Oko RTS, Takovska 10, Belgrade (2025)

28/02/2025

Немачки избори

Може ли Фридрих Мерц да спасe Немачку: Садржај и капацитети европског (анти)трампизма

Пише: Ненад Радичевић

Баш као што су пре само неколико година у време Трамповог првог мандата портретисали Ангелу Меркел као „лидерку слободног света“, сада поједини западни мејнстрим медији очајнички покушавају сличан опис да упишу и у Мерцову биографију и тим га представе као анти-Трампа и спасиоца западног либерализма.

Баш као што су пре само неколико година у време Трамповог првог мандата портретисали Ангелу Меркел као „лидерку слободног света“, сада поједини западни мејнстрим...

28/02/2025

Из архиве: Поводом смрти Бориса Спаског

Спаски против Фишера у Рејкјавику: Рат НАТО-а и Варшавског пакта на малој шаховској табли

Пише: Драган Бисенић

У Рејкјавику, 1972. године одиграна је најузбудљивија шаховска партија у историји. Меч Фишер-Спаски претворио се у судар два света и два система, капитализма и комунизма, НАТО-а и Варшавског пакта, ЦИА и КГБ. Усред Хладног рата, овај шаховски двобој претворио се у питање надмоћи једне или друге идеологије. И Београд је, наравно, имао своју улогу у томе.

У Рејкјавику, 1972. године одиграна је најузбудљивија шаховска партија у историји. Меч Фишер-Спаски претворио се у судар два света и два система, капитализма и комуни....

27/02/2025

Трампове царине и железара у Смедереву: Хоће ли после НИС-а страдати још један привредни капиталац у Србији?

Пише: Аница Телесковић

Кинески ХБИС сигурно није дошао у Србију да прави непрофитабилан бизнис у смедеревској Железари. Царине на увоз челика која уводи Доналд Трамп могла би да доведу до одговора из Европе који би могао и нас да погоди. Баш као што ни санкције НИС-у не циљају српску већ руску економију, али de facto погађају нас, тако би могло да буде и са овом мером. А за српску економију и железара у Смедереву је – капиталац.

Кинески ХБИС сигурно није дошао у Србију да прави непрофитабилан бизнис у смедеревској Железари. Царине на увоз челика која уводи Доналд Трамп могла би да доведу д....

26/02/2025

Феномен серије „Бели лотос“: Паклене муке богатих у рајским земаљским пределима

Пише: Драгана Кањевац

У току је приказивање треће сезоне популарне и награђиване серије „Бели лотос“, чија радња се овога пута одвија на Тајланду. Рајски предели, фантастични изласци сунца, лежаљке у води, локални забављачи, масаже, медитација и још једна тура дисфункционалних парова, богатих жена у најбољим годинама, изгубљених тинејџера, девојака у везама са опскурним старијим мушкарцима. И доста мајмуна у тајландском рају, који се испоставља као пакао.

У току је приказивање треће сезоне популарне и награђиване серије „Бели лотос“, чија радња се овога пута одвија у Тајланду. Рајски предели, фантастични изласци су....

25/02/2025

Улога имиграната у економском расту земаља које су их примиле: Разлози (анти)миграционих политика

Пише: Горан Николић

У једној студији ММФ-а наводи се да миграције генерално побољшавају економски раст и продуктивност у земљама домаћинима. Досељеници у развијене привреде повећавају производњу и продуктивност, и краткорочно и средњорочно. Са друге стране, имиграција је већ дуго врућа друштвено-политичка тема у практично свим земљама Запада (али и у Русији, државама Персијског залива и Јужноафричкој Републици), пре свега услед перципираних културолошких и безбедносних последица по домицилно становништво. Оно што може делимично да објасни зашто је имиграција тако важно политичко питање јесте да она веома различито утиче на поједине сегменте друштва.

У једној студији ММФ-а наводи се да миграције генерално побољшавају економски раст и продуктивност у земљама домаћинима. Досељеници у развијене привреде повећава....

