I love Kikinda

03/09/2024

30/08/2024

Током ЈУЛА месеца узорковано је 72 узорака воде за пиће у нашој Општини од којих 42 у граду Кикинди и 30 у селима Општине. Периодична анализа вршена је у 16 узорака а основна анализа је вршена у 26 узорака из града, а у 30 узорака из села вршена је периодична анализа.

Проценат микробиолошке неисправности воде за пиће износи 19.05% неисправних узорака за град (претходни месец 41.17%), и нижи је у односу на претходни месец. У селима је проценат микробиолошке неисправности био 0% и нижи је у односу на претходни месец (3.33%.). У граду је неисправно 16.66% узорака због повећаног броја аеробних мезофилних бактерија-АМB, 2.38% присуства Стрептокока фекалног порекла, (SF), (Структура неисправности: 87.5% АМB, 12.5% SF). У селима су сви узорци били микробиолошки исправни. Проценат исправности за град није задовољавајући.

извор: заводки.орг.рс

Квалитет воде Кикинда VII – 2024. Објавио Dusan | авг 19, 2024 | вода, Квaлитeт вoдe Кикиндa | 0 Током ЈУЛА месеца узорковано је 72 узорака воде за пиће у нашој Општини од којих 42 у г....

27/08/2024

Plate u javnom sektoru čiji je neto prosek za jun iznosio 97.957 dinara, bile su za oko 2.000 dinara veće od republičkog proseka za ovaj mesec, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Najveći prosek u javnom sektoru ostvaren je na nivou državne administracije i iznosio je 111.304 dinara, što je za oko 4.000 dinara više od proseka pokrajinske administracije a za čak 31.000 dinara više od proseka administracije na lokalnom nivou.

Kada je reč o javnim preduzećima, radnici u državnim preduzećima u junu su proseku primili po 103.894 dinara a u lokalnim preduzećima po 85.339 dinara.

Junski neto prosek zaposlenih u oblasti zdravstva i socijalnog rada iznosio je 95.868 dinara a zaposlenih u obrazovanju i kulturi 93.210 dinara.

27/08/2024

Od 10. novembra ove godine za državljane oko 60 država, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, trebalo da izgleda ulazak u Evropsku uniju, Švicarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn koje su članice Šengenskog sistema.

Tad će početi sa radom novi sistem ulaska i izlaska (Entry/Exit System - EES) koji je ustanovljen u novembru 2017. godine, a njegova primjena više p**a odgađana.

Za iduće leto je najavljena implementacija i drugog, Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) koji će podrazumevati da putnici iz zemalja koje imaju bezvizni režim sa EU-om moraju putem interneta da apliciraju za dozvolu za ulazak, uz plaćanja takse od sedam evra bankovnom karticom.

Pasoši u svim zemljama Zapadnog Balkana su biometrijski, u čipovima se nalaze otisci prstiju i fotografija, te su u potpunosti usklađeni sa uslovima koje je tražila EU kako bi zemlje Zapadnog Balkana dobile bezvizni režim.

Pri prvom ispunjavanju prijave putnik unosi lične podatke, e-mail i broj telefona, kao i pojedinosti o putnoj ispravi.

Putnik će morati da unese i detalje o obrazovanju i trenutnom zaposlenju, te pojedinosti o planiranom putovanju i boravku u zemlji EU.

Isto tako, tražiće se i pojedinosti o bilo kakvih kaznenim presudama, prošlim putovanjima u ratne zone ili zone sukoba, kao i informacije da li je osoba bila proterana iz bilo koje zemlje.

Od putnika se traži i da plate dodatnu taksu od sedam evra koja se plaća platnom karticom.

25/08/2024

noćni bazar.

08/08/2024

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je završne radove na železničkoj stanici Vrbas Nova.

"Pruga je već gotova, još su neki detalji ostali da se urade, probna vožnja, brzinska ispitivanja. Očekujemo do 25. novembra da bude otvorena. Dakle Beograd-Subotica, Novi Sad-Subotica. To je velika stvar za Vrbas. Biće to centralna stanica između Novog Sada i Subotice.

"Ako dogovorimo sa Kinezima, samo bi nam deo do Bogojeva ostao", rekao je Vučić, te dodao da bi cela Vojvodina bila promrežena modernim prugama.

