Alumni Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

07/01/2025

17/12/2024

U prostoru Produkcije Alumnija Filološkog fakulteta, u duhu blokade, ne snimamo emisije niti održavamo događaje do daljnjeg. Nova epizoda emisije Teorija u doba prakse, Konstantina Ađanina, snimljena je u novembru, u sećanje na Petra Petrovića Njegoša.

U središtu razgovora je knjiga Petra Jevremovića „Njegoš i poezija”, koja predstavlja dragocen prilog proučavanju književnosti, tim više, imajući u vidu da dolazi iz pera univerzitetskog profesora, prevashodno psihološke provenijencije. Pisana većma lakonski, pokazuje istinski napor da se odgovori na hajdegerijanski izazov pro-govora iz dubina bića jezika.

Radujemo se da sa vama podelimo razgovor o značaju i specifičnostima Njegoševog poetskog izraza.

Emisiju možete pogledati na našem Jutjub kanalu ili klikom na link u opisu profila.

💙

25/11/2024

Tradicionalno, poslednjeg četvrtka u mesecu čekamo vas u PAFF-u sa društvenim igrama.

Ovog p**a obogaćujemo kolekciju, a možete i vi poneti svoju omiljenu društvenu igru.

Link za prijavu je u opisu profila.

23/11/2024

Otvoren je jubilarni 30. Festival autorskog filma!

•Sinoć je u MTS dvorani svečanom ceremonijom i projekcijom filmova ,,Susedna soba” Pedra Almodovada i ,,Pogled u svet” Marka Đorđevića počeo ovogodišnji Fsstival autorskog filma.
•Na otvaranju festivala prisutnima su se obratili Igor Stanković, direktor festivala, Srđan Vučinić, umetnički direktor, Srdan Golubović, selektor i predsednik Saveta festivala i Marko Đorđević, filmski reditelj i laureat festivala.
•Ovogodišnji festival proslavio je svoj veliki jubilej filmom “Pogled u svet” reditelja Marka Đorđevića. 30. FAF zvanično su otvorili mladi glumci iz ovog filma, Istok Zola Urban i Iskra Nora Urban.
•Igor Stanković, direktor festivala je na početku ceremonije rekao: ,,Večeras smo ovde kako bismo proslavili jubilej jednog izuzetnog kulturnog događaja, koji prevazilazi broj godina, a koji je postao simbol umetničke slobode, hrabrosti, odvažnosti i donekle ludosti. Od svog osnivanja 1994. godine, FAF je bio mesto susreta najznačajnijih dela savremene kinematografije i strastvenih ljubitelja filma. Danas, 30 godina kasnije, taj duh ne samo da opstaje, već i blista jače nego ikad”.
Stanković je naglasio da FAF nije samo festival filmova već da je i prostor za susrete i razgovore koji traju do duboko u noć, za ideje koje nastaju dok se izlazi iz sale i razmenjuju utisci.
•Publici su se još obratili i Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala, osvrnuvši se na filmove prikazane na festivalu u proteklih 30 godina, kao i Srdan Golubović, predsednik Saveta festivala, koji je istakao veliki značaj FAF-a na život Beograda.
•Reditelj Marko Đorđević objasnio je nastanak filma ,,Pogled u svet” i uzajamnu povezanost sa ovim festivalom.
•Naše i nastavljaju da prate na kom će biti prikazano preko 80 ostvarenja u nekoliko programskih selekcija!
•Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.
•Više o festivalu i ovogodišnjem programu na sajtu (faf.rs) i društvenim mrežama festivala.

Foto: Vladimir Opsenica i Marko Moljković

18/11/2024

Ovog četvrtka u PAFF-u gledaćemo kraktometražne filmove mladih autora iz Srbije i regiona, u kojima se autori bave temom odrastanja i prevazilaženja sebe, porodičnim i romantičnim odnosima, okruženjem, zajednicom, pripadanjem i nepripadanjem. Zatim ćemo o njima i razgovarati.

Prikazaćemo filmove mladih autora i autorki iz Srbije — „Rebra“ Gvozdena Ilića, „Mi smo videli leto“ i „Sve kako treba“ Nađe Petrović i Nikole Stojanovića, kao i film „Ništa ja tebi ne govorim, samo kažem“ Sanje Milardović iz Hrvatske.

Ako želite da dođete, potrebno je samo da se prijavite — Link za prijavu je u opisu profila.

Radujemo se druženju i čekamo vas u PAFF-u!

