KarposBooks

17/12/2024

USKORO!
Томас Рејнертсен Берг
ИСТОРИЈА ЗАЧИНА

Путовања, открића и освајања
Превод с норвешког
Наташа Ристивојевић Рајковић
Индекс, фотографије, литература
Број страна: 315

„Ниједан други производ није толико заслужан за повезивање истока и запада, југа и севера, као што су то зачини. Они представљају најстарије и најдубље корене светске економије. Каранфилић је растао само на острвцима на северу Молука, а цимет само на Шри Ланки, те се на хиљаде бродова отискивало на море ради ових драгоцених биљака. Глобалну трговину покретала је тек неколицина производа уско везаних за одређена подручја – биљке зависне од специфичних природних услова, настале као резултат више милиона година геолошке активности. Ипак, њихова реткост није утицала на смањење потражње. У прво време је трговина каранфилићем била ограничена на Молуке и околна острва. Након тога се проширила на Јаву, где су Кинези одлазили како би набавили овај зачин, а потом, са развојем бродова и ширењем знања о зачинима, и на Индију, Арабију, Персију, Грчку и Рим. Зачини показују како је свет био глобалан још много пре онога што данас називамо ером глобализације. Стога је ово у великој мери књига о томе како су зачини обишли свет и о томе колико далеко су људи били спремни да путују не би ли дошли до њих.“

Томас Рејнертсен Берг прати трагове зачина уназад до праисторије Земље и показује повезаност између зачина и западне колонизације света, од касног средњег века до данас. Он открива како су зачинске биљке обликовале трговачке путеве, културни развој и економију, те казује слабо познату причу о зачинима у савременом добу, где су биљке постале међународна пољопривредна роба, одвојена од свог јединственог места порекла.

Томас Рејнертсен Берг (Thomas Reinertsen Berg, рођ. 1971. године) норвешки је историчар и публициста. Његова књига Театар света: историја географских карата из 2017. преведена је на више од десет језика и освојила је престижну норвешку награду Brageprisen у категорији нефикцијских дела. Историја зачина. Путовања, открића и освајања, објављена први пут на норвешком 2021, такође је доживела међународни успех и преведена је на више европских језика до сада.

16/12/2024

Izdavačka kuća Karpos je svojim čitaocima pripremila 2 poklon vaučera sa dodatnim popustom na već snižena izdanja sa našeg sajta do 5. januara.

Vaučer od 20% (za iznos preko 3000 din) – iskoristite ovaj broj: 14091
Vaučer od 15% – iskoristite ovaj broj: 14090

Popust možete ostvariti i na našoj lokaciji u Beogradu svakim radnim danom od 8-15h, na adresi Gospodar Jovanova 63.

Karpos Books, Izdavačka kuća KARPOS objavljuje dela savremenih filozofa, sociologa i teoretičara, studije posvećene antičkoj i srednjovekovnoj kulturi.

02/12/2024

ŽIVIMO ANDRIĆEV ROMAN
Anđelka Cvijić
Intervju Marije Čalić za Novi Magazin

„Čuveno pitanje o kokoški i jajetu ovde može da se postavi u vezi sa novcem – da li Rajka želi novac ili je to ono što je primorava da nešto želi. To je pitanje poretka – šta je prvo. Da li Rajki zaista nešto nedostaje, pa mora da neprestano proizvodi nove zalihe novca ili sama ideja o novcu proizvodi proizvodi osećaj nedostatka iz koga potom proističu želje. To je šizofrena pozicija kapitalističkog društva – mi smo proizvod naših želja i naše želje se proizvode. Svakodnevno.“

30/11/2024

NOVO 📚
SÁNDOR FERENCZI. „ENFANT TERRIBLE” PSIHOANALIZE
Prevod s francuskog: Milica Rašić
Broj strana: 242
Godina izdanja: 2024.

Sándor Ferenczi (Šandor Ferenci, 1873–1933), Freudov dragi učenik i blizak saradnik, bio je jedna od najprivlačnijih figura rane psihoanalize i jedan od njenih najplodnijih teoretičara. Njegovu saradnju sa Freudom obeležilo je dugo „zatočeništvo“ u burnom odnosu „oca i sina“, koji je oscilirao između fascinacije i želje za emancipacijom.
„Sándor Ferenczi. ’Enfant terrible’ psihoanalize“ je biografija koja, pored toga što osvetljava Ferenczijev odnos sa Freudom, govori o ulozi koju je Ferenczi imao u širenju i razvoju psihoanalize u Mađarskoj, ali i u svetu, o nastanku Međunarodnog psihoanalitičkog društva i sukobima unutar njega, o zajedničkim putovanjima sa Freudom (u SAD i drugde), osmišljavanju Ferenczijeve inovativne tehnike analize i njegovog sve dubljeg razumevanje granica i opasnosti ortodoksne psihoanalize. Ali dramski zaplet ovog dela ponajviše osvetljava ljubavni trougao između Sándora, njegove ljubavnice Gizelle i njene ćerke Elme: Ferenczi ih obe uzima pod analizu, a nakon što se zaljubljuje u Elmu, šalje je kod Freuda na nastavak lečenja. Uskoro između Beča i Budimpešte počinju da kruže nebrojena pisma i poverljive misli.
Pa ipak, ova knjiga nije ni naučni traktat niti klasična biografija. Ona je dirljiva priča o prijateljstvu koje možda nikada nije moglo postojati i ljubavi koja je bila jednako nedostižna.
„Ime Sándora Ferenczija prvi put sam čuo u završnom razredu gimnazije, 1974. godine. Naš profesor filozofije je pomenuo njegov najpoznatiji tekst, „Thalassa“, na način dovoljno upečatljiv da mi ostane u sećanju. Kao pažljiv čitalac Freuda i povremeno slušalac Lacanovih predavanja, nastavio sam da se bliže zanimam za psihoanalizu tokom narednih godina, iako joj se nisam neposredno posvećivao. [...] Godine 1992, prikaz prvog toma prepiske između Freuda i Ferenczija odmah me je fascinirao. Uronio sam u tu obimnu knjigu, a zatim u „Klinički dnevnik“ („Das klinische Tagebuch“) i nekoliko drugih tekstova. Nestrpljivo sam čekao dva naredna toma prepiske. Nisu me razočarala. U njima se, premda u izrazito razbijenoj formi, mogla čitati priča o prijateljstvu i, istovremeno, o izuzetnom rasvetljavanju početaka psihoanalitičkog pokreta.“
Benoît Peeters
Benoît Peeters je francusko-belgijski pisac i biograf, rođen 1956. godine. Studirao je filozofiju na Université de Paris I, a magistarsku tezu napisao je pod mentorstvom Rolanda Bartha. Prvi roman, „Omnibus“, objavio je 1976. godine. Od tada je napisao preko 60 dela različitog sadržaja. Benoît Peeters se bavi i pisanjem scenarija za stripove i fotografijom, a režirao je i tri kratka filma, kao i nekolicinu dokumentarnih. Na srpskom je objavljeno njegovo delo Žak Derida. Biografija u prevodu Jelene Stakić i Melite Logo-Milutinović (Karpos, 2017).
Knjigu možete poručiti putem našeg sajta
http://karposbooks.rs/
ili je preuzeti u Gospodar Jovanovoj 63, radnim danima od 08 do 15h.

29/11/2024

NOVO 📣
DEVE
Panos Joanidis
Prevod s grčkog: Kiveli Georgiu
Broj strana: 222
Godina izdanja: 2024.
📚
„U romanu 'Deve', što na sanskritu znači anđeli čuvari, autor nam pruža jednu od najlepših knjiga na novogrčkom jeziku o odnosu ljudi sa životinjama. Reč je o pričama o kućnim ljubimcima koji dele život s jednom porodicom: dvoje dece Petra Arhontidisa u detinjstvu otkrivaju da imaju osobine „deva“. Preuzimaju brigu i lečenje mačaka i pasa iz komšiluka i kuće sa velikim žarom, razvijajući dublju komunikaciju sa četvoronožnim cimerima. Dirljive priče, mačje, pseće i ljudske, protkane su oštroumnim zapažanjima o društvenim odnosima i oslanjaju se na priče velikih ljubitelja životinja iz grčke književnosti: Emanuela Roidisa, Mihaila Micakisa, Zaharija Papantoniua, Nikosa Kavadijasa, E. H. Gonatasa, Zirane Zateli.“
Fragiski Abadzopulu
Athens Review of Books

