Časopis KULT

27/10/2024

Слободан Селенић (7. јун 1933 - 27. октобар 1995)

Која је, по вашем осећају, ваша права вокација: писац, театролог, педагог? Може ли се бити успешан у свему томе?

Не могу ја да процењујем колико сам у нечему успешан, али знам да са највише амбиција пишем. Исто тако мислим да оно што се назива креативним писањем не мора нужно да буде у супротности са способношћу теоретског мишљења. Не верујем у глупавог писца, сумњам у необразованог. Што се педагогије тиче, ја мислим да нисам професор зато што се од писања не може живети, већ зато што налазим да је врло стимулативно, и са становишта менталне хигијене корисно, сваке године срести нову генерацију младих људи, видети у чему мисле другачије и на који начин осећају.

Неко време били сте и омиљени ТВ водитељ емисија из културе, попут хроника са Битефа и Позорја: због чега сте се повукли из ТВ живота?

Најједноставнији одговор би био да ми је досадило. Не може се један посао бесконачно радити, а нарочито не ако човек није на њега принуђен. Други разлог је, мада га је тешко бранити и аргументовати, што ја мислим да је телевизија, ипак, медијум за млађе и да за њих треба тражити. Имам и трећи: нема тог човека који после извесног времена не досади на малом екрану, а нарочито ако се често појављује. И четврти: имао сам друга посла. Не може се све радити.

Разговор водила Јасмина Лекић (1982)

13/10/2024

Растко Петровић

01/10/2024

У периоду када се обележава 100 година од рођења Владете Јеротића поново се подсећамо последњег интервјуа који је дао баш за часопис КУЛТ.

Цео разговор можете прочитати овде: https://casopiskult.com/vladeta-jerotic-vodi-samoga-sebe-budi-svoj-ali-se-menjaj/

Vladeta Jerotić je sve do kraja života, u 95. godini, bio veoma aktivan i rado viđen govornik, britkog uma i velikog znanja. Među poslednjim TV pojavljivanjima bilo je gostovanje u serijalu "Agape" u martu, a poslednji intervju koji se može naći na internetu dao je za "Kult" maja 2018.

01/10/2024

ЈЕСЕН ЈЕ ТУ, У НАМА

Почела је јесен. Синоћ. Кад смо последњи пут код „Орача“ седели под дрвећем и на нас је падало лишће. Био је ту Миша, Драгиша, Момир, Марко, два војника Црногорца који су певали из свег гласа, три молера, један пензионер, два глумца, четири балетана и један бравар. Седели смо, и – од‌једном – ветар је дунуо и сасуо нам у очи много лишћа. Говорили смо о стварима које знамо већ унапред. Годинама ми тако говоримо, годинама се зна ко шта пише, ко кога воли, ко емитује шта на радију, ко шта молује, ко прави какве кључеве, ко шта пије… Некада, на том истом месту, у таквом некако истом саставу, говорили смо о женама. Данас говоримо о концертима, Миша ми прича о повратку правог џеза, Драгиша се осмехује (некада је био првак света у усној хармоници), Кома ми пева Синатру и Сејмија Дејвиса, Црногорци га надвикују својим песмама, војницима одмах платимо по три пића унапред, јер војска је војска, а лишће опада. И опада нешто у нама. Говоримо о безначајним стварима. Венемо, ђаво га однео, као то лишће, као та јесен, као тај град који гледамо месецима, годинама из исте перспективе. Јесен је, значи, у нама. Никад се више неће вратити Сачмо или Брубек. Можемо ми да носталгично вртимо плоче Хака Дијевала и да један другом слинимо над главом кад слушамо Дизија Гилеспија. Јесен је, ту, у нама. Нема повратка. Једно ново време дува у лишће, неки млади га млате са грана, и само су нам очи пуне кише и те увелости. Почела је јесен.

Синоћ јој се нисмо ни надали. Немам ништа велико да кажем, само сам мало уплашен и тужан, оремо код „Орача“ по старим браздама, Смиља нам да неку пару на кредит, пролети Бата Пежо колима, па се заустави, попије с нама и оде, наиђе Мића Михајловић и жури у галерију, деца се још ту и тамо мало поиграју и беже пред прашином… Јовица још увек плаче за Елом Фицџералд. И пије због ње. Ми се договарамо да му купимо једну плочу, па да и то престане. Миша има план да у синагоги направи невиђени концерт. Драгиша машта о једној поетско-музичкој лудости са ансаблом Боре Вишњичког, у студију „М“. Ту смо. Пепи нас све ређе посећује. Тај Лорбек, клавириста, шашави један геније, као да се изгубио из човечанства. Онај бравар, наш другар, оде па се врати. Момир такође. А лишће опада. Ништа се страно није догодило на овом свету, само смо ми старији за толико много година и за толико много старости. Молери кажу: – Идемо часом да реновирамо оно тамо преко, у Српском народном позоришту, па се враћамо… А ништа се неће реновирати. Можемо само да се омолујемо као људи, да префарбамо своје лепе и шашаве душе, и да се поново нађемо ту, уз исте разговоре који трају годинама. И да унапред знамо шта ћемо једни другима испричати, и да унапред знамо како ће лишће да нас удари у очи и срце. Почела је јесен.