💚

13/11/2024

U novoj epizodi Savremenika u središtu je razgovor o slikarstvu. U Kulturnom centru Zrenjanina, u okviru programa vizuelnih umetnosti, u toku je izložba „Harmonija opstanka“, Nebojše Đuranovića. Tim povodom, Tanja Milenković je za Savremenike razgovarala sa umetnikom – o specifičnom klasičnom izrazu kojem se vraća i savremenim temama o kojima promišlja, kao i o retrospektivnom karakteru izložbe.

Izložba u Kulturnom centru Zrenjanina traje do 19. novembra.

Emisiju u celosti možete pogledati na našem YT kanalu ili putem linka u opisu profila.

08/11/2024

Deo atmosfere sa sinoćnjeg druženja u našem Jezičkom kafeu. 💕

Naše Jovana Milovanović i Milica Mastilo, na francuskom i španskom, pokrenule su razgovor o manipulaciji informacijama u medijima, poredeći naša iskustva sa iskustvima iz francuske i španske kulture.

Hvala svima koji su došli i priključili se. Uživali smo u opštenoj atmosferi, gde smo svi naučili ponešto jedni od drugih.

Čekamo vas i narednog meseca!

Pratite naše objave da saznate na kojim jezicima će se razgovarati idući put. 🌏

04/11/2024

U četvrtak, 7. novembra od 19.00 sati, pozivamo vas u naš Jezički kafe, koji organizujemo prvi put u Produkciji Alumnija Filološkog fakulteta.

Ovog četvrtka posebno pozivamo sve vas koji govorite španski i francuski ili ste u procesu učenja i znači vam da se osmelite i u opuštenoj atmosferi vežbate svoj izgovor.

Razgovaraćemo o manipulaciji informacijama u medijima, novinskim naslovima, vestima i jeziku kojim se služe mediji u različitim kulturama, na osnovu primera.

Čekamo vas u PAFF-u i radujemo se druženju. 💚

Link za prijavu je u opisu profila.

26/10/2024

U prvoj epizodi serijala „Priče iz kofera“ gost je bio Muhammad Jullyo Bagus Firdaus iz Indonezije koji je odlučio da savlada srpski jezik.

Kroz njegovu priču saznajemo kako je došao u Beograd, šta ga je motivisalo da uči naš jezik i kako doživljava Srbiju iz perspektive jednog stranca.

Razgovor su vodile Aleksandra Pajović i Petra (Xinying Wu).

Celu emisiju možete pogledati na našem YT kanalu.

Link je u opisu profila.

18/10/2024

U četvrtak, 24. oktobra od 18.30 sati, pozivamo vas na naše oktobarsko Veče društvenih igara.

Nastavljamo u istom duhu kao i prošli put, sa igrama koje podstiču na kritičko mišljenje, raspravu, razotkrivanje i na kraju, dobro druženje. Kolega iz Naučne redakcije, Vladimir Otašević, vodiće nas kroz igre i u oktobru.

Dobrodošli ste bez obzira na iskustvo u igranju društvenih igara.

Radujemo se druženju i čekamo vas u prostoru PAFF-a.

Broj mesta je ograničen. Link za prijavu je u opisu profila.

15/10/2024

Da li ste znali da je 20 odsto najbogatijih zemalja u svetu oko 30 p**a bogatije od 20 odsto najsiromašnijih zemalja? Zbog čega određene zemlje propadaju, a druge napreduju?

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je Daronu Adžemoglu (SAD), Sajmonu Džonsonu (MIT, SAD) i Džejmsu A. Robinsonu (Univerzitet u Čikagu, SAD), koji su pružili novi uvid u to zašto postoje tako velike razlike u prosperitetu među nacijama. Zanimljivo je da su Adžemoglu i Robinson autori knjige „Zašto nacije propadaju: Poreklo moći, prosperiteta i siromaštva“, koja je nakon objavljivanja 2012. godine prevedena na čak 32 jezika.

Proučavanjem različitih političkih i ekonomskih sistema, dobitnici nagrade su pokazali povezanost između institucija i prosperiteta. Dakle, ključna uloga pripada društvenim institucijama koje su oblikovane tokom istorije, a posebno u vreme evropske kolonizacije.

Istraživači su utvrdili da je vrsta institucija koje su kolonizatori uvodili znatno uticala na dugoročni razvoj. Rezultati pokazuju da su zemlje u kojima su kolonizatori uspostavljali institucije koje su služile interesima malobrojne elite na račun većine – danas siromašnije, dok su zemlje sa inkluzivnijim institucijama postigle dugoročni ekonomski rast. Za ilustraciju ovih razlika autori kao primer navode grad Nogales, koji je podeljen između SAD-a i Meksika. Severni deo, koji pripada Sjedinjenim Američkim Državama, odlikuju ekonomska stabilnost, veća politička prava i sigurnost vlasničkih prava, dok južni deo, koji pripada Meksiku, karakterišu niži životni standard, korumpirane institucije i slabija pravna zaštita. 

Autori naglašavaju važnost demokratskih institucija i vladavine prava za održivi razvoj i ukazuju na to da reforme koje jačaju inkluzivnost mogu pomoći u smanjenju siromaštva i ekonomske nejednakosti. 


(Tekst: Marija Antonijević)

12/10/2024

Prisećamo se atmosfere sa naše prve Filmske večeri.

Hvala svima koji su prisustvovali.

Očekujemo vas sledećeg meseca, sa novim filmovima i temama.

❤️

12/10/2024

Ovog četvrtka u PAFF-u organizujemo književno-debatski klub Razgovori.

Svakog meseca okupljaćemo se u našem prostoru i razgovarati o značajnim društvenim pitanjima kroz tumačenje odlomaka, tekstova i kratkih priča, koje ćemo vam slati u pisanoj ili audio formi.

Ovog p**a razgovaraćemo o tome čemu vodi pogrešno tumačenje naučnih podataka, čitanjem i tumačenjem priče Luče novog Jerusalima iz zbirke Novi Jerusalim, Borislava Pekića.

Razgovor će voditi Jovana Milovanović.

Nakon što se prijavite, prosledićemo vam audio zapis priče.

Link za prijavu je u opisu profila.

Čekamo vas u PAFF-u.

❤️

11/10/2024

U novoj epizodi Savremenika, Anđela Đukić razgovarala je sa spisateljicom i scenaristkinjom, Katarinom Mitrović. U središtu razgovora je roman objavljen ove godine „Sve dobre barbike“. Autorka je za PAFF govorila o dobrim i lošim barbikama, o junakinji koja pokušava da prebrodi proces odrastanja kroz razumevanje detinjstva, o književnosti i psihičkom zdravlju.

Gost: Katarina Mitrović
Urednica i voditeljka: Anđela Đukić
Kamera i montaža: Aleksandra Mrkonjić

PAFF, oktobar 2024.

11/10/2024

„Smrt je vrebala sa svih strana, ali to je bila neka druga smrt. Ispod nove maske. U nepoznatom obličju. Uhvatila je čoveka iznenada, nespremnog. Njegov bio-oblik nije bio spreman, zakazao je njegov prirodni instrument, koji je bio podešen da vidi, da čuje, da dodirne. To više nije bilo moguće, oči, uši, prsti ničemu ne služe, zato što se radijacija ne vidi, ona nema ni miris ni zvuk. Bestelesna je.“ Ovim rečima je „nevidiljivog neprijatelja“ opisala Svetlana Aleksijevič, beloruska književnica, novinarka i lauretkinja Nobelove nagrade za književnost 2015. godine. Nešto manje od deceniju kasnije, Nobelovu nagradu za mir dobijaju prve žrtve nevidljivog neprijatelja i borci da on ponovo ne napadne – japanska organizacija Nihon Hidankio.

Komitet Nobela je ovim činom želeo da oda počast svim preživelim koji su, prema njihovim rečima, „uprkos zdravstvenim problemima i bolnim sećanjima odabrali da svoje iskustvo pretoče u nadu i borbu za mir“.

Nihon Hidankio je već tri p**a bila kandidat za Nobelovu nagradu (1985, 1994. i 2015). Ovo nije prvi put da Nobelovu nagradu dobije organizacija koja se bori protiv nuklearnog oružja. Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnih oružja (eng. The International Campaign to Abolish Nuclear Weapons) je lauret nagrade iz 2017. godine, dok je 1995. lauret bio Džosef Rofblat (eng. Joseph Rotblat) i Pagvoške konferencije o nauci i svetskim pitanjima (eng. Pugwash Conferences on Science and World Affairs).


(Tekst: Đorđe Stojanović)

11/10/2024

Ovogodišnja dobitnica i 120. po redu laureat Nobelove nagrade za književnost je južnokorejska spisateljica, Han Kang.

U obrazloženju Nobelovog komiteta posebno je istaknut njen izuzetan književni opus, a njeno stvaralaštvo je opisano kao „intenzivna poetska proza koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života“.

Nakon predstavljanja svog poetskog izraza u književnom časopisu 1993. godine, a zatim i debitovanja u fikciji, Han Kang objavljuje prvu zbirku priča „Ljubav prema Jeosu“ 1995. godine. Njen književni opus obuhvata romane, zbirke priča, pesama i eseja.

