Жака Русоа о свету као добром месту за живот, хришћанској Божијој Творевини и Рају на Земљи, је почетак "Великог преображаја" у настанку националних држава и убрзаном развоју модерног (не савременог) света. Тај велики преображај је завршен са Хегелом, који идеализује националну државу као заштитника позитивних метафизичких вредности какве су мир, слобода, правда, доброта, лепота итд.
Постмодернизам (савременост) који доминира задњих пола века, је покушај рестаурације негативног светоназора Томаса Хобса на глобалном нивоу.
Задржавање да тај светоназор у свету не превлада је актуелна борба у свету, покушај да се избегне трећи светски рат.
Катехон као "онај који задржава" је улога Трећег Рима. Национализам као љубав према свом народу Жан Жака Русоа је лек за тај надолазећи "рат свих против свих" који се жели постићи наметањем дехуманизације људи кроз дигитализацију.
Колапс људске заједнице на планети није могућ без "утишавања душе", одстрањивања савести и свести из човека - добровољно.
Негативан светоназор Хобса је покушано да се наметне комунизмом, нацизмом, њуејџом а данас воук идеологијом.
Лагани раст дехуманизације и декаденције, тихе аномичне негативне селекције као политике "највећег добра"су покушаји да се обманом искључи и заобиђе савест људи.
Тек тада ће на нивоу светоназора моћи да однесу превагу и изазову колапс заједнице - златну милијарду.
"Златна милијарда" је идеја враћања на "природно стање" о које се одређују и Хобс и Русо али о томе као теми која отвара разлику либерализма и национализма ћемо у некој наредној објави.