Predsednik je ukazao izvođačima da je jedna deonica veoma potrebna da se doda, a u pitanju je produžetak pruge prema Kikindi.

izvor:b92

07/08/2024

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da će pravo na isplatu uvećanog roditeljskog dodatka ostvariti sve mame koje su od početka 2024. godine donele na svet novi život.
Kako se navodi, uvećani roditeljski dodatak za prvo dete iznosiće 500.000 dinara jednokratne novčane pomoći, za drugo dete 600.000 dinara, uz jednokratnu novčanu pomoć od 135.000 dinara.

Roditeljski dodatak za treće dete iznosiće 2.280.000 dinara, uz jednokratnu pomoć od 135.000 dinara. Dodatak za četvrto dete iznosiće 3.180.000 dinara.

Dodaci za drugo, treće i četvrto dete isplaćivaće se putem jednakih mesečnih rata.

02/08/2024

Велики пожар који је избио у некадашњој фабрици ’’25.мај’’ у Кикинди је локализован после неколико сати борбе са ватреном стихијом, а након што буде потпуно угашен, тада ће се обавити и увиђај.
Пожар је полицијској управи пријављен око 16.25, а на терен су изашле три екипе Ватрогасно-спасилачке јединице и две ватрогасне екипе НИС-а, док су касније у помоћ прискочили и добровољни ватрогасци из Мокрина, Руског Села и Банатске Тополе. У великом пожару није било повређених
Ради се о простору од око 3.000 квадратних метара, који је користила италијанска компанија за производњу рециклажних тонера и кертриџа, а чије је исељење било у току. Густ црни дим који се надвио над Кикиндом узнемирио је и становнике у том делу града.
Моле се грађани да затворе своје прозоре док се дим не разиђе.
извор: rtv.rs

09/07/2024

Vozači u Srbiji plaćaće od 10. jula veće p**arine – najveći iznos od Beograda do Dimitrovgrada 1.670 dinara. Popuste će i dalje ostvarivati korisnici elektronske naplate od šest odsto kao i kamioni sa motorima "euro 6" od 10 odsto, kaže ministar Goran Vesić.

Od ponoći nove cene p**arina u Srbiji. Uvećane su za oko 10 odsto, pa će vozači p**arinu od Beograda do Šida sada plaćati 500 dinara, umesto dosadašnjih 450, od Obrenovca do Preljine 560, a od Beograda do Subotice 800 dinara. Najveći iznos plaća se od Beograda do Dimitrovgrada 1.670 dinara.

Popuste će i dalje ostvarivati korisnici elektronske naplate od šest odsto kao i kamioni sa motorima "euro 6" od 10 odsto.

Ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će Vlada Srbije do kraja godine osnovati preduzeće za naplatu p**arine, jer će se od sledeće p**arina naplaćivati na brzim saobraćajnicama.

"Mi trenutno nemamo dovoljan broj kilometara brzih saobraćajnica, ali do kraja godine će biti završen put Šabac–Loznica, to je 54 kilometra, pa 2026. će biti završeno 47 kilometara Fruškogorskog koridora, do sredine sledećeg godine Dunavski koridor, to je skoro 69 kilometara, to su sve brze saobraćajnice na kojima će se vršiti naplata”, rekao je Vesić.

28/05/2024

Repertoar za mesec jun - Narodno pozorište Kikinda

24/05/2024

Hvala na divnim fotografijama.

09/05/2024

30/04/2024

Dok sam ja predsednik i imam ikakvog uticaja u SNS, od sedmočasovnog radnog vremena nema ništa, izjavio je na današnjoj konferenciji za medije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Upitan za stav po pitanju toga što Crna Gora uvodi sedmočasovno radno vreme, Vučić je rekao kako je to „dodvoravanje narodu“.

„Jedna politička partija došla je kod mene i jedan od uslova za saradnju sa SNS-om bio je da se ne radi nedeljom, te da se radno vreme smanji na sedam sati. Još malo, pa da se ne radi uopšte. Svi smo se mi i približili tome, vidite koliko odmora imamo, koliko idemo na ‘city break’ destinacije“, izračunao je predsednik.

