Revija Kolubara

08/07/2024

U saradnji sa Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" 17. avgusta, tačno na destogodišnjicu smrti urednika Revije Kolubara, Zdravka Rankovića, biće promovisana knjiga "Valjevski kraj u XIX veku."

Ova knjiga iz njegove zaostavštine nadovezuje se na ranije objavljenu knjigu Izdavačkog preduzeća Kolubara - "Valjevski kraj u XX veku".

08/04/2024

U četvrtak u Moderna galerija Valjevo

ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U VALJEVU
Četvrtak, 11. april, 18 sati, hol Centra za kulturu Valjevo

Ulaz slobodan

Učestvuju: Dubravka Stojanović, Olga Manojlović Pintar, Ognjen Glavonić

Moderira: Tamara Marković

U četvrtak, 11. aprila u 18 sati, Moderna galerija u Valjevu pretvoriće se u mesto živog i neposrednog dijaloga sa valjevskom publikom svih uzrasta, a posebno sa srednjoškolcima.

Pozivamo vas da se pridružite istoričarkama, Dubravki Stojanović, profesorki Filozofskog fakulteta u Beogradu i Olgi Manojlović Pintar, saradnici Instituta za noviju istoriju Srbije, te reditelju Ognjenu Glavoniću, autoru filma Teret, koji će uz moderaciju samostalne menadžerke u kulturi Tamare Marković, pokrenuti razgovor i zajedničko promišljanje o tome na koji način su višedecenijski revizionizam prisutan u udžbenicima istorije, ali i u javnom prostoru uopšte, kao i odnos prema spomeničkom nasleđu NOB-a povezani sa porastom nasilja u društvu, a posebno među mladima, kako doprinose međuetničkoj netrpeljivosti i dubokoj polarizovanosti društva.

U državama nastalim raspadom SFRJ snažno je prisutan revizionistički odnos prema prošlosti. Istorijski revizionizam, kao zloupotreba istorijske nauke, namerno i tendenciozno iskrivljava sliku o prošlosti, dovodi do prilagođavanja prošlosti savremenim političkim potrebama, naglašavanju poželjnih i fabrikovanju nepostojećih podataka, selekciji istorijskih izvora, izbacivanju svega što ne odgovara vladajućim političkim idejama i programima.

Na koje načine se istorija falsifikuje i kakve to posledice ostavlja na naše društvo, a posebno na mlade, biće jedno od knjučnih pitanja tokom razgovora. Pored toga pokrenućemo i brojna druga: Kako revizionistički pristupi u udžbenicima istorije utiču upravo na naše shvatanje sadašnjosti? Zbog čega je važno suočiti se s prošlim događajima, posebno ratovima devedesetih, i kakve posledice ima nedostatak znanja o nedavnoj istoriji? Koju ulogu imaju spomenici i drugi oblici kulturnog nasleđa u formiranju kolektivnog identiteta i sećanja? Koji je bio odnos prema spomenicima NOB-a u jugoslovenskom društvu, a kakav je danas – što u Srbiji, što u drugim bivšim jugoslovenskim republikama? Šta nam taj današnji odnos govori o vrednostima koje kultuvišemo kao društvo? Kakav je doprinos umetnosti i popularne kulture u stvaranju politka kulture sećanja? Zbog čega je važno da postoje autorke i autori koji kroz svoj rad postavljaju pitanja o kojima institucije ćute?

Kao polaznu tačku za razgovor koristićemo rezultate “Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji”, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić koje je nedavno objavilo Udruženje KROKODIL.

Šta je kultura nasilja i kako je mi kao društvo negujemo? Zbog čega mladi imaju skromno znanje o ratovima devedesetih i novijoj istoriji uopšte? Koja je propagandna uloga filmova i serija i kako prepoznati pamfletsko u igranim sadržajima? Koliki je i kakav kvalitativni doprinos umetnosti i popularne kulture u stvaranju politka kulture sećanja? Zbog čega je važno da postoje autorke i autori koji kroz svoj rad postavljaju pitanja o kojima institucije ćute? neka su od pitanja na koje ćemo zajedno sa mladima u Pančevu pokušati da odgovorimo.

