23/10/2024
DIREKTORKA MUZEJA POVODOM NAGRADE: PONOSNA SAM NA SLOŽAN TIM, ISTRAJNOST I DOSLEDNOST U REALIZACIJI
Tradicija duga 74 godine, sedam zbirki sa oko 18.000 predmeta, organizovanje brojnih izložbi i različitih programa i projekata, doneli su Muzeju u Smederevu prestižnu nagradu "Mihailo Valtrović" za muzej godine koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije.
U 2023-oj godini posebno su se istakli projekat „Festival prirodnjačkog filma“, prvi ovog tipa u Srbiji, a izuzetan poduhvat predstavlja i izrada aplikacije za mobilne uređaje „Muzej u Smederevu“, koja je nastala kao rezultat projekta „Digitalizacija kulturne baštine smederevskog kraja“, u saradnji sa Matematičkim institutom SANU. Organizovano je i sedam izložbi, među kojima su posebno bile zapažene one o hadžiluku kralja Milana Obrenovića i Rukopisnoj srednjovekovnoj baštini Brankovića.
-Imamo složan tim koji radi dugi niz godina, a kroz mudrost u planiranju, ali i doslednost u realizaciji planiranih aktivnosti, uspeli smo da odenemo muzej u savremenije ruho i bavljenje muzeologijom podignemo na viši nivo. Ponosna sam da smo istrajali do sada, da smo svu svoju snagu i energiju održali na nivou da trajemo i da realizujemo te naše programe zajedno, ne sami, već i uz pomoć osnivača - grada, Ministarstva kulture, nebrojenih stručnjaka iz drugih muzeja i naučnih institucija. Ponosna sam što smo porasli u muzej komunikacije, mesto dijaloga, mesto gde će se neko dobro osećati kad dođe – kaže Tatjana Gačpar, vršilac dužnosti direktora Muzeja u Smederevu i dodaje:
-Ovo je nagrada za 2023-eću godinu, ali računaju se svi prethodni rezultati, a zaista ih je Muzej imao u proteklom periodu. Mi imamo sada stalne postavke koje govore o identitetima našeg grada, savremenije depoe, svoje izdanje “Smederevski zbornik”, brojne izložbe, predavanja, edukacije, promocije, ne samo programe za mlade, već i ljude srednjeg doba i starije. Trudili smo se da pokrijemo sve muzeološke aktivnosti, koje čine da jedan muzej dobro radi i dobije ovakvu nagradu.
Navodi da je cilj ustanove da ono što rade ne ostane dostupno samo našim sugrađanima, već da sve kroz iskustva, programe i projekte podele sa drugim Muzejima, pa i ljudima u inostranstvu, kroz međunarodnu saradnju.
-Jako je bitan dijalog, razmena iskustava, jer u toj razmeni mi svi možemo zajedno da porastemo u bolje ustanove, ljude, stručnjake. Cilj našeg delovanja je da steknemo što veći broj posetilaca različitih starosnih i interesnih rupa, ne samo iz Smedereva. Imamo brojne edukativne aktivnosti, želeli bismo da naši mladi budu naši ambasadori u drugim gradovima Srbije i drugim zemljama sveta, da budemo rasadnik tih mladih ljudi i ponudimo adekvatan program i njima i nama u straijim, zrelim godinama, jer za to ima interesovanja – navodi Tatjana Gačpar.
Ustanova baštini zaostavštinu smederevskog kraja, sa akcentom na Tvrđavu i nekadašnji dvor despota Đurđa Brankovića.
-Mi smo nedvosmisleno obeleženi kao grad despota Đurđa Brankovića, poslednja srpska srednjovekovna prestonica, i shodno tome, čitava jedna naša sala osnovne izložbene postavke je posvećena smederevskoj Tvrđavi. Ne samo Tvrđavi iz vremena despota Đurđa, već od njenog zidanja, sve do 21. veka. U toj sali svako koga iole zanima nešto o našoj Tvrđavi videće, kroz muzejske predmete, kako se živelo kroz različite epohe, koje se oružje ili oruđe koristilo, saznati nešto o kulturnom, privrednom i vojnom životu. Pored toga, protokom vekova, Smederevo je u drugoj polovini 19. veka bilo prepoznato kao grad grožđa, grad sa razvijenom vinogradarskom kulturom, i u skladu sa tim, uzimajući u obzir pretvaranje Smedereva iz jedne orijentalne kasabe u jednu srpsku varoš, mi smo u drugoj sali osnovne izložbene postavke otvorili novu izložbu pod nazivom “Grožđe, gvožđe i urbane vibracije”. Igrom reči želeli smo da prikažemo kako se grad, iz jedne srpske varoši sa poznog 19. veka, sa industrijalizacijom koja je počela nakon 1. svetskog rata, a dobijala na ubrzanju od 20-tih do 60-tih godina prošlog veka, pretvarao iz grada grožđa u grad gvožđa – objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos.
Među više hiljada predmeta izloženih i deponovanih u Muzeju u Smederevu, izdvaja se zlatna minđuša sa biserima i dragim kamenjem, za koju se pretpostavlja da je pripadala nekom od ženskih članova porodice despota Đurđa Brankovića.
-Njena vrednost leži u njenoj lepoti. Na prvi pogled ste opčinjeni kvalitetom izrade, ta zlatarska produkcija u vreme despota Đurđa Brankovića je postojala je unutar samog smederevskog grada. Zbog materijala od kojih je izrađena, a to su zlato, biseri, smaragd i rubin, mi možemo da zaklkjučimo da je ona pripadala nekom od ženskih članova dinastije Branković. Njena vrednost leži u još jednoj činjenici. Naime, iz vremena despota Đurđa nije sačuvano mnogo nakita, generalno, ni na nivou Republike Srbije nije sačuvano mogo srednjovekovnog nakita iz vrmena Nemanjića, Lazarevića ili Brankovića. I u tome je još jedna dodata vrednost ove minđuše, i naravno činjenica da je pronađena na dvoru despota Đurđa Brankovića, čini je možda i jednim od najvrednijih predmeta koji se čuvaju u našem Muzeju – kaže Lazić.
Najstariji eksponati deo su paleontološke zbirke i čuvaju se u depou ustanove.
-Reč je o predmetima starim više od 6.000 godina. Kada smo radili rekonstrukciju i novi pristup, nije bilo mesta za sve teme i sve priče koje smo želeli da ispričamo. Nadam se, u nekoj skorijoj budućnosti, bar kroz neku povremenu izložbu, da ćemo opet izneti na svetlost dana te predmete iz vremena praistorije, kaoi ono što je mnogo vrednije, lepo u estetkom smislu, a to su predmeti iz vremena antičkog Rima – navodi Lazić.
To je i prema rečima v.d. direktora Tatjane Gačpar jedan od ciljeva u narednom periodu.
-Voleli bismo da se muzeologija stalno razvija i usavršava i novim postavkama. Voleli bismo da završimo novu stalnu postavku koja je započeta, i da predstavimo još jedan identit grada, a to je reka Dunav. I depoi bi trebalo da se rade. Voleli bismo da dobijemo još dodatnih prostora, da možemo da čuvamo svoje muzealije, i još izlagačkog prostora, da možemo da ih izložimo – zaključuje Gačpar.
