24/01/2023
⁉️ Naš Litijum je potreban Nemačkoj. Zašto baš naš, ako Nemačka ima daleko veće zalihe istog od nas?
⁉️Zato što je ljudska žrtva neophodna za to velika, a oni po navici planiraju da baš nas žrtvuju.
❗Tekst koji je objavio Balkan Green Energy News itekako potvrđuje sve ono što pričamo već dugo- igrajući se našim životima, Evropa bi da bude konkurentna na tržištu. Ovaj trgovinski rat između Kine i ostatka sveta je razlog, a ne nekakva zelena tranzicija, opšte dobro ili nešto peto. Srbija je za njih još jedna kolonija koju treba iskoristiti za zaradu.
❗Nije ni čudo što ovako misle, jer im je to omogućio onaj koji je i doveden na vlast da nas u koloniju pretvori.
❗❗Oni što je sigurno je da, šta god da su planirali, neće im proći.
https://balkangreenenergynews.com/germany-supports-lithium-mine-project-in-serbia-to-curb-chinas-global-influence-handelsblatt/
Prevod teksta:
Nemačka podržava projekat rudnika litijuma u Srbiji da bi se smanjio globalni uticaj Kine
Planirano rudarenje litijuma u Srbiji je među važnim projektima za smanjenje globalnog uticaja Kine i jedan od načina da Evropa obezbedi zalihe krucijalne sirovine, kaže se u tajnom dopisu koj je sačinila i poslala Evripskoj Komisiji vlada Nemačke kao podršku geopolitičkoj inicijativi Evropske unije - Global Gejtu
Poverljivi dokument, promovisan od strane Nemačke, i koga je video Handelsblat, možda je i ključni dokaz da projekat Rio Tinta za eksploataciju jadarita u dolini Jadra u Srbiji uživa političku podršku evropskih zemalja. On opravdava strah svih onih koji ukazuju na potencijalno devastirajuće efekte projekta Jadar na životnu sredinu i ljude i otkriva da je navodno odustajanje od projekta Jadar u januaru prošle godine bila prevara.
Ovo svakako nije prvi put da vlasti u Berlinu pominju ovaj plan, s obzirom na ćo da je bivša kancelarka Angela Merkel svojevremeno izjavila da je njena država zainteresovana za litijum iz Srbije.
Evropska unija želi da uloži 300 milijardi širom sveta u okviru Inicijative Global Gejt
Spisak od 20 investicija odnosi se na Inicijativu Global Gejt, koju je EU pokrenula kao kontrameru Kineskom Belt and Road Koridoru za investicije širom sveta
Eu namerava da uloži 300 milijardi eura u okviru te inicijaćive do kraja 2027. Fondove će obezbediti Evropska komisija, države članice EU, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i privatni sektor.
Prioriteti su digitalizacija, klima i energija, prevoz, zdravstvo i obrazovanje i istraživanje.
Prema Nemačkoj tajnoj listi, rudnik lićijuma u Srbiji, pruga od Burkine Faso do luke Takoradi u Gani i kabl za prenospodataka između Čilea i Australije su među projektima kije vladajuća koalicija u Nemačkoj smatra kao potencijžl za smanjenje globalnog kineskog uticaja.
Kina prozivodi 65 odsto sirovina za litijumske baterije
Najmnogoljudnija nacija gradi autoputeve, luke i pruge širom sveta i time stvara mrežu država koje su politički zavisne od Kine i zadužene kroz njene međunarodne kredite. Mreža je dosegla i do Evrope, tvrde mediji.
Nezvanično, Kina danas proizvodi 85 odsto retkih materijala koji se koriste za proizvodnju električnih vozila i vetroturbina i 65 odsto materijala za litijumske baterije.
Vetroparkovi i solarne elektrane gradiće se na Balkanu
Nemačka sada predlaže projekte kao što su velike solarne elektrane u Bocvani i Namibiji, prugu između Burkine Faso i priobalja Gane i vetropark blizu Akre, prestonice Gane.
Kako kaže nemački medij, Balkan bi takođe trebalo da bude u fokusu Global Gejta. Vetropark bi se gradio u Bosni i Hercegovini a litijum bi se eksploatisao u Srbiji što bi ojačalo evropsku proizvodnju baterija i smanjilo zavisnost od kineskih sirovina.
Inicojativa teži ka tome da ojača ućicaj Evropske unije u Aziji kroz izgradnju puteva u Laosu, Vijetnamu i Tajlandu i projektima u Uzbekistanu. Sličan predlog dat je i za Latinoameriku, koja je bogata sirovinama neophodnim za zelene tehnologije.
12. decembra, istog dana kada je otkriven dokument, održan je i prvi sastanak borda Global Gejtveja u Briselu. Ursula von der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da je inicijativa pre svega geopolitički projekat čiji je cilj pozicioniranje Evrope na konkurentnom svetskom tržištu.
Global Gejtvej je važno sredstvo jer su infrastrukturni projekti i ulaganja u njih srž današnje geopolitike, dodala je.
Kao primer projekata inicijative u energetskom sektoru, EK je ukazala na transbalkanski električni koridor, koji bi povezao protok električne energije između sistema BiH, CG i Srbije sa Hrvatskom, Mađarskom, Italijom i Rumunijom. Postoje i planovi za fotonaponska postrojenja u Albaniji, na Kosovu i Severnoj Makedoniji, kao i vetroparkove u Makedoniji i Srbiji