U svom pisanju iznova preispituje humanost, patnju, ljudske slabosti i društvene norme nametnute patrijarhatom. Nastoji da razobliči društvene fenomene, kao i jedinstvene emocije pojedinca koji preispituje odnos između uma i tela. Karaktersitičan je njen roman „Vegetarijanka“, nagrađen Bukerovom nagradom 2016. godine, u kojem je oslikala granična ljudska ponašanja, koja su značajna za problematizovanje u savremenom trenutku, te tako dopire do međunarodne čitalačke publike.

Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se ličnosti koja je, prema rečima Alfreda Nobela „na polju književnosti proizvela najistaknutije delo u idealističkom pravcu“. Ovogodišnja nagrada dodeljena je spisateljici koja je „u poetskom i eksperimentalnom stilu postala inovator u modernoj prozi“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.


(Tekst: Anđela Đukić)

10/10/2024

Znamo da su proteini neophodni za život, poznati su nam i enzimi koji pokreću hemijske reakcije u živom svetu. Međutim, možemo li da napravimo nove proteine? Možemo li i da predvidimo kako će oni izgledati na osnovu hemijskog sastava proteina?

Ovoj temi je posvećena ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju, a dobitnici su Dejvid Bejker (SAD), Demis Hasabis (UK) i Džon M. Džamper (UK).

Bejkerova istraživačka grupa već više od 20 godina proizvodi niz specifičnih proteina. Postigli su da se kompjuterski predviđena struktura komplikovanih proteina slaže sa eksperimentalnim podacima. Razvili su proteine koji imaju raznolike mogućnosti u minijaturnom pakovanju – poput nanomaterijala, senzora, ali i lekova.

Sa druge strane, Hasabis i Džamper su uspeli ono što se preko pola veka smatralo nemogućim. U pitanju je mogućnost da se predvidi trodimenzionalna struktura proteina pomoću informacija o nizu aminokiselina i veštačke inteligencije. Bolje poznavanje strukture omogućava razne primene, kao što je razumevanje otpornosti na antibiotike ili razgradnje plastike.

Iako smo još daleko od potpunog razumevanja prirode, ova otkrića otvaraju mnoge mogućnosti već izuzetno moćnih molekula – proteina.


(Tekst: Slađana Savić)

09/10/2024

Dobitnici Nobelove nagrade iz oblasti fizike za 2024. su Džon Hopfild (John J. Hopfield) i Džefri Hinton (Geoffrey E. Hinton) za „fundamentalna otkrića i izume koji omogućavaju mašinsko učenje pomoću veštačkih neuronskih mreža“. 🧠⚛️📖

Snabdevanjem mašina velikim brojem podataka i treniranjem uz pomoć sofisticiranih algoritama postiže se brzo učenje i predviđanje potencijalnih događaja na osnovu kreiranih obrazaca.
Mašinsko učenje kao grana veštačke inteligencije je veoma napredan oblik statističke analize, zasnovan na principima statističke fizike sa ciljem razvoja algoritama i modela za učenje. Da bi mašina mogla da uči, bilo je potrebno izgraditi neuronsku mrežu. Po uzoru na ljudski mozak napravljeni su matematički modeli veštačkih neuronskih mreža za oponašanje procesa učenja, odlučivanja i prepoznavanja raznih vrsta obrazaca. Mreža je bazirana na kolekciji jedinica ili čvorova veštačkih neurona međusobno povezanih i organizovanih u slojeve. Duboko učenje predstvalja oblast mašinskog učenja koja koristi veštačke neuronske mreže, a mašina radi u prosesu „učenja bez nadzora“.

Hopfild i Hinton iskoristili su metode optimizacije energije i principe verovatnoće za unapređenje neuronskih mreža u prepoznavanju i rekonstrukciji složenih obrazaca.

Trenirali su mrežu tako da izvrši korigovanje stanja neurona smanjujući energiju sistema i pronađe najoptimalniju vezu koja minimizuje energiju sistema. Takođe, kreirali su modele koji koriste nasumične procese da bi mašina „naučila“ koji obrasci su najverovatniji u podacima.

Otkrića imaju veliku primenu u modernoj tehnologiji i nauci, ali i u svakodnevnom životu. Prepoznavanje, rekonstrukcija i generisanje slika, predikcija i analiza podataka i medicinska dijagnostika samo su neke od oblasti u kojima njihova otkrića imaju značajan uticaj.


(Tekst: Marko Jovanović)