24/02/2025

Век од рођења кошаркаша Вилмоша Лоција: Први спортиста са 100 наступа за репрезентацију Југославије

Пише: Јово Вуковић

У време почетака каријере Вилмоша Лоција кошарка се играла на отвореном, на земљаној подлози или на шљаци, а потом и на бетону. Тих касних четрдесетих и педесетих година двадесетог века овај спорт је у Југославији биo тек у повоју, а Лоци је био један од оних играча који су утабали стазу будућим славним генерацијама кошаркаша са ових простора.

У време почетака каријере Вилмоша Лоција кошарка се играла на отвореном, на земљаној подлози или на шљаци, а потом и на бетону. Тих касних четрдесетих и педесетих го...

23/02/2025

In memoriam

Одлазак чувеног директора Математичке гимназије: Школа у Улици професора Милана Распоповића број 37

Пише: Милан Божић

Милан Распоповић, физичар, наставник и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду, преминуо је у својој деведесетој години. „Наше је шта ћемо за собом да оставимо, а не да кукамо како да то постигнемо“, знао је да каже. Пуних тридесет година, од 1971. до 2001, био је директор једне од наших најбољих и међународно најпризнатијих средњошколских установа, за чији статус и престиж је најзаслужнији.

Милан Распоповић, физичар, наставник и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду, преминуо је у својој деведесетој години. „Наше је шта ћемо за собом д...

22/02/2025

ПОВОДОМ 90. РОЂЕНДАНА

Неизлечива младост једнога писца: Венац од трња за Данила Киша

Пише: Миливоје Павловић

Родио се на данашњи дан пре 90 година, 22. фебруара 1935. у Суботици. Умро је 15. октобра 1989. године у Паризу. „Делило нас је много шта, али на онај начин који људе још чвршће и часније везује“, рекао је Борислав Пекић о Данилу Кишу. „Делила нас је несрећа коју је он осећао, а ја тек слутио; вера у уметност коју је он са страшћу неговао, а ја је каткад играо као гост у храму верника; интензитет живљења који сам ја кукавички обуздавао, а он му давао замах мисије у свету мртваца.“

Родио се 22. фебруара 1935. у Суботици, умро је 15. октобра 1989. године у Паризу. „Делило нас је много шта, али на онај начин који људе још чвршће и часније везује“, рекао је...

21/02/2025

Неуспешaн скуп одабраних европских лидера у Паризу: Земља Русији, минерали Америци, слава Украјини

Пише: Раде Мароевић

Иако се очекивало да ће Европљани на састанку у Паризу саставити неки план за новонасталу ситуацију по питању преговора Русије и САД о окончању рата у Украјини, Макронов неформални самит оголио је чињеницу да се последњих месеци САД, дојучерашњи најмоћнији европски савезник, помало понаша и као противник ЕУ. Како је то својевремено рекао Владимир Иљич Лењин: „Прођу деценије у којима се ништа не догоди и недеље у којима пролете деценије.“

Иако се очекивало да ће Европљани на састанку у Паризу саставити неки план за новонасталу ситуацију по питању преговора Русије и САД о окончању рата у Украјини, Мак...

21/02/2025

Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: Ција, снајка, Ција...

Пише: Предраг Ј. Марковић

Код нас су приче о улози страних шпијуна у превратима почеле са 27. мартом 1941. године. Од тог кобног марта колају приче како су и пуч и општенародни бунт били дело британске обавештајне службе. Са тим је почела Недићева пропаганда, у жељи да се огради од тог „злодела“ и докаже да су Срби искрени пријатељи Трећег Рајха. Сем, наравно, неколицине британских плаћеника, који су подбунили безумну гомилу метежника.

Код нас су приче о улози страних шпијуна у превратима почеле са 27. мартом 1941. године. Од тог кобног марта колају приче како су и пуч и општенародни бунт били дело брит...

