06/02/2023
Ilija Tucić ,esejistički pripovedač Vojvodine ,piše sjajne tekstove ,a ovaj želim da istaknem:
DNEVNA DOZA VOJVODINE
Neko se svojski potrudio da zamagli priču o gospodskoj Vojvodini, onoj iz knjiga Jaše Ignjatovića i Bogdana Čiplića.Te stranice su brižljivo iscepane, a namesto njih umetnute one o Vojvodini koja je sva u egzaltaciji svinjokolja, ciganske tambure i rakije prepečene na 101 način! Kao da je sva Vojvodina umočena u fraklić, mastan lonac i oraniju. A nije tako!
Naša deca su uštirkanih kragni, fijakerima odlazila na studije u Grac, Lajpcig i Beč. Na saletlama u našim parkovima, gudački orkestri svirali su Štrausa u isto vreme kada i oni u Beču. Imena naših lekara, advokata, majstora, bez problema se prate do u 18. vek, i još dalje.
Jeste li čuli nekada za ime Atanasija Stojkovića? Niste? Rođeni Rumljanin, autor je prvog romana u istoriji srpske književnosti! Roman se zvao „Aristid i Natalija“. Ovaj Sremac, napisao je i prvu knjigu o fizici na srpskom jeziku.! A znate li za jednog drugog Sremca, Gavrila Stefanovića Venclovića? On je u našu azbuku uveo slova ć, đ i dž i radio na popravci pravopisa i uvođenju narodnog jezika u književnost, sto godina pre Vuka!
Znate li da je najveća kudeljara onog vremena u Evropi bila u Odžacima, a jedna od najvićih fabrika za preradu svile, bila je u Beloj Crkvi? Smem li da vam kažem kada je Subotica dobila orgulje a Novi Sad gimnaziju? Bolje da ne kažem! Ko zna možda bi se nekom zamerili.
Lepo smo se dogovorili da je lala sav od holesterola i rakije, od bećarca i sitne švaleracije. I taman smo lepo utvrdili to gradivo, kad eto ti nas da podsećamo na naše: univerzitete, knjige, slike, orgulje, apoteke ... koje smo, gle slučajnosti – skoro bez izuzetka, imali pre drugih!
Mislim ... da me ne shvatite pogrešno ... bogu fala što sam lala! Od toga ne bežim. Al široke lanene gaće na ulicu ne nosim. Baš kao što ih nije nosio ni moj deda, ni pradeda ... čak ni moj askurđel Todor, što je 1801. udario prvi kočić na zemlju na kojoj nam je i danas kuća u Nadalju. Gaće na ulicu nisu nosili ni: Laza, ni Crnjanski, Dositej, Pupin, Sremac, Popa, Branko, Zmaj, Đura (Jakšić il Daničić, svejedno je, nijedan nije) ... Vojvodina je paorska i gospodska.
I uvek, al baš uvek, samo tako zajedno, može da ide. Ko to shvati – dobro nam došo. Ko neće, il mu ne odgovara da shvati – nek nas slobodno meće u viceve. Njemu će tako možda biti lakše, a nama je ionako svejedno, jer – mi znamo ko smo!
Knjiga „Priče ravnice“ Ilije Tucića 🌷🌷🌷