Dok sam ja predsednik i imam ikakvog uticaja u SNS, od sedmočasovnog radnog vremena nema ništa, izjavio je na današnjoj konferenciji za medije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Upitan za stav po pitanju toga što Crna Gora uvodi sedmočasovno radno vreme, Vučić je rekao kako je to „dodvoravanje narodu“.

„Jedna politička partija došla je kod mene i jedan od uslova za saradnju sa SNS-om bio je da se ne radi nedeljom, te da se radno vreme smanji na sedam sati. Još malo, pa da se ne radi uopšte. Svi smo se mi i približili tome, vidite koliko odmora imamo, koliko idemo na ‘city break’ destinacije“, izračunao je predsednik.

Vučić je rekao da dok on bude predsednik i imao uticaja u većinskoj partiji u Narodnoj skupštini – to nikada neće prihvatiti.

„A srećom po vas, moj mandat uskoro ističe, pa vi onda izaberite te pametne koji vole da ne rade ništa, a da zemlja ide napred. Objasnite mi kako je moguće da za 35 sati uradite isto kao i za 40 sati. Inače, mislim da je 40 sati malo radnog vremena i baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je on.

Vučić je onda prognozirao kako će trend smanjenja radnog vremena da se nastavi, pa će se na kraju raditi 24 sata u nedelji.

„Kako možete da za 24 sata naberete isto jagoda kao i za 40? I ja to treba da podržim, aj narode lezi lebe da niko ništa ne radi, a svi ćemo da živimo lepo… Aj svima čarter letove na Maldive i Sejšele, ko nije bio. Ne može. Do 2027. od tog posla nema ništa, a posle radite dva sata dnevno“, rekao je on.
izvor: rtv.rs

30/04/2024

Predstavnici Vlade Vojvodine uručili su danas ugovore o novčanoj pomoći u vrednosti od 50 miliona dinara namenjenoj opštinama Lopare i Milići u Republici Srpskoj.
Ugovore su uručili pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić i direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Aleksandar Đedovac.



Sofić je rekao da je za opštinu Lopare opredeljeno osam miliona dinara za izgradnju vodovoda, dok su 42 miliona dinara namenjena za izgradnju proizvodne hale u poslovnoj zoni Podgora u opštini Milići.

On je podsetio na to da je ovo druga faza pomoći Pokrajinske vlade Milićima.



"Naš cilj je očuvanje jedinstva srpskog naroda i pomoć Srbima iz regiona. Ugovori o novčanoj pomoći opštinama u Republici Srpskoj treba da doprinesu poboljšanju uslova života u tom kraju", naveo je Sofić.

30/04/2024

Od 1. maja važiće novi iznosi akciza usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto.
Niko još ne može da kaže koliko ćemo skuplje da se vozimo ili koliko će više para morati da izdvoje ljubitelji kafe.

Nova akciza sa PDV-om na gorivo biće veća od 4,5 do 5,7 dinara, ali to ne znači da će za toliko poskupeti i gorivo, piše RTS.

Dok su kod goriva mogući svi scenariji, vrlo je verovatno da ćemo piti skuplju kafu i to ne samo zbog akcize.

"Ovo povećanje akciza će u narednom periodu sigurno rezultirati daljim rastom cena kafe, imajući u vidu da proizvođači, odnosno prodavci kafe, imaju trenutno jako male marže i nije realno očekivati da će oni da smanje svoju zaradu", kaže za RTS dr Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka.

Nema dileme da će sada, a i ubuduće, poskupljivati duvan i duvanski proizvodi. Sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Za oko 20 do 30 dinara, zavisno od zapremine i jačine alkohola, poskupeće i rakije.

"Akciza nije samo na alkohol, nego i na gorivo, znači skuplje gorivo, mnogi drugi troškovi. Na primer, prošla godina je bila izuzetno loša po pitanju voćnih prinosa i to je značajno uticalo. Tako da kada se mnogo tih sitnih uvećanja sakupi, to će sigurno dovesti do nekog uvećanja cena", navodi Ivan Bogdanović

29/04/2024

Frilenseri imaju rok do utorka, 30. aprila da predaju poresku prijavu i plate porez za prvi kvartal 2024. godine.
Poreska uprava ne šalje rešenja frilenserima, jer oni spadaju u kategoriju samooporezivanja i sami moraju da obračunaju svoje obaveze pomoću kalkulatora na sajtu Poreske uprave i plate ih podnošenjem prijave.