20/02/2025

Шведска после највећег масовног убиства у својој историји: Масакр у Оребру и последице

Пише: Предраг Драгосавац

https://oko.rts.rs/svet/5086479/svedska-posle-najveceg-masovnog-ubistva-u-svojoj-istoriji-masakr-u-orebru-i-posledice.html

У образовној установи за одрасле у граду Оребру је 4. фебруара Швеђанин Ричард Андерсон убио 10 људи, још шесторо ранио. Практично сви убијени и рањени били су имигрантског порекла, али њихова имена нису званично саопштена у јавности. Независно од тога да ли је највеће масовно убиство у шведској историји било инспирисано расистичким и анти-имигрантским мотивима или није, Шведска је после њега дошла до „ивице жилета“, када и најтривијалнија ствар може да распали пожар.

У образовној установи за одрасле у граду Оребру је 4. фебруара Швеђанин Ричард Андерсон убио 10 људи, још шесторо ранио. Практично сви убијени и рањени били су имигра....

17/02/2025

Свирати као Пејџ, ударати као Бонам, вриштати као Плант: Филм о Цепелинима и златним годинама рокенрола

Пише: Жикица Симић

Не постоји доба у којем Led Zeppelin нису били славни. Тако је од њиховог првог албума који се, како бележе педантни хроничари, појавио 13. јануара 1969. године. Тако је и данас када је документарни филм „Becoming Led Zeppelin“ на репертоару биоскопа широм планете, па и у Београду. Филм се бави почетком каријере Цепелина. До њиховог другог албума – легендарног „Led Zeppelin II“. Прва два албума групе су, заиста, звук златних година рок музике. Тресу, лупају, ударају, вриште, плачу, и после свих ових година. Са истом снагом и самоувереношћу.

Не постоји доба у којем Led Zeppelin нису били славни. Тако је од њиховог првог албума који се, како бележе педантни хроничари, појавио 13. јануара 1969. године. Тако је и дана....

16/02/2025

Сећање на Стојана Ћелића: Насмешен и ћутљив, позитиван, ненаметљив, импозантан

Пише: Радмила Станковић

Сликар, графичар, сценограф, родоначелник апстрактне уметности у Србији и великан националне модерне. Рођен је пре тачно сто година, 16. фебруара 1925. У Другом светском рату био је партизан, борац 20. српске бригаде, послератни официр, демобилисан 1953. године. Радио као професор на Ликовној академији, био члан САНУ, борац за слободу уметничког стварања, близак српским либералима. Бавио се теоријом уметности, писао критике и есеје, био један од оснивача и први уредник часописа „Уметност“. Мало је говорио а умео је да слуша. Навијач Партизана. Просвећени комуниста који није веровао у распад Југославије, али је страховао за њену судбину. Преминуо је 30. априла 1992, на почетку рата у Босни, када је његов родни Босански Нови постао Нови Град. Легат који је граду поклонио 1986. године сачуван је, и данас има статус националног споменика Босне и Херцеговине. У Београду има улицу на општини Савски венац.

Сликар, графичар, сценограф, родоначелник апстрактне уметности у Србији и великан националне модерне. Рођен је пре тачно сто година, 16. фебруара 1925. У Другом светско...

14/02/2025

„Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805. године: „Где нема свободе, ту нема живота!“

Пише: Јелица Зупанц

Божидар Грујовић је пример духовне фигуре која иде испред свог времена и премошћује епохе. Пре 220 година он није чекао на буђење свести својих сународника и савести војних и других старешина који су се наметали према ратничкој и ауторитарној традицији, већ је усред Првог српског устанка радио на бољитку заједнице како, борећи се против турских насилника, српски грађанин не би трпео насиље својих старешина и војвода. Примењивао је знања која је стекао током школовања о правним вредностима државе, друштва, човека и грађанина, упркос томе што ни средина, ни прилике, ни бурно време нису били наклоњени вредностима духа већ голим односима моћи. Његова беседа „Слово о слободи“, написана 1805. године, није застарела – напротив.

