KarposBooks

04/02/2025

S dubokim željenje smo primili vest da je naš dragi prijatelj, autor i saradnik Teofil Pančić (1965–2025) preminuo nakon duže bolesti. Počivaj u miru!

26/01/2025

NOVO!

Žan-Fransoa Liotar
POSTMODERNO STANJE. Izveštaj o znanju

Prevod sa francuskog Goran Bojović
Pogovor Fredrika Džejmsona,
trinaestojezični rečnik pojmova i izraza, indeks imena
Broj strana: 176
Godina izdanja: 2024.

«Žan-Fransoa Liotar (Jean-François Lyotard, 1924–1998) knjigu Postmoderno stanje. Izveštaj o znanju objavljuje 1979. godine kako bi za potrebe njenog naručioca (Saveta kvebečkih univerzitetā u Kanadi) izložio svoje razumevanje tadašnjeg statusa, sadržaja i strukture (naučnog) znanja u kontekstu propasti dveju „velikih priča“ iz doba moderne, odnosno propasti dvaju utemeljujućih narativa i metanarativa koji su bili svojstveni epohi moderne do tada. Prvi metanarativ Liotar izvodi iz Francuske revolucije (iz priče o čovečanstvu kao herojskom akteru koji je vlastito oslobođenje zaslužio napretkom kroz polje znanja), a poreklo drugog metanarativa Liotar pronalazi u filozofiji nemačkog idealizma (kroz priču o Duhu kao neprestanom (samo)napredovanju same Istine/Ideje). Liotar preispituje strukturu i legitimacijske obrasce denotativne istine kojima operiše nauka u eri moderne i utvrđuje konstitutivne logičke manjkavosti u dotadašnjim naučnim argumentacionim procedurama, pri čemu te manjkavosti zapravo prikrivaju činjenicu da osnova njihove „legitimacije“ leži u teroru koji navedene „velike priče“ – kao mitovi i iluzije kojima moderna samu sebe opravdava – šire kako u javnom polju (koje je, još dok Liotar piše ovu knjigu, uveliko zahvatio tehnološki napredak u domenu komunikacija, masovnih medija i kompjuterskih nauka), tako i u birokratski etabliranim „naučnim“ institucijama. Liotar „postmoderno stanje“ naprosto poistovećuje s gubitkom poverenja u metanarative: već imanentan razvoj samih nauka nužno, uprkos nastojanjima pobornika moderne, vodi tom gubitku poverenja i to (1) kroz pluralizaciju tipova argumentacije i generisanje paralogija (za šta se sam Liotar zalaže) i (2) kroz „tehnifikaciju“ dokaza (pri čemu sinergija i zajednički interesi različitih administrativnih/državnih i naučnih aparata svode „istinu“ uglavnom na „efikasnost“ i „performativnost“). Kakve sve logičke procedure (moraju da) legitimišu neki zakon kao pravedan, a koji sve tipovi (naučne) argumentacije (moraju da) legitimišu neki iskaz kao istinit? Liotar nije samo napravio bilans jednog globalno zapuštenog naučnog zdanja (koje favorizuje konsenzus – kao relikt krvavog sna o emancipaciji – na štetu invencije), on nije samo iscrpno popisao bolesti moderne (i modernu kao Bolest, i to kao bolest sui generis kojom je moderna samu sebe zarazila), već je u ovoj knjizi koherentno, na delu, praktikovao sve one konkretne logičke poteze i generisao sve one konkretne paralogije koji su za sebe (i po sebi) zapravo jedini dokaz moći same Filozofije u kojoj (kroz traganje (i povođenje) za pravdom koja je najviši oblik znanja kome Liotar posvećuje poslednje redove ove knjige), homologija bezbrojnih filozofskih publicista napokon ustupa mesto paralogijama malobrojnih filozofskih izumitelja.»

Goran Bojović, prevodilac

23/01/2025

17/01/2025

Александра Жежељ

НАУКА И КЊИЖЕВНОСТ У СТРАСТВЕНОМ ЗАГРЉАЈУ (Хилде Естби и Илва Естби: „Пустоловине сећања: тајне памћења и заборава”, превела са норвешког Бојана Максимовић, Карпос, Београд, 2024)
ПОЉА БР. 550

Више него успео спој науке и књижевности изнедрио је штиво које је само по себи палимпсест, јер отвара питања сећања, памћења и заборава по вертикали и хоризонтали, водећи нас кроз историјска и универзитетска истраживања из области медицине, психологије, филозофије, новинарства и литературе. „Пустоловине” из наслова књиге претварају се у праве пустоловине „једног уживаоца читања” који с оловком у руци шета по тексту како би био спреман да му се поново врати. Читалац „Пустоловина сећања“ сазнаје у каквој су вези морски коњићи, птићи кукавице, птице певачице, пацови, рибе, медузе, слузаве гљиве, зебре или слонови, са падобранцима, убицама, таксистима, шахистима, рониоцима, архитектама, песницима или књижевницима. А веза је, без сумње, вишеструка.