Posle prvog dela razgovora, umesto klasičnog formata pitanja i odgovora, učesnici će se podeliti u ćaskaonice (chat rooms), gde će na neposredan način nastaviti da pričaju o ovim i brojnim drugim zanimljivim temama sa publikom. Ideja nam je da kreiramo jedan egalitarian prostor u kome nema barijera između učesnika i publike i dobronamernu atmosferu u kojoj bi se svako osećao slobodnim da podeli svoja iskustva i stavove.

Iz uvoda istraživanja:

Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da su agresija i nasilje u tolikoj meri dominantni u srpskom društvu, da su prodrli u sve njegove pore. Zbog toga je toliko teško identifikovati i mapirati sve njihove „izvore” koji su u ovom radu zbirno označeni kao „kultura nasilja”. Matrica koja služi kao najširi okvir za održavanje „kulture nasilja” identifikovana je – kako u literaturi tako i tokom istraživanja – u zastrašujućim posledicama ratova devedesetih, u traumatičnim iskustvima kojima je srpsko društvo time izloženo ali još i više u pogubnom odbijanju većinskog dela društva da se s traumom suoči. Štaviše, ta trauma, koja poprima oblike društvene anomalije, „hrani” se glorifikacijom ratnih zločina, te održavanjem i aktivnim promovisanjem iskrivljenog sistema vrednosti koji je svojevremeno služio kao kulturna potpora ratovima a i dalje služi kao glavna alatka radikalne negacije počinjenih zločina. Do raskida s ovom dominantom kulturnom matricom te nevidljivim političkim uticajima na porast nasilja nikada nije došlo.

U ovom radu je, zbog aktivne višegodišnje instrumentalizacije mladih od strane državne vlasti, stavljen fokus na samo jednu manifestaciju kulture nasilja, a to su stensili, grafiti i murali, kao relativno nov oblik iskazivanja i promovisanja agresije, pri čemu se ni drugi primeri (poput tradicionalnih, analognih medija, strogo kontrolisanog obrazovnog sistema, kidnapovanih institucija) nikako ne mogu ignorisati. Politička elita koristi upravo ovu vrstu medija (urbane prostore) kao jednu od legitimišućih formula svoje vladavine, jer kroz nju širenje straha i izbegavanje političke odgovornosti postaje pravilo a ne izuzetak, čime se otvara mogućnost dugoročnog ostanka na vlasti i demokratskog nazadovanja.

Zaključujemo da u Srbiji postoji direktan i nevidljiv uticaj države i medija na održavanje specifične i široko rasprostranjene „kulture nasilja” i da narativi u kojima dominira agresivni rečnik doprinose njenom održavanju za šta je zaslužno i nepostojanje strategije za suzbijanje nasilja te da porast nasilja i agresije u društvu, između ostalog, dovodi do porasta femicida. U Srbiji i dalje, od ratova devedesetih naovamo, nasilje je u svim svojim oblicima postalo i ostalo ultima ratio te kao takvo zadržalo visok stepen kredibilnosti kod izabranih političkih elita, njima bliskih medija i, posredno, kod značajnog dela populacije. Smatramo, naime, da nastavljanje politike putem nasilja nikako ne može biti argument protiv sveopšte zastarelosti političkih praksi i nemogućnosti stvarne političke, ekonomske i društvene tranzicije. Indukovano nasilje postalo je bolna svakodnevica građana Srbije.

Celo istraživanje možete preuzeti OVDE.

O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?

Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.

Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA. Embassy of the Netherlands in Serbia and in MontenegroZašto Kažeš Ljubav?

09/03/2024

Iz arhive. Objavljeno u martovskom izdanju Revije Kolubara pre 10 godina

15/11/2023

Slojevi Tešnjara. Godina 1982.

Snimio Nenad Stevanović

23/10/2023

U sredu, promocija knjige Dragana Todorovica

📣 Pozivamo vas na promociju knjige "Nemam pitanja” Dragana Todorovića 25. oktobra od 19h u Tchardak pivnici. "Nemam pitanja" je sedma po redu knjiga novinara Vremena i pisca - Valjevca - Dragana Todorovića Todora.

O knjizi će sa autorom govoriti Luka Tripković, akademski slikar i autor dva romana. Odlomke iz knjige "Nemam pitanja" čitaće Radmila Novaković.

Todor svoje tekstove ne piše pod uticajem psihoatkivnih supstanci već beleži pomenutu zakrivljenost realnosti i seje materijalne dokaze u prilog onoj tezi da „gde prestaje logika, počinje Srbija.“ Njegov izraz je postao tema doktorata -akademskim jezikom govoreći, postao je deo originalnog naučnog doprinosa, ali, što je još važnije, Todor je uspeo u tome da mu se sopstvene jezičke konstrukcije zapate u jednom tako živom sistemu kakav je govorni jezik – napisao je u predgovoru Luka Tripković.

22/10/2023

Na Sajmu knjiga u Beogradu, danas od 14. do 16. sati u Hali 1, na štandu Čigoja štampe autori knjige "Amanet" o Živojinu Laziću potpisivaće primerke ove knjige.

17/08/2023

17/08/2023

https://revija.kolubara.info/sh/sep2014/tekst/2536/Junakinje-sa-imenom-i-prezimenom.htm

Uz godišnjicu smrti: Zdravko Ranković (1944-2014)

U periodu kada su žene - poznate i nepoznate - po ko zna koji put žrtve fizičkog i verbalnog nasilja, podsećamo na tekst pesnikinje Radmile Lazić o knjizi "Valjevke" Zdravka Rankovića, objavljene pre 10 godina:

"Ovakve knjige prava su retkost u na­š­oj kulturološkoj praksi. Nju ni­je sačinila ni antropološkinja ni­ti istoričarka, pa ni jedna feminist­ki­nja, istraživačica rodnih studija, etc. Os­im toga, ona nije ni projekat neke in­st­i­tucije, što bi bilo primereno ovakvoj vr­sti poduhvata. Ona je produkt in­di­vi­du­­alnog rada viđenog novinara, publiciste i hroničara valjevskog kraja, Zdravka Ra­nkovića. I to u patrijarhalnoj i neure­đe­­noj Srbiji. Samim tim neuobičajen po­du­h­vat, i vredan hvale.

13/08/2023

Avgustovski vikend

10/08/2023

Ribnica i Mionica

Klisura reke Ribnice, u blizini Mionice, uskoro bi mogla biti pregrađena branom i delom potopljena. Brana bi trebalo da štiti ovaj kraj od poplava, ali preti da ugrozi razne zaštićene vrste životinja kao i da prisili ljude koji tu žive da se odatle isele.

28/07/2023

Lokalni umetnici u srcu. I na zidu

14/07/2023

Foto: Dragan Krunić, urednik portala www.Objektiva.rs

16/05/2023

Lepa manifestacija u Čačku

Među oslikanima, biće i mural Nadežde Petrović sa božurima povodom 150 godina od njenog rođenja

Na sada već tradicionalnom festivalu Dani urbane kulture u Čačku učestvovaće više od 20 afirmisanih imena street arta od Japana do evropskih i regionalnih zemalja do Srbije. Oslikavanje fasada na 12 različitih gradskih lokacija dešavaće se više od mesec dana, od 15. maja do 20. juna. Među...