Божидар Грујовић је пример духовне фигуре која иде испред свог времена и премошћује епохе. Пре 220 година он није чекао на буђење свести својих сународника и савести...

14/02/2025

Како је пала надстрешница и шта је све пало са њом: Шта пише у објављеним документима?

Пише: Аница Телесковић

Да ли је „корупција убила људе“ или би надстрешница Железничке станице у Новом Саду пала све и да је зграда имала употребну дозволу, да цене радова нису увећаване и да скраћења рокова за завршетак радова није било – утврдиће суд. Али није било разлога да се документи, који су сада јавно доступни на сајту Владе, Тужилаштва и Инфраструктуре железнице, не објаве много пре него што се незадовољство излило на улице.

Да ли је „корупција убила људе“ или би надстрешница Железничке станице у Новом Саду пала све и да је зграда имала употребну дозволу, да цене радова нису увећаване ....

13/02/2025

Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта

Пише: Предраг Ј. Марковић

Студентске покрете у првој фази, од средине 19. века до Другог светског рата, као ни оне шездесетих година, не треба сводити на пуки младалачки бунт, сукоб синова и очева. Истина је да је у побуни увек више младих, а у поретку старијих, али то није и цела истина. Оно што је заједничко свим студентским покретима 19. и прве половине 20. века јесте да се студенти нису бунили због личне материјалне угрожености, већ је мотив њихове побуне углавном општи преображај друштва. Узроци немира скоро су увек етичке природе, то јест немири најчешће избијају као негодовање због политичке и друштвене неправде.

Студентске покрете у првој фази, од средине 19. века до Другог светског рата, као ни оне шездесетих година, не треба сводити на пуки младалачки бунт, сукоб синова и оч....

11/02/2025

Астероид YR4 с надимком „Убица града“ јури ка Земљи и стиже 22. децембра 2032: И шта ћемо сад?

Пише: др Саша Марковић

Астероид YR4, откривен крајем прошле године, јури према Земљи. До судара може доћи 22. децембра 2032. године. Према последњим информацијама, вероватноћа за то је 2,3%. Да ли је то мало или много? Процените сами: толика је, грубо гледано, шанса да ако баците две коцкице за јамб добијете две шестице (успевало вам је, зар не?). Или да вам бачени новчић пет пута за редом падне на исту страну, да особа на коју сте случајно налетели пише левом руком, да се ове године у некој цивилизованој земљи заглавите у лифту или да из шпила карата из прве извучете „кеца“ у пику.

Астероид YR4, откривен крајем прошле године, јури према Земљи. До судара може доћи 22. децембра 2032. године. Према последњим информацијама, вероватноћа за то је 2,3%. Да ли ...

11/02/2025

Два дивна филма која причају о нади: Новопазарска Ноћ на земљи у зими која греје душу

Пише: Драгана Кањевац

Недавно су у Србији приказана два запажена и награђена филма – „Четрес“ студента режије Адема Тутића и „Под срећном звездом“ словачког редитеља Петера Керекеша. Звучи као фраза, али ово су топли филмови који истински греју душу и срце. Баве се човеком, оним његовим тананим деловима, духовити су и аутентични. Иако по свему различита, оба ова дела имају сличну душевну температуру. А такви филмови нису сентиментални – они су генератори наде.

Недавно су у Србији приказана два запажена и награђена филма – „Четрес“ студента режије Адема Тутића и „Под срећном звездом“ словачког редитеља Петера Керекеша...

Oko RTS

28/02/2025

28/02/2025

27/02/2025

26/02/2025

25/02/2025

24/02/2025

23/02/2025

22/02/2025

21/02/2025

21/02/2025

20/02/2025

17/02/2025

16/02/2025

14/02/2025

14/02/2025

13/02/2025

11/02/2025

11/02/2025

Address

Website

Alerts

Contact The Business

Videos

Shortcuts

Share

Category