Za neblagovremeno podnošenje poreske prijave, kako navodi Poreska uprava, predviđena je novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara.

Ukoliko se sa prijavom kasni, frilenseri na ostvarene prihode treba da obračunju kamatu od dana dospelosti obaveze do dana plaćanja i tako izmire uvećanu poresku obavezu.



Nakon isteka roka za prijavljivanje prihoda u prvom kvartalu, sledeće obaveze za frilensere nastupaju za drugi kvartal do 30. jula, za treći kvartal do 30. oktobra i za četvrti kvartal do 30. januara 2025. godine.

10/04/2024

🇷🇸 Гориво поскупљује од 1. маја

Нова цена за безоловни бензин биће виша за 4,75 динара, а за дизел 5,70 динара

Поскупеће и алкохол, цигарете, кафа и гас!!!

02/02/2024

Grad Kikinda stavio je na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije aerodroma Kikinda.

Kako je i ranije najavljeno, aerodrom je planiran jugozapadno od Kikinde, neposredno uz državni put Ib reda br.13, na pravcu ka naselju Bašaid, na mestu postojećeg sportsko-poljoprivrednog aerodroma Drakslerov Salaš koji sa svojom travnatom pistom ne ispunjava uslove za odvijanje civilnog putničkog saobraćaja.

Iz tog razloga, predviđa se izgradnja savremenog aerodroma sa višenamenskom funkcijom - privrednom, sportskom, turističkom i poslovno-putničkom, navedeno je u dokumentu koji je izradio Zavod za urbanizam Vojvodine, a naručio Grad.

Novi aerodrom imaće poletno-sletnu stazu 1.200 × 30 metara, sa ostavljenom mogućnošću proširenja i produženja, za avione raspona krila od 15 do 24 metra. Za merodavni vazduhoplov je uzet ATR-72, dok je za kritičnu letelicu uzet C-130 Hercules.

U severoistočnom delu kompleksa, planira se prostor na kojem će se graditi administrativna upravna zgrada sa tornjem, objekat za prijem i otpremu putnika, hangari za letilice, platforma za parkiranje aviona, manipulativne površine, rulna staza, ali i padobranski krug i helidrom, kao i parkinzi i stanica za snabdevanje gorivom.

Ukupna rezervisana površina za sve neophodne sadržaje aerodroma je 4,6 hektara.

Novoplanirani hangar služiće za sportsku i privrednu avijaciju, a bjekat je namenjen garažiranju aviona.

Kontrolni toranj biće najviša zgrada na aerodromu, sa minimalnom visinom od 30 metara.

Padobranski krug, kako stoji u dokumentu, jeste definisana površina za sletanje padobranom bilo namernim skokom ili padom padobrana.

To, dodaje se, mora da bude ravna površina, sa minimalnim radijusom od 25 metara.

Kada je u pitanju helidrom, on je definisan kao helidrom na zemlji, za helikoptere klase 1, 2 i 3.

Administrativno poslovni objekat sadržaće carinu, policiju, špediciju, objekte ugostiteljstva i dr, dok će objekat za putnike imati deo za putnike u odlasku, dolasku i operativni deo, piše eKapija.

U planu je i gradnja interne saobraćajne mreže i parking površina, kao i gradnja trokrake raskrsnice u regulaciji državnog p**a i saobraćajni priključak za prilaz poljoprivrednom zemljištu.

Cilj gradnje aerodroma, dodaje se, jeste povezivanje Severnobanatskog regiona sa aerodromima u Nišu, Vršcu, Beogradu, Podgorici, Tivtu i u zemljama istočne Evrope, ali i prevoz pošte i organizacija sportsko-turističkih manifestacija.

Plan je na javnom uvidu do 9. februara.
izvor:b92

29/01/2024

Поштовани потрошачи,

Обавештавамо Вас да ће од 01. фебруара 2024. године бити у примени нови ценовник услуга водоснабдевања и одвођења употребљених вода.