Мирослав Мика Антић

29/09/2024

У издању Лагуне објављен је нови роман Ане Атанасковић "Змајева жена". О новом роману пише Јелена Скробић.

Ана Атанасковић је за КУЛТ прошле године писала о Павићу (Дневник знакова Павић: Приручник за призивање).

Јелена Скробић

28/09/2024

Поље као свако
Длан и по зеленила

Млад месец коси
Пшеницу селицу
Два укрштена сунчева зрака
Слажу је у крстине

Кос наглас чита
Тајна слова расута по пољу

Божури стасали до неба
Служе четири црна ветра
Сједињеном крвљу бојовника

Поље као ниједно
Над њим небо
Под њим небо

27/09/2024

Сервантес и Гистав Доре

Године 1863. објављено је француско издање Дон Кихота у Паризу. Илустрације је радио француски графичар и сликар Гистав Доре уз Писарову помоћ. Сви визуелни прилози урађени су помоћу дрвеног отиска. Иако је планирано да буде урађено десет књига, урађене су само две књиге због недостатка финансија, а обе се налазе у власништву нашег суграђанина из Новог Сада. Издавач је ову едицију најавио као нову енергију у француској књижевности.

25/09/2024

Јелена Калајџија радила је за КУЛТ интервју са Јасминком Петровић.

Читајмо Јасминку и себи и нашим најмлађим читаоцима!

Разговор водила: Јелена Калајџија

23/09/2024

Мирослав Алексић, Бдење пингвина

Кораци, 2024.

У Култу можете читати текст др Владимира Перића, уредника Корака, о овој књизи: https://casopiskult.com/otvorenost-ka-svetu-i-briga-za-drugog/.

23/09/2024

На данашњи дан рођен је Момчило Настасијевић 1894. године.

У пуном доживљају хода садржан је и смисао пута. Куда, пита се ко је непоуздан у истинитост својих корака.

Те нам је, ради каквог било умирења, заварати себе да се нигде не стиже; или обесмишљеном ходу поставити произвољну мету; или порицати чак и себе биће, само да би се избегло јединоспасавајуће, - уистинити ход.

На фотографији Милош Црњански и Момчило Настасијевић.

Извор: Хришћанска мисао, 1936. Сабрана дела, т. IV, Горњи Милановац, Дечје новине, Београд: СКЗ, 1991, 92.

22/09/2024

Искра Дејановић за КУЛТ пише о роману Викторије Шваб, роману из домена фантастичне књижевности у три књиге. Прва два дела превео је PUBLIK PRAKTIKUM.

Уживајте у препоруци Искре Дејановић!

Искра Дејановић

21/09/2024

Субота је дан за поезију.

19/09/2024

Након хапшења и судског процеса 1981. због књиге Вунена времена, Окружни суд у Београду осудио га је на две године затвора. Врховни суд Србије смањио му је казну на годину дана, коју је једним делом издржао. Иако је судском одлуком враћен на посао, неколико година није могао објављивати нити јавно наступати. Овај „случај“ био је повод за забрану или „повлачење из продаје“ више књига, листова и часописа који су се солидарисали са песником. Одлазак песника у затвор 1983. године био је повод за организовање значајних протестних вечери.

Гојко Ђого на портрету Петра Омчикуса из 1977. године

18/09/2024

Неколико редова о новој књизи Јелене Веселинов "Задужбине у српском праву" (Матица српска, 2024).

Позивамо све читаоце на промоције ових књига 26. септембра у Матици српској и 17. октобра у Коларчевој задужбини.

Видимо се!

О књизи Задужбине у српском праву Јелене Веселинов

15/09/2024

Велимир Младеновић за КУЛТ о Селину и његовом роману "Рат".

Уживајте и читајте Селина.

Велимир Младеновић

15/09/2024

Павле Зељић поново пише за часопис КУЛТ!

Павле Зељић

06/09/2024

Наш Растко Лончар, сарадник од самог оснивања часописа КУЛТ, поново се појављује у нашем часопису разговором који је урадио са Гораном Бабићем, а који објављујемо у рубрици "На кафи са". Срећни смо што је овај интервју објављен у КУЛТ-у и што је прича о Вујици Решину Туцићу осветљена из још једног песничког угла.

Хвала Растку Лончару и Горану Бабићу!

Разговор водио Растко Лончар

04/09/2024