Више на сајту Поља:
chrome-extensio://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://polja.rs/wp-content/uploads/2025/01/Polja-550-cira-SAJT-131-134.pdf

10/01/2025

U BEOPOLISu se čitaju „Razmišljanja o morskoj veneri“ 🙃

31/12/2024

НОВО!
Томас Рејнертсен Берг
ИСТОРИЈА ЗАЧИНА
Путовања, открића и освајања
https://karposbooks.rs/shop/novo/istorija-zacina/

Превод са норвешког
Наташа Ристивојевић Рајковић
Карпос 2024

Илустрације у боји, библиографија, индекс имена
Тврд повез, 280 страна
Цена: 2,399.00 din с попустом

„Ниједан други производ није толико заслужан за повезивање истока и запада, југа и севера, као што су то зачини. Они представљају најстарије и најдубље корене светске економије. Каранфилић је растао само на острвцима на северу Молука, а цимет само на Шри Ланки, те се на хиљаде бродова отискивало на море ради ових драгоцених биљака. Глобалну трговину покретала је тек неколицина производа уско везаних за одређена подручја – биљке зависне од специфичних природних услова, настале као резултат више милиона година геолошке активности. Ипак, њихова реткост није утицала на смањење потражње. У прво време је трговина каранфилићем била ограничена на Молуке и околна острва. Након тога се проширила на Јаву, где су Кинези одлазили како би набавили овај зачин, а потом, са развојем бродова и ширењем знања о зачинима, и на Индију, Арабију, Персију, Грчку и Рим. Зачини показују како је свет био глобалан још много пре онога што данас називамо ером глобализације. Стога је ово у великој мери књига о томе како су зачини обишли свет и о томе колико далеко су људи били спремни да путују не би ли дошли до њих.“

Томас Рејнертсен Берг прати трагове зачина уназад до праисторије Земље и показује повезаност између зачина и западне колонизације света, од касног средњег века до данас. Он открива како су зачинске биљке обликовале трговачке путеве, културни развој и економију, те казује слабо познату причу о зачинима у савременом добу, где су биљке постале међународна пољопривредна роба, одвојена од свог јединственог места порекла.

Томас Рејнертсен Берг (Thomas Reinertsen Berg, рођ. 1971. године) норвешки је историчар и публициста. Његова књига Театар света: историја географских карата из 2017. преведена је на више од десет језика и освојила је престижну норвешку награду Brageprisen у категорији нефикцијских дела. Историја зачина. Путовања, открића и освајања, објављена први пут на норвешком 2021, такође је доживела међународни успех и преведена је на више европских језика до сада.

САДРЖАЈ

ПРОЛОГ

I. КАРАНФИЛИЋ И МУСКАТНИ ОРАШЧИЋ
Острва се издижу из мора, зачинске биљке расту и људи почињу њима да тргују

II. ЦИМЕТ И КАСИЈА
Касији пријају тропски предели у Азији, Кинези путују вијетнамским бродовима, а Мојсије жртвује цимет

III. БИБЕР
Римљани прелазе Индијски океан због трговине, стављају бибер у све и носе га чак до Хадријановог зида

IV. ЂУМБИР И КАРДАМОМ
Ђумбир се шири, Кина окреће поглед ка западу, а Индијци враћају мужевност помоћу кардамома

V. РАЈСКИ ЗАЧИН
Зачин тече из Раја, Венецијанци га продају Европљанима док Марко Поло путује на исток

VI. ПРЕКО СЕДАМ МОРА
Арапи јашу на таласима, преко океана до Шри Ланке, Индонезије и Кине, где купују зачине

VII. ИМПЕРИЈА НА МОРУ
Португал креће у свет, Колумбо се изненађује, а лекар Гарсија де Орта пише о азијској ботаници

VIII. ЗАЧИНИ НА БЕРЗИ
Холанђани крећу у свет и боре се с Португалцима, Индонежанима и Кинезима за монопол над трговином зачинима

IX. СВЕ ДОКЛЕ СУНЦЕ ДОПИРЕ
Холанђани доминирају Шри Ланком и Молучким острвима активном употребом оружја, али златном добу једног дана долази крај.