Према новом ценовнику, један кубни метар воде за домаћинства, образовне и здравствене установе у Кикинди износи 87,71 динар, док је за категорију “Остали корисници” цена 146,87 динара.

У селима, цена кубног метра коштаће 77,38 динара.

Канализационе услуге за домаћинства, образовне и здравствене установе сада по кубном метру коштаће 77,46 динара, док је за категорију “Остали корисници” цена 142,86 динара.

Наведене цене су без пореза на додату вредност (ПДВ).

20/12/2023

Novogodišnji bazar.

14/11/2023

Broj ugovora o prometu nekretnina u Srbiji, pao je još jedan kvartal za redom, odnosno manje ih je za 15,9 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dakle, kupaca za nekretnine u Srbiji nema, i sve ih je manje. Kako kažu stručnjaci, samim tim pad cena kvadrata u 2024. godini je gotovo siguran, a prve njegove naznake mogli bismo da vidimo već za 3 do 6 meseci.

Dok je u prvom polugodištu 2023. godine RGZ zabeležio 13 odsto manje kupoprodajnih ugovora na tržištu nekretnina u Srbiji, u trećem kvartalu se ta brojka povećala na 15,9 odsto. Dok je ta brojka od 2020. do kraja 2022. godine bila preko 33.000 kvartalno, od početka ove godine samo smo u drugom kvartalu preskočili 30.000 transakcija na tržištu.

Ako je verovati stručnjacima, ne postoji bolji signal i znak da nam se bliži pad cena kvadrata, i do 20 odsto, piše Blic.

13/11/2023

Novembarski bazar

31/10/2023

У Србији ће од сутра струја поскупети за осам одсто, а цена гаса ће бити виша за 10 одсто.

Према ценовнику који је објавила Електропривреда Србије (ЕПС) од новембра код двотарифних бројила, јефтинији киловат струје, у "зеленој зони", где спада потрошња до 350 киловата, коштаће 2,277 динара уместо садашњих 2,084 динара, док ће скупљи киловат у овој зони коштати 9,109 динара, а сада је 8,336 динара.

Цена природног гас у јавном снабдевању од 1. новембра биће већа за 10 одсто и износиће 4,54 динара по киловат сату (kWh) без пореза и такси, односно 5,02 дин/kWh са порезима и таксама.

Ово је друго поскупљење гаса и струје ове године, с обзиром да је од 1. маја гас поскупео за 10 одсто, а струја за осам одсто.

Како је раније казала министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, одговорним понашањем према потрошњи електричне енергије сви грађани иначе могу умањити своје рачуне током грејне сезоне и до 40 одсто.

Међународни монетарни фонд (ММФ), у склопу аранжмана са Србијом, захтева још једно поскупљење оба енергента, бар осам одсто за струју и минимум 10 одсто за гас од 1. маја 2024. године.

15/10/2023

Nešto više od dve sedmice je do 1. novembra, od kada vaš automobil mora imati zimske gume. Zimski pneumatici, kako je propisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja, na vozilu treba da budu do 1. aprila. Tolerancija postoji ukoliko nema zadržanog snega na kolovozu.

Po Zakonu, u obavezi ste da imate sve četiri zimske gume sa oznakom M+S (MS, M-S ili M&S) u periodu od 1. novembra do 1. aprila, a pri tome šara na gumama ne sme da ima dubinu manju od 4 milimetra.
Kada govorimo o zimskim gumama, zakon ne nalaže kao obavezu da ih koristimo ukoliko na putu nema snega, leda ili poledice i kaznu nećete platiti.

To znači da vozači u periodu od 1. novembra do 1. aprila mogu da voze i na letnjim gumama ako su putevi suvi. Ipak, savetuje se da je najbolje da tokom čitavog navedenog perioda na vozilu imate adekvatne gume i za to postoje razlozi.

04/10/2023

Elektroprivreda Srbije objavila je danas novi cenovnik elektične energeije.