Panos Joanidis poduhvatio se neobičnog podviga – da ispiše istoriju porodice kroz odnos prema životinjama, no zadatak se prelio izvan zadatih okvira, te autor zahvata ne samo sliku kiparskog već i savremenog društva u svetskim razmerama. Protagonisti ovog romana, čas smešnog do suza, čas dirljivog i tragičnog, naizgled su obični ljudi: deca koja brinu o životinjama, džangrizavi sused koji iskaljuje frustracije na uličnim mačkama, trapavi veterinar, železnički službenik koji muze kozu u svojoj spavaćoj sobi, pesnikinja koja se isprva plaši životinja, a potom postaje zaštitnica napuštenih mačaka i mnogi drugi. Pa ipak, u samoj srži pripovedanja, glavna uloga pripada našim tihim četvoronožnim saputnicima, mačkama i psima.

O autoru:
Panos Joanidis (Πάνος Ιωαννίδης, 1935–2021) rođen je u Famagusti. Studirao je sociologiju u SAD i Kanadi. Bio je zaposlen na Radio-televiziji Kipra (RIK), odakle se 1995. godine povukao sa pozicije direktora programa.

Počeo je rano da piše i objavljuje književna dela, isprva drame i poeziju. Napisao je niz zbirki pripovedaka, romana i dramskih dela, kao i mnogobrojne radio-drame, TV serije i scenarije. Dela su mu prevođena na engleski, r***i, švedski, nemački, bugarski, kineski itd.
Za kratke priče „Kiparski epovi“ (1968) i „Nevidljiva strana“ (1979), kao i za romane „Nesnošljivi patriotizam P. F. K-a“ (1989) i „Koazinos“ (2012) dobio je najviša priznanja kiparskog Ministarstva kulture. Godine 2007. odlikovan je najvišom kiparskom nagradom za doprinos književnosti i umetnosti. Sa romanima „Koazinos“ i „Amerika ’62: De Profundis“ (2008), „Deve“ (2006) čine autobiografsku trilogiju koja ga je proslavila, a sve tri knjige u prevodu na srpski objavio je Karpos.


Knjigu možete poručiti putem našeg sajta
http://karposbooks.rs/shop/polyphonia/deve-kao-roman-panos-joanidis/
ili je preuzeti u Gospodar Jovanovoj 63, radnim danima od 08 do 15h.

28/11/2024

Ponosni smo na našu prevoditeljku Milicu Pajević i na monumentalno izdanje Burdijevog „Isticanja razlike“. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuje Francuski institut u Srbiji za najbolji prevod s francuskog u tri kategorije.

28/11/2024

S ponosom vas obaveštavamo da je sinoć u Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodeljena Nagrada „Branko Jelić“ u kategoriji „Ideje“ našoj prevoditeljki Milici Pajević za prevod dela „Isticanje razlike. Društvena kritika moći suđenja“ Pjera Burdijea 📚

22/11/2024

Ove godine Karpos izlaže na Međunarodnom sajmu knjiga u Limasolu na Kipru 📚
⬇️
https://limassolbookfair.com/en/

