25/12/2024
„Балинт је био много више за нас но што се то чинило последњихх петнаестак година.
Док сам радио у КПЗ ангажовао сам га да помогне да наша техничка уређења часописа за дечју драму ИГРОПИС буду графички боља, писмена. Он је унео ту дозу која неки писани рад чини озбиљним и вреднијим поштовања. Колико се сећам радио је за ЈО ПАЈТАШ тада у Форуму.
Дошла је код Борке и мене идеја да правимо Прометеј, прва књига ВЕЛИКА СЕОБА СРБА И ПАТРИЈАРХ АРСЕНИЈЕ ТРЕЋИ ЦРНОЈЕВИЋ и ја ангажујем Балинта Сомбатија за ликовног уредника, а потом следи МАНАСТИР КРУШЕДОЛ, те ГРОФ ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ И УСМЕНО ПРЕДАЊЕ... Коначно 1998, кад је то деловало незамисливо успевамо да направимо СРБЕ У БЕЧУ. И сада делује невероватно после хиперинфлације, под санкцијама – таква књига! Балинт је одлазио у Фото-око код Ђусике Балатона, тамо радио на прелому и сада кад се погледа тај стил прелома стоји као узор за озбиљне монографије... стоји као камен темељац!
Балинт је по мојој идеји направио први лого Прометеја. Имали смо проблем што је у називу морало да стоји Издавачко-књижарска агенција, те смо смислили да у једном П буде садржано и А као Агенција, а ту је бо и пламичак.
Кад смо се сместили у подруму Стеријиног позорја и направили Књижару Мост, једног дана ушао је са три месингана слова, тражио чекић и ексере и закуцао их на једини слободан зидни простор – писало је З И Д – и рекао, овде ћемо правити изложбе од једне слике! И правили смо, не само изложбе, правили смо чуда! У 1996. години Културни центар Новог Сада имао је 126 програма а ми у том подруму 125!
Код величанствене Медаковићеве књиге СРБИ У БЕЧУ била је идеја да прикажемо подлогу, Велику сеобу и тадашњи Беч, Балинт је нешто, што као идеја иначе делује банално, дигао на уметнички ниво...
Данас, пребирајући по фотографијама не нађох предивну фотку са наше годишњице, била је у 'Липи', Балинт је цело вече носио српску шајкачу и свима говорио: ЈА САМ СРБИН ИЗ БЕЧА.
Ретко господствен човек, то је избијало из сваког његовог покрета. У нашој средини није било лако бити авангардан уметник, бити доследан у томе, паралелно градити међународну каријеру. Балинт је у томе ипак успевао. Његови перформанси били су дубоко осмишљени, још дубље проживљени. Док смо га посматрали знали смо да имамо сусрет са чистом уметношћу!
Паралелно су ишла наша лепа дружења, прометејска, приватна... оплеменио је наше животе и поставио лепо лице Прометеја и зато смо му заувек захвални!
Умео је за смог себе да каже, па и да се потпише као АФРИКА. Откинуо се данас континент Африка и плови, плови... волимо га и сећамо га се с љубављу...“ – Зоран Колунџија