05/09/2023
"...Narednog leta, po završenom prvom razrednu srednje škole, nakon letovanja sa drugarima, Rade i ja smo otputovali vozom na Pale kod mog ujaka, gde smo proveli pet-šest dana. U prvom kolu novog šampionata igrao se sarajevski derbi, a nas dvojica i moj mlađi brat od tetke spustili smo se do grada i otišli na južnu tribinu stadiona Grbavica, među Željovce. Usred njihovog kopa primetio sam Čontu koji nije imao pojma da dolazimo. Silno su se obradovali kada su nas videli. Tada sam upoznao i ostatak njihove ekipe. I oni su bili zaljubljeni u ostrvski fudbal, simpatisali su manje-više iste strane klubove kao i mi u Novom Sadu, s tim da je Čonta voleo Seltik, po kojem će kasnije te godine nazvati kafić koji je otvorio na samom stadionu, na Grbavici. Čontin otac, nedavno preminuli, Boris Bračulj tokom 60-ih godina dvadesetog veka bio je igrač, a dve decenije kasnije i trener Željezničara. Do tog sarajevskog derbija ja sam već bio na šest-sedam večitih derbija u Beogradu i definitivno mi je taj sarajevski rivalitet delovao nekako naivnije i bezazlenije u poređenju sa beogradskim, iako su i oni znali da se pobiju. Bilo mi je baš čudno što su navijači dva kluba, sa obeležjima, bez problema prolazili jedni pored drugih, pevali, dobacivali, ali se na tome sve i završavalo."