20/11/2024

BEOPOLIS čita „Pustolovine pamćenja" 🙃

19/11/2024

NOVO!
Benoît Peeters
Sándor Ferenczi. Enfant terrible psihoanalize

Prevod sa francuskog
Milica Rašić
Broj strana: 240
Karpos, 2024

„Ferenczijevo vreme mora doći“
Lou-Andreas Salomé

Sándor Ferenczi (Šandor Ferenci, 1873–1933), Freudov dragi učenik i blizak saradnik, bio je jedna od najprivlačnijih figura rane psihoanalize i jedan od njenih najplodnijih teoretičara. Njegovu saradnju sa Freudom obeležilo je dugo „zatočeništvo“ u burnom odnosu „oca i sina“, koji je oscilirao između fascinacije i želje za emancipacijom. „Sándor Ferenczi. Enfant terrible psihoanalize“ je biografija koja, pored toga što osvetljava Ferenczijev odnos sa Freudom, govori o ulozi koju je Ferenczi imao u širenju i razvoju psihoanalize u Mađarskoj, ali i u svetu, o nastanku Međunarodnog psihoanalitičkog društva i sukobima unutar njega, o zajedničkim putovanjima sa Freudom (u SAD i drugde), osmišljavanju Ferenczijeve inovativne tehnike analize i njegovog sve dubljeg razumevanje granica i opasnosti ortodoksne psihoanalize. Ali dramski zaplet ovog dela ponajviše osvetljava ljubavni trougao između Sándora, njegove ljubavnice Gizelle i njene ćerke Elme: Ferenczi ih obe uzima pod analizu, a nakon što se zaljubljuje u Elmu, šalje je kod Freuda na nastavak lečenja. Uskoro između Beča i Budimpešte počinju da kruže nebrojena pisma i poverljive misli, u haosu osećanja i terapeutskih kaučeva.

Pa ipak, ova knjiga nije ni naučni traktat niti klasična biografija. Ona je dirljiva priča o prijateljstvu koje možda nikada nije moglo postojati i ljubavi koja je bila jednako nedostižna.

„Ime Sándora Ferenczija prvi put sam čuo u završnom razredu gimnazije, 1974. godine. Naš profesor filozofije je pomenuo njegov najpoznatiji tekst, „Thalassa“, na način dovoljno upečatljiv da mi ostane u sećanju. Kao pažljiv čitalac Freuda i povremeno slušalac Lacanovih predavanja, nastavio sam da se bliže zanimam za psihoanalizu tokom narednih godina, iako joj se nisam neposredno posvećivao. [...] Godine 1992, prikaz prvog toma prepiske između Freuda i Ferenczija odmah me je fascinirao. Uronio sam u tu obimnu knjigu, a zatim u „Klinički dnevnik“ („Das klinische Tagebuch“) i nekoliko drugih tekstova. Nestrpljivo sam čekao dva naredna toma prepiske. Nisu me razočarala. U njoj se, premda u izrazito razbijenoj formi, mogla čitati priča o prijateljstvu i, istovremeno, o izuzetnom rasvetljavanju početaka psihoanalitičkog pokreta.“

Benoît Peeters

Benoît Peeters je francusko-belgijski pisac i biograf, rođen 1956. godine. Studirao je filozofiju na Université de Paris I, a magistarsku tezu napisao je pod mentorstvom Rolanda Bartha. Prvi roman, „Omnibus“, objavio je 1976. godine. Od tada je napisao preko 60 dela različitog sadržaja. Benoît Peeters se bavi i pisanjem scenarija za stripove i fotografijom, a režirao je i tri kratka filma, kao i nekolicinu dokumentarnih. Na srpski je prevedena njegova biografija Žaka Deride u prevodu Jelene Stakić i Melite Logo Milutinović (Karpos, 2017).

16/11/2024

Разговор о књизи

Антоније Новгородски
КЊИГА ПОКЛОНИК
Са пропратним текстовима
Ђорђа Трифуновића и Ане Журавељ

Учествују
Ана Журавељ
Александар Савић и
Ирена Шпадијер

Четвртак, 21. новембар 2024. у 13.15
Руски центар, Филолошки Факултет

Студентски трг 3

12/11/2024

NOVO!