X. КОЛОНИЈЕ И КОЛОНИЈАЛНА РОБА
Британци плове, два острвца мењају власника, а зачини су све доступнији Европљанима

XI. ПРАВЕДНА ТРГОВИНА?
Зачини се етаблирају као производ трећег света, повезани су с колебањем цена и са лошим условима рада

Захвалница

Референце

Литература

31/12/2024

Svi čitaocima, kolegama i saradnicima Karpos želi srećne predstojeće novogodišnje i božićne praznike.
Takođe, obaveštavamo vas da kancelarija u Gospodar Jovanovoj 63 neće raditi od 1. do 7. januara, ali naša izdanja uvek možete poručiti putem sajta:

http://karposbooks.rs/

17/12/2024

Томас Рејнертсен Берг
ИСТОРИЈА ЗАЧИНА
https://karposbooks.rs/shop/novo/istorija-zacina/

Путовања, открића и освајања
Превод с норвешког
Наташа Ристивојевић Рајковић
Индекс, фотографије, литература
Број страна: 315

„Ниједан други производ није толико заслужан за повезивање истока и запада, југа и севера, као што су то зачини. Они представљају најстарије и најдубље корене светске економије. Каранфилић је растао само на острвцима на северу Молука, а цимет само на Шри Ланки, те се на хиљаде бродова отискивало на море ради ових драгоцених биљака. Глобалну трговину покретала је тек неколицина производа уско везаних за одређена подручја – биљке зависне од специфичних природних услова, настале као резултат више милиона година геолошке активности. Ипак, њихова реткост није утицала на смањење потражње. У прво време је трговина каранфилићем била ограничена на Молуке и околна острва. Након тога се проширила на Јаву, где су Кинези одлазили како би набавили овај зачин, а потом, са развојем бродова и ширењем знања о зачинима, и на Индију, Арабију, Персију, Грчку и Рим. Зачини показују како је свет био глобалан још много пре онога што данас називамо ером глобализације. Стога је ово у великој мери књига о томе како су зачини обишли свет и о томе колико далеко су људи били спремни да путују не би ли дошли до њих.“

Томас Рејнертсен Берг прати трагове зачина уназад до праисторије Земље и показује повезаност између зачина и западне колонизације света, од касног средњег века до данас. Он открива како су зачинске биљке обликовале трговачке путеве, културни развој и економију, те казује слабо познату причу о зачинима у савременом добу, где су биљке постале међународна пољопривредна роба, одвојена од свог јединственог места порекла.

Томас Рејнертсен Берг (Thomas Reinertsen Berg, рођ. 1971. године) норвешки је историчар и публициста. Његова књига Театар света: историја географских карата из 2017. преведена је на више од десет језика и освојила је престижну норвешку награду Brageprisen у категорији нефикцијских дела. Историја зачина. Путовања, открића и освајања, објављена први пут на норвешком 2021, такође је доживела међународни успех и преведена је на више европских језика до сада.

16/12/2024

Izdavačka kuća Karpos je svojim čitaocima pripremila 2 poklon vaučera sa dodatnim popustom na već snižena izdanja sa našeg sajta do 5. januara.

Vaučer od 20% (za iznos preko 3000 din) – iskoristite ovaj broj: 14091
Vaučer od 15% – iskoristite ovaj broj: 14090

Popust možete ostvariti i na našoj lokaciji u Beogradu svakim radnim danom od 8-15h, na adresi Gospodar Jovanova 63.

Karpos Books, Izdavačka kuća KARPOS objavljuje dela savremenih filozofa, sociologa i teoretičara, studije posvećene antičkoj i srednjovekovnoj kulturi.

02/12/2024

ŽIVIMO ANDRIĆEV ROMAN
Anđelka Cvijić
Intervju Marije Čalić za Novi Magazin

„Čuveno pitanje o kokoški i jajetu ovde može da se postavi u vezi sa novcem – da li Rajka želi novac ili je to ono što je primorava da nešto želi. To je pitanje poretka – šta je prvo. Da li Rajki zaista nešto nedostaje, pa mora da neprestano proizvodi nove zalihe novca ili sama ideja o novcu proizvodi proizvodi osećaj nedostatka iz koga potom proističu želje. To je šizofrena pozicija kapitalističkog društva – mi smo proