Oko RTS, Takovska 10, Belgrade (2025)

14/02/2025

„Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805. године: „Где нема свободе, ту нема живота!“

Пише: Јелица Зупанц

Божидар Грујовић је пример духовне фигуре која иде испред свог времена и премошћује епохе. Пре 220 година он није чекао на буђење свести својих сународника и савести војних и других старешина који су се наметали према ратничкој и ауторитарној традицији, већ је усред Првог српског устанка радио на бољитку заједнице како, борећи се против турских насилника, српски грађанин не би трпео насиље својих старешина и војвода. Примењивао је знања која је стекао током школовања о правним вредностима државе, друштва, човека и грађанина, упркос томе што ни средина, ни прилике, ни бурно време нису били наклоњени вредностима духа већ голим односима моћи. Његова беседа „Слово о слободи“, написана 1805. године, није застарела – напротив.

Божидар Грујовић је пример духовне фигуре која иде испред свог времена и премошћује епохе. Пре 220 година он није чекао на буђење свести својих сународника и савести...

14/02/2025

Како је пала надстрешница и шта је све пало са њом: Шта пише у објављеним документима?

Пише: Аница Телесковић

Да ли је „корупција убила људе“ или би надстрешница Железничке станице у Новом Саду пала све и да је зграда имала употребну дозволу, да цене радова нису увећаване и да скраћења рокова за завршетак радова није било – утврдиће суд. Али није било разлога да се документи, који су сада јавно доступни на сајту Владе, Тужилаштва и Инфраструктуре железнице, не објаве много пре него што се незадовољство излило на улице.

Да ли је „корупција убила људе“ или би надстрешница Железничке станице у Новом Саду пала све и да је зграда имала употребну дозволу, да цене радова нису увећаване ....

13/02/2025

Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта

Пише: Предраг Ј. Марковић

Студентске покрете у првој фази, од средине 19. века до Другог светског рата, као ни оне шездесетих година, не треба сводити на пуки младалачки бунт, сукоб синова и очева. Истина је да је у побуни увек више младих, а у поретку старијих, али то није и цела истина. Оно што је заједничко свим студентским покретима 19. и прве половине 20. века јесте да се студенти нису бунили због личне материјалне угрожености, већ је мотив њихове побуне углавном општи преображај друштва. Узроци немира скоро су увек етичке природе, то јест немири најчешће избијају као негодовање због политичке и друштвене неправде.

Студентске покрете у првој фази, од средине 19. века до Другог светског рата, као ни оне шездесетих година, не треба сводити на пуки младалачки бунт, сукоб синова и оч....

11/02/2025

Астероид YR4 с надимком „Убица града“ јури ка Земљи и стиже 22. децембра 2032: И шта ћемо сад?

Пише: др Саша Марковић

Астероид YR4, откривен крајем прошле године, јури према Земљи. До судара може доћи 22. децембра 2032. године. Према последњим информацијама, вероватноћа за то је 2,3%. Да ли је то мало или много? Процените сами: толика је, грубо гледано, шанса да ако баците две коцкице за јамб добијете две шестице (успевало вам је, зар не?). Или да вам бачени новчић пет пута за редом падне на исту страну, да особа на коју сте случајно налетели пише левом руком, да се ове године у некој цивилизованој земљи заглавите у лифту или да из шпила карата из прве извучете „кеца“ у пику.

Астероид YR4, откривен крајем прошле године, јури према Земљи. До судара може доћи 22. децембра 2032. године. Према последњим информацијама, вероватноћа за то је 2,3%. Да ли ...

11/02/2025

Два дивна филма која причају о нади: Новопазарска Ноћ на земљи у зими која греје душу

Пише: Драгана Кањевац

Недавно су у Србији приказана два запажена и награђена филма – „Четрес“ студента режије Адема Тутића и „Под срећном звездом“ словачког редитеља Петера Керекеша. Звучи као фраза, али ово су топли филмови који истински греју душу и срце. Баве се човеком, оним његовим тананим деловима, духовити су и аутентични. Иако по свему различита, оба ова дела имају сличну душевну температуру. А такви филмови нису сентиментални – они су генератори наде.

Недавно су у Србији приказана два запажена и награђена филма – „Четрес“ студента режије Адема Тутића и „Под срећном звездом“ словачког редитеља Петера Керекеша...

10/02/2025

Филм о моралној пустињи која се шири: Антонионијева разгледница из Долине смрти

Пише: Драган Амброзић

https://oko.rts.rs/kultura/5086440/film-o-moralnoj-pustinji-koja-se-siri-antonionijeva-razglednica-iz-doline-smrti.html

„Има двадесет година и мрзи“, с том препоруком је Марк Фрашет изабран за главног глумца у филму „Zabriskie Point“. Пет година по премијери филма, Марк Фрешет је 1975. погинуо у затвору у коме је служио казну због пљачке банке. Имао је 27 година. А филм због кога је запамћен, некада жестоко критиковано дело Микеланђела Антонионија, у ретроспективи се указује као дефиниција данашњег света. Било је то вероватно последњи пут да се неко уметничко дело бавило доласком празнине као моралне чињенице.

„Има двадесет година и мрзи“, с том препоруком је Марк Фрашет изабран за главног глумца у филму „Zabriskie Point“. Пет година по премијери филма, Марк Фрешет је 1975. погину...

10/02/2025

Суочавање с климатским променама: Од анксиозности до нихилизма

Пише: Иван Радановић

https://oko.rts.rs/drustvo/5086443/suocavanje-s-klimatskim-promenama-od-anksioznosti-do-nihilizma.html

Реакције човечанства на све теже последице климатске кризе нижу се од психолошких тегоба до потпуног игнорисања. Поред последица важно је одредити и узрок проблема, а то је самоприписана надмоћ модерног човека у односу на природу. Проблем је вишевекован, сложен и неће га решити пуко повећање обновљивих извора. То тражи преиспитање читавог економског модела зависног од екстракције и раста.

Реакције човечанства на све теже последице климатске кризе нижу се од психолошких тегоба до потпуног игнорисања. Поред последица важно је одредити и узрок проблем...

05/02/2025

Корени демографског слома: Пораст броја самаца и пад наталитета као глобални феномени

Пише: Горан Николић

https://oko.rts.rs/drustvo/5086434/koreni-demografskog-sloma-porast-broja-samaca-i-pad-nataliteta-kao-globalni-fenomeni-.html

Централна демографска прича савременог доба више није опадајућа стопа рађања, већ растући број самаца, што је фундаменталнија промена у природи модерних друштава. Свет са растућим бројем самаца није нужно бољи или гори од оног са паровима и породицама. Међутим, он је суштински другачији од света у коме смо живели донедавно, и то доноси гигантске економске, политичке, односно друштвене изазове, за које очигледно нисмо спремни.

Централна демографска прича савременог доба више није опадајућа стопа рађања, већ растући број самаца, што је фундаменталнија промена у природи модерних друштава....

02/02/2025

Одлазак Меријен Фејтфул: Маријана једне младости

Пише: Жикица Симић

Ако је Маријана Ежена Делакроа симбол слободе, онда је Маријана Фејтфул персонификација духа шездесетих. Свега ту има, од музике, глуме и ослобођеног секса преко наркоманије, бескућништва и тешких болести до васкрснућа, славе и поштовања.

Ако је Маријана Ежена Делакроа симбол слободе, онда је Маријана Фејтфул персонификација духа шездесетих. Свега ту има, од музике, глуме и ослобођеног секса преко на...

31/01/2025

Разговор с Ђорђем Кадијевићем: Ко смо били, шта ћемо бити и потреба за новим Доситејем

Пише: Аријана Хандан

https://oko.rts.rs/kultura/5086426/razgovor-s-djordjem-kadijevicem-ko-smo-bili-sta-cemo-biti-i-potreba-za-novim-dositejem-.html

„...Највећа беда постојећег, о којој је Жан-Пол Сартр толико огорчено писао, потиче због недостатка квалитета озбиљности. Да су људи озбиљнији него што јесу не би било ни Маратонске битке, ни Стаљинградске трагедије, ни бомбардовања Београда, ни НАТО рата. Све зависи од озбиљности...“

„...Највећа беда постојећег, о којој је Жан-Пол Сартр толико огорчено писао, потиче због недостатка квалитета озбиљности. Да су људи озбиљнији него што јесу не би би....

29/01/2025

Титова комуникациона стратегија као политички чинилац, три примера: Како је Тито смирио студентску побуну 1968.

Пише: Предраг Ј. Марковић

Титова комуникациона стратегија и политичка вештина најбоље се види у његова три наступа: на самом почетку његове каријере у време „Бомбашког процеса“ 1928, затим у наступима намењеним светској јавности 1955. и 1956, као и у начину на који се обратио јавности поводом студентских демонстрација 1968. године, када је једним неочекиваним телевизијским наступом смирио побуну. Редитељ Жика Павловић, критичар Титовог режима, у свом дневнику је тада написао: „Јосип Броз Тито је 9. јуна повукао један од својих најбриљантнијих политичких потеза: он је студентима дао за право. Резултат је био сјајан: деца су полудела од одушевљења, лажни мирис победе помутио им је разум, и она су, потпуно хипнотисана, похитала да се одазову на Председников апел: позвао их је да прекину штрајк и наставе полагање испита...“

Титова комуникациона стратегија и политичка вештина најбоље се види у његова три наступа: на самом почетку његове каријере у време „Бомбашког процеса“ 1928, затим у...

28/01/2025

Пет живота Душка Трифуновића: Живети треба за сва времена

Пише: Милош Јевтић

На данашњи дан пре девет година, 28. јануара 2006, умро је Душко Трифуновић. Подсећајући на великог песника поново објављујемо разговор који је 1997. године водио са Милошем Јевтићем и у коме је сумирао свој дотадашњи животни и песнички пут.

Рођен је 13. септембра 1933 у Сијековцу, умро 28. јануара 2006. у Новом Саду. У исцрпном разговору који је водио са Милошем Јевтићем марта 1997. за емисију „Гост Другог програ...

27/01/2025

ВИШИЈЕВСКИ СИНДРОМ
Дуга сенка Другог светског рата, француски случај: Де Голов „црвени терор“, чистка и ревизија

Пише: ВОЈИСЛАВ ДУРМАНОВИЋ

У марту 1945. Адријен Тиксије, министар унутрашњих послова у Де Головој Привременој влади Француске, изјавио је да је после ослобођења Француске августа 1944. извршено 105.000 судских и вансудских егзекуција сарадника окупатора. Америчке процене говориле су о 80.000 убијених без суђења, да би касније историчар Робер Арон број вансудских погубљења у Француској проценио на 30-40.000. Данас се тај број процењује на око 10.000, док је 7.037 људи на редовном суду осуђено на смртну казну. Укупно је за колаборацију осуђено 98.436 лица – половина на затворске казне од пет година до доживотног затвора, а остали на губитак националне части и грађанских права, конфискацију имовине и принудни рад. Али Петенов режим није испливао ниоткуд, нити ишчезао ни у шта. На то се односи појам „вишијевски синдром“, који није карактеристичан само за Француску.

У марту 1945. Адријен Тиксије, министар унутрашњих послова у Де Головој Привременој влади Француске, изјавио је да је после ослобођења Француске августа 1944. извршено ...

26/01/2025

Дражен Далипагић, играчина и господин: Прајиних 3.700 кошева за Југославију и 8.278 за Партизан

Пише: РAДЕ МАРОЕВИЋ

Један од најбољих играча у историји европске и југословенске кошарке Дражен Далипагић Праја, преминуо је 25. јануара у Београду. Можда има неке симболике у чињеници да је умро тачно на дан када је пре 38 година, у мечу тада зверски јаке италијанске лиге, у дресу Венеције убацио 70 поена Виртусу из Болоње.

Један од најбољих играча у историји европске и југословенске кошарке Дражен Далипагић Праја, преминуо је у 73. години, 25. јануара у Београду. Можда има неке симболике...

24/01/2025

Гледати и слушати дела Иве Андрића: Више и мање од књижевности

Пише: Жанета Ђукић Перишић

https://oko.rts.rs/kultura/5086393/gledati-i-slusati-dela-ive-andrica-vise-i-manje-od-knjizevnosti.html

Познато је да Андрић није радо давао дозволе за адаптације својих дела. То се односило и на позоришне и на телевизијске и на филмске драматизације. Често је говорио: „Нисам ја писац за позорницу. Ја позориште много волим и волим да идем у позориште, али не знам како треба писати за позориште. А то је тешко знати. Треба се родити за то.“ Писац је сматрао да се његова мирна нарација, хроничарски тон приповедања, најчешће у трећем, објективном приповедачком лицу, тешко могу саобразити сцени или визуализовати на филму или телевизији.

Познато је да Андрић није радо давао дозволе за адаптације својих дела. То се односило и на позоришне и на телевизијске и на филмске драматизације. Често је говорио:...

24/01/2025

Србија у замци средње развијености: Кило литијума или кило ајфона

Пише: Аница Телесковић

https://oko.rts.rs/ekonomija/5086404/srbija-u-zamci-srednje-razvijenosti-kilo-litijuma-ili-kilo-ajfona.html

Да ли је Србија дошла до средњег нивоа развијености у економији? Које нас замке ту чекају и како их прескочити? Шта треба да се догоди па да свима порасту приходи? Tреба да порасте БДП. Како наш БДП расте, докле смо стигли, да ли смо у замци средње развијености и како је прескочити?

Да ли је Србија дошла до средњег нивоа развијености у економији? Које нас замке ту чекају и како их прескочити? Шта треба да се догоди па да свима порасту приходи? Tре...

22/01/2025

Музика Линчових филмова: Саундтрек за ноћну мору или летети високо и ниско кроз живот и снове

Пише: Жикица Симић

Смрт Дејвида Линча 15. јануара ове године изазвала је лавину коментара на друштвеним мрежама. Као да су сви имали потребу да кажу покоју реч тим поводом. Такав поредак ствари није у складу са увреженом предрасудом о херметичној природи Линчових филмова. Много више људи воли Линчове филмове него што их разуме. Они су као поезија или митови. Са публиком комуницирају на начин који није лако дефинисати. Као да рацио и логика немају уплива у ту комуникацију. Музика има. У августу 2024. Дејвид Линч је са певачицом Кристабел објавио албум „Cellophane memories“. Песме са овог албума су реквијем за јединственог уметника који је веровао да се с музиком може путовати са ове и с оне стране стварности, залазити у свет мистике, летети високо и ниско кроз живот и снове.

Смрт Дејвида Линча 15. јануара ове године изазвала је лавину коментара на друштвеним мрежама. Као да су сви имали потребу да кажу покоју реч тим поводом. Такав пореда...

16/01/2025

Уместо некролога:
Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година

Пише: Бојан Паповић

Дејвид Линч, један од највећих редитеља у историји филма, преминуо је данас у 79. години. „Остала је велика рупа у свету сада када није више с нама“, написала је његова породица на Фејсбуку. „Али, како би он рекао: 'Гледајте у крофну, а не у рупу'. Данас је диван дан обасјан златним сунцем, а плаво небо је изнад нас.“ Једно од последњих дела које је снимио била је трећа сезона култне телевизијске серије „Твин Пикс“, емитоване на РТС-у 2018. године. Поводом Линчовог одласка подсећамо на текст о кључном мотиву из „Твин Пикса“ чије порекло је – из Србије.

Дејвид Линч, један од највећих редитеља у историји филма, преминуо је данас у 79. години. Једно од последњих дела које је снимио била је трећа сезона култне телевизиј....

Oko RTS

14/02/2025

14/02/2025

13/02/2025

11/02/2025

11/02/2025

10/02/2025

10/02/2025

05/02/2025

02/02/2025

31/01/2025

29/01/2025

28/01/2025

27/01/2025

26/01/2025

24/01/2025

24/01/2025

22/01/2025

16/01/2025

Address

Website

Alerts

Contact The Business

Videos

Shortcuts

Share

Category