GOSPOĐA HAREJA ILI SEĆANJE NA KITA
Žan Portant

Prevod sa francuskog
Ivana Velimirac
Broj strana: 392
KARPOS 2024

"U čvrstoj nameri da u ovoj knjizi ispripovedam prvih deset godina svog života, od rođenja do prvog pričešća, uviđam da su događaji koji su ga obeležili raštrkani u vremenu pre i posle putovanja. Putovanja, tog jedinog pouzdanog putokaza. Naš boravak u Italiji trajao je godinu dana, najviše godinu i po, ali koliko god bio sveden, taj period predstavlja tačku od koje sve polazi i u kojoj se sve stiče. Italija u neku ruku deli vreme. Italija je i kompas. Moje sećanje se upravlja po njoj. Čak su i svi oni koji su se tada pojavili u mom životu, našli ukotvljenje u tom malom parčetu vremena provedenom u San Demetriju. Između njih kao da se uzdiže planina, sa dugim tunelom kojim samo treba proći, u jednom ili u drugom smeru, da bi sve postalo logično. I to još odonda kad je prvom Italijanu pre sto godina palo na pamet da zabasa ovamo gde će se roditi prvo italijansko dete u Luksemburgu. Posle njega, sve se odvijalo kao da su posredi ruske drvene babuške. Taj prvi Italijan rođen u Luksemburgu vratio se u Italiju, posedeo nakratko, pa se opet vratio u Luksemburg. Njegova deca su činila isto. I deca njihove deca isto tako. Svako je osetio potrebu da se vrati na polaznu tačku."
Žan Portant.

„Svuda i na svakom mestu“ u romanu Žana Portanta izranja Mobi Dik, Pinokiov kit, Jonin levijatan ili gospođa Hareja, ženka kita ulovljena 1953. godine u blizini istoimenog norveškog ostrva. San ili java, pravi kit ili književni ulov, majčin nomadizam i lingvističke izmišljotine, tatine nasuprot dedinih dogodovština u Drugom svetskom ratu, javljaju se u setnoj i komičnoj priči i sećanjima malog Klaudija, po italijanski, to jest Kloda, po luksemburški, sina italijanskih doseljenika u gradiću Diferdanžu. Iz Diferdanža putujemo u San Demetrio, italijanski prizori smenjuju luksemburške kulise dok pratimo odrastanje Kloda Nardelija, svojevrsne mešavine dečaka iz naše književnosti: Andreasa Sama koji miriše kruške iz Kišovih "Ranih jada" i malog pripovedača iz "Uloge moje porodice u svetskoj revoluciji" Bore Ćosića.

Ivana Velimirac, prevodilac

Žan Portant (Jean Portante) je rođen 1950. godine u Diferdanžu, u Luksemburgu, u porodici italijanskih doseljenika. Romanopisac, pesnik i prevodilac, piše na francuskom jeziku. Prevođen je na mnoge jezike i dobitnik je brojnih književnih priznanja (francuske Nagrade „Malarme“ za poeziju, luksemburške nagrade za celokupno delo). Živi i radi između Pariza i Luksemburga.
Objavljen 1993. i ovenčan nagradom za knjigu godine, roman Gospođa Hareja ili sećanje na kita, preveden je na portugalski, španski, italijanski, mađarski i nemački jezik. Kod nas su prevedene knjige "Allen Ginsberg. Druga Amerika" (Karpos, 2021) i "Želim da ti kažem: pesme 1993–2010" (Adresa, 2013).

05/11/2024

HIPATIJA IZ ALEKSANDRIJE
Maria Dzielska
https://karposbooks.rs/shop/panelinion/hipatija-iz-aleksandrije-maria-dzielska/

prevod s poljskog Ljubica Rosić
Broj strana: 248
Godina izdanja: 2024.

Hipatiju – briljantnu matematičarku, rečitu neoplatoničarku i ženu nadaleko poznatu po svojoj lepoti i vrlinama – brutalno je ubila ostrašćena hrišćanska svetina u Aleksandriji 415. godine. Od tada je njeno ime ušlo u legendu. U ovoj knjizi, koja fascinira svojom trezvenošću i poštenim odnosom prema izvorima, Marija Dzielska prati tragove ove legende kako bi nam pružila istinitiju priču o Hipatijinom životu i smrti, kao i nove, izoštrenije poglede u dinamiku odnosa između hrišćana i pagana u živopisnom svetu Aleksandrije Hipatijinog doba.
Istoričari i pesnici, viktorijanski romanopisci i savremene feministkinje videli su Hipatiju kao simbol zalaska klasične kulture i slobode istraživanja, pa čak i kao simbol seksualne slobode, a njenu sudbinu kao žrtvu uspona fanatičnog hrišćanstva. Poljska istoričarka Maria Dzielska nam pokazuje zašto su raznorazne verzije legende o Hipatiji služile ideološkim ciljevima i kako su manipulisale istorijskim izvorima. Ona nas vraća u Aleksandriju Hipatijinog vremena, s njenom Bibliotekom i Muzejom, paganskim kultovima i moćnim patrijarsima, poput Kirila Aleksandrijskog, naprednom jevrejskom zajednicom i živopisnom grčkom kulturom, te krugovima filozofa, matematičara, astronoma i militantnih hrišćana. Oslanjajući se na pisma Hipatijinog najpoznatijeg učenika, Sinesija iz Kirene, Dzielska konstruiše upečatljivu sliku mladih filozofa koje fascinira njena ličnost i učenje. Naposletku pažljivo ispituje izvore koji opisuju Hipatijinu okrutnu smrt, razjašnjavajući šta nam to ubistvo govori o tenzijama tog burnog perioda.

Maria Dzielska (Marija Đelska, 1942–2018) bila je poljska klasična filološkinja, istoričarka i prevoditeljka sa klasičnih jezika. Diplomirala je istoriju na Jagelonskom univerzitetu i klasičnu filologiju na Univerzitetu u Lođu, doktorirala je 1972, a habilitaciju stekla 1984. godine. Bila je profesor rimske istorije na Jagelonskom univerzitetu, kao i članica Poljske akademije nauka i dobitnik brojnih odlikovanja i priznanja.
U njena najznačajnija dela spadaju „Apolonije iz Tijane u legendi i istoriji“ (1986), „Hipatija iz Aleksandrije“ (1993) i „Božanski muškarci i žene u istoriji i društvu poznog helenizma“ (2013). Njena knjiga „Hipatija iz Aleksandrije“ prevedena je na više od deset jezika i proglašena je u Americi 1995. najboljom akademskom knjigom godine u kategoriji „Filozofija“ od strane mesečnika „Choice“ (Current Reviews for Academic Libraries), kao i najboljom istorijskom knjigom 1995. godine prema American History Book Clubu-u.

Hipatiju – briljantnu matematičarku, rečitu neoplatoničarku i ženu nadaleko poznatu po svojoj lepoti i vrlinama – brutalno je ubila ostrašćena hrišćanska svetina u Aleksandriji 415. godine. Od tada je njeno ime ušlo u legendu.

04/11/2024

BURGUNDIJA
Nastanak i nestanak jednog carstva
Istorija duga 1111 godina i jedan dan
https://karposbooks.rs/shop/novo/burgundija-nastanak-i-nestanak-jednog-carstva-istorija-duga-1111-godina-i-jedan-dan/

Prevod: Jelena Stakić
Fotografije, mape, indeks
Broj strana: 516
Godina izdanja: 2021.
ISBN: 978-86-6435-223-9

"Burgundija" je knjiga o vlastoljubivim i častoljubivim plemićima, njihovim izdajama, bratoubistvima, ugovorenim brakovima i velelepnim svadbama, surovim bitkama koje su vodili, raskoši u kojoj su živeli, ludilu od kog su patili neki od njih; o prevarama, opadanju viteških ideala i buđenju ind...

03/11/2024

25/10/2024

NAGRADA na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
ZA DOPRINOS U OBLASTI NAUKE
Lejdulf Melve
SVET KOJI SE MENJA. Globalni srednji vek 500–1500.
KARPOS, prevod s norveškog Jelena Loma.

25/10/2024

Geheimtipps der Schweizer Literatur
- Adelheid Duvanel und Otto F. Walter.