Cenovnik će se, shodno saglasnosti koju je na odluku o ceni električne energije 28. septembra dao Savet agencije za energetiku Srbije, primenjivati od 1. novembra.
Prema tom cenovniku, kod dvotarifnih brojila, jeftiniji kilovat struje, u tzv. zelenoj zoni, gde spada potrošnja do 350 kilovata, koštaće 2,277 dinara umesto sadašnjih 2,084 dinara. Skuplji kilovat u ovoj zoni koštaće 9,109 dinara, a sada košta 8,336 dinara.
Jeftiniji kilovat u tzv. plavoj zoni, koja obuhvata potrošnju od 350 kilovata do 1.600 kilovata, koštaće 3,416 dinara umesto sadašnjih 3,126 dinara. Skuplji kilovat u ovoj zoni koštaće 13,663 dinara, a sada košta 12,504 dinara.

Jeftiniji kilovat u tzv. crvenoj zoni, gde spada potrošnja iznad 1.600 kilovata, od novembra će koštati 6,831 dinar, a sada košta 6,252 dinara.

Kod jednotarifnih brojila kilovat u zelenoj zoni koštaće 7,970 dinara, umesto sadašnjih 7,294 dinara, u plavoj zoni 11,955 dinara, umesto sadašnjih 10,941, a u crvenoj zoni 23,911 umesto sadašnjih 21,882 dinara.

izvor:b92.net

01/10/2023

Šta smo sve proizvodili u našoj "jugi".