30/04/2023

Dva momenta u vremenu

21/04/2023

U spomen na Ljiljanu Kecojević i jednu novinarsku generaciju

https://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/3205/Liri%C4%8Dna-hronologija-2000-godine-(1-deo).htm

06/04/2023

Duško Gojković (1931-2023) na Valjevo Jazz Fest 2009. godine

23/03/2023

Fotografija napravljena za vreme prenošenja vajareve ideje u gipsu na kamen

28/02/2023

Deset godina

15/02/2023

U četvrtak će, u Pivnica Tchardak, biti održana promocija knjige Valjevke Jelene Obućine.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/o-njima-zbog-nas-promocija-knjige-jelene-obucine-u-valjevu/

Prisetimo se ovom prilikom i Jeleninih valjevskih uspomena i značajnih tačaka grada iz Kolubarinog upitnika

https://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2704/Kolubarin-upitnik-Jelena-Obu%C4%87ina.htm

Kolubarin upitnik je nova, kratka forma koja kroz nekoliko konkretnih pitanja otkriva šta je to što Valjevce čini Valjevcima - njihove uspomene, omiljena mesta u gradu i okolini, želje i nadanja za bolji grad i život u njemu. Sklapamo novu sliku Valjeva

13/02/2023

Oni koji su otišli

"Biti Valjevac znači da se život ne sme shvatiti preozbiljno, ali ni olako, da ne valja preterivati ni na jednu stranu, da nije dobro nikom ostati dužan u dvoboju, ali da nije ni mudro svađati se tek ’nako"

04/02/2023

Danas da dodamo, 30 plus 4

Decenije prolaze, ali zamišljene krune i sa njima povezane politike opstaju.

27/01/2023

Uz snežni dan, snežna slika Valjeva fotografa Danila Cibića iz arhive Zdravka Rankovića.

Fotografiju je digitalizovala i objavila Матична библиотека "Љубомир Ненадовић"

Pogledajte i ostatak njihove digitalne kolekcije
https://digitalna.bibliotekavaljevo.rs/items/browse?collection=29

16/01/2023

Likovna poslastica:

Samostalna izložba slikara i pisca Luke Tripkovića (rođenog 1989. u Valjevu) biće otvorena sutra u 19 sati u Kolarčevoj zadužbini

10/12/2022

Da li ste već videli promotivni film koji je pripremila Valjevska gimnazija?

04/12/2022

Gvozdeni mostovi danas se ne grade. Možda, ponegde za železnicu. Ali se retko gde ruše.

U svetu se gvozdeni mostovi visoko cene, u vrhu su preporučenih vrednosti u turističkim vodičima. Gvozdeni mostovi danas se ne grade. Možda, ponegde za železnicu. Ali se retko gde ruše. Ipak, u Beogradu je u planu rušenje Starog savskog mosta o čemu su su građani,aktivisti, i struka više p...

05/11/2022

Pre deceniju

Naslovna strana ovembarskog broja Revije Kolubara - fotografije Dragana Đurđevića i Đorđa Đokovića, foto-montaža MArija Milutinović

17/08/2022

Sećanje: 2. septembar 1944 - 17. avgust 2014.

13/07/2022

„Ovo vodoizvorište vodom napaja 55 odsto opštine Mionica. Mi ako dozvolimo da se ovde rade miniranja, ako bude otkrivanja majdana, velika je verovatnoća da će se poremetiti podzemni tokovi vode i da će Mionica u nekoj budućnosti ostati bez vode. Mi dobijamo vodu i sa druge strane, ali u daleko manjoj meri nego odavde iz Paštrića“

Na području vodoizvorišta "Paštrić", u istoimenom selu mioničke opštine, ovih dana pojavile su se istražne geološke bušotine.

09/06/2022

Sutra u Beogradu 👇👇

BINA - promocija publikacije "Vreme arhitekture - arhitektura i urbanizam u Valjevu 2010-2019"

https://www.facebook.com/events/409090361129754

17/05/2022

Povodom večeri posvećene bogatom stvaralaštvu noviara Miloša Jeftića, setimo se dometa njegovog višedecenijskog predanog rada

https://revija.kolubara.info/sh/141/50/1303/Stvarala%C4%8Dki-podvig.htm