1. "Levi Srauss" je proizvodio Varteks iz Varaždina
2. "Lee Cooper“ - Beko
3. "Wrangler" se proizvodio u Makedoniji
4. Patike "Puma" u Borovu
5. "Adidas" - Planika (Slovenija), ...''Nike'' nije ni postojao, pojavio se tek krajem sedamdesetih
6. "Boss" se radio u Diorku, Kragujevac
7. "Javor" iz Ivanjice proizvodio je 20.000 košulja mesečno za izvoz
8. "22.decembar" proizvodio uniforme za vojsku i policiju
9. "Elan" proizvodio skije na kojima je vozio svetski prvak Stenmark
10."Tomi" majoneza, PEZ i Wrigley, današnji Orbit dolazili su iz Kolinske u Sloveniji
11. "Podravka" iz Koprivnice sa Vegetom pokrivala 20% svjetskog tržišta začina, a njihov govedji gulaš bio je i u prehrani nekih stranih armija
12. naša, ''roland'' klasa maline bila je najskuplja na tržištu, a mi smo bili najveći izvoznici
13. ''Zastava'' je proizvodila 200.000 automobila godišnje koji su bili 90% od domaćih kooperanata. Danas Zastava proizvodi s ''Fiatom'' model Fiat 500L, ali je omjer ugrađenih dijelova obrnut - 90% je iz uvoza
14. Sarajevski TAS proizvodio je godišnje 40.000 Wolksvagena (Golf)
15. IMV Novo Mesto izbacivalo je godišnje 30.000 Renaulta, danas proizvodi isključivo tvingo model.
16. Cimos je proizvodio Citroena
17. U Prištini se radio Pegueot
18. IDA iz Kikinde proizvodila je godišnje 10.000 Opela ... u njenoj ljevaonici radili su se blokovi za Mercedes, BMW...
19. FAP iz Priboja i TAM iz Maribora proizvodili su teške kamione i šlepere, a kragujevačka Zastava lake transportere..
20. "Ikarbus" je proizvodio autobuse, a TAM mini buseve
21. Tomos iz Kopra proizvodio je mopede i vanbrodske motore ...njihova ''penta'' bila je u ono vrijeme najbolji motor na svijetu
22. Tvornice Lada u Rusiji i -125 pz- u Poljskoj pustili su u pogon, u suradnji s Fiatom, Zastavini stručnjaci
23. Farovi slovenske tvornice "Saturnus" su se osim u Zastavine modele ugrađivali i u Wolksvagen, Opel, Fiat..
24. FRAD u Aleksincu proizvodio je zračne filtere za Mercedes, Moris, Fiat...
25. HTD iz Ohrida proizvodio je brave, kvake... za auto industriju (između ostalog za cijelu sovjetsku proizvodnju)
26. Priština je proizvodila amortizere za Zastavu, Fiat i Opel
27. Beogradski „21.maj“ (sada ugašen) proizvodio je motore, "Rekord" gume a "IMR" traktore i motore za avione koji su se izvozili po celom svetu. Svi su ugašeni a na mestu"Rekorda" je nikao šoping mol.
28. Postojalo je nekoliko tvornica autoguma i akumulatora
29. Jugoplastika iz Splita 40% svoje proizvodnje izvozila je na Evropsko tržište
31. "Prvomajska" Zagreb proizvodila je strugove, bušilice i opremala čitave pogone po svetu
32. IMT je izvezao 20.000 traktora u Egipat
33. Brodogradilišta u Hrvatskoj, Uljanik u Puli i 3. maj u Rijeci, bila su na svjetskoj razini i proizvodila su za strane naručitelje najveće prekooceanske brodove, ali su s njihovih navoza sišli i svi brodovi Jadrolinije
34. "Uljanik" - generatore za te brodove
35. Tvornice "Obod", "Cer", "Gorenje", "Iskra", "Rudi Čajavec", proizvodile su elektro uređaje, televizore, radio aparate, gramofone, kasetofone i bijelu tehniku, a "Borac"- Beograd čak i aparate za espreso
36. Iskra u Sloveniji i Digitron u Istri (u Bujama), još krajem sedamdesetih počeli su sklapati računare
37. EI Niš bio jedan od najboljih svjetskih proizvođača lampi za radio i TV prijemnike (ugrađivao ih je i Philips), a proizvodnju TV prijemnika u boji počeo je prije Sony-a
38. "Insa" iz Zemuna proizvodila je satove
39. Radile su 3 tvornice telefona. Jedan model iz ''Iskre'' proglašen je najboljim na svijetu i izložen je u Newyorškom Muzeju suvremene umjetnosti
40. Postojale su 2 tvornice sijalica - "Tesla" Pančevo i "TIZ" Zagreb, sada nema ni jedne
41. Radile su 3 tvornice šibica, od kojih je ona u Rijeci proizvodila čak i parafinske šibice - sve za izvoz, danas nema ni jedne
42. "Jugodent" iz Vojvodine proizvodio je i izvozio u Afriku i Indiju zubarske stolice
43. "Soko", Mostar proizvodio je u Jugoslaviji projektirane borbene avione (Galeb, Jastreb, Orao, G 4) i helikopter Gazelu (po francuskoj licenci)
44. Zastavin pištolj koristila je američka policija, a lovačka puška bila je najprodavaniji model puške u SAD
45. Tenkovi (po sovjetkoj licenci) su u potpunosti proizvođeni kooperacijom tvornica u Slavonskom Brodu, Kruševcu, Beogradu... samo Kuvajt kupio je više od 1.000 tenkova. Teleoptik je proizvodio žiroskope za cijeli svijet
47. Pored JAT-a postojao je još jedan avioprijevoznik - "Inex Adria" koji je u floti imao 9 Boinga, kupljenih u kompenzaciji za prašku šunku
48. Farmaceutska industrija snabdijevala je 30% tržišta SSSR, gotovo pola Afrike i Indije ..."Lek", "Krka", "Pliva", "Galenika", "Zdravlje", "Alkaloid"
49. Velik broj impozantnih građevinskih objekata širom svijeta projektirali su i izvodili "Energoprojekt" i bosanski "Energoinvest" - od Asuanske brane, mostova po Africi i čitavih naselja u SSSR, preko bolnica u Libiji, pa do Paname, Zimbabvea..
50. "Šipad" Sarajevo opremao je namještajem sve hotele, bolnice i i druge objekte u svijetu, a bilo ih je na stotine
51. "Slovenjiales", "Lesnina" , "Meblo" i" Simpo" gotovo cijelu proizvodnju izvozili su na zapadno tržište, zahvaljujući kvaliteti i dizajnu
52. "Jelovica" i "Šipad" izvozili su stolariju u Austriju i Italiju
53. Imali smo željezare u Skopju, Smederevu, Sisku, Zenici i Sloveniji, aluminijumske kombinate u Titogradu i Skoplju, tvornicu pocinkovanog lima na Kosovu
54. Sevojno je dobilo prvu liniju za plastifikaciju lima u Evropi
56. Litostroj je proizvodio turbine koje su bile ugrađivane u sve velike hidrocentrale svijeta
57. Auto ventil Užice je proizvodio ventile za ceo Mercedes, Škodu, Opel i druge automobilske fabrike, ventile za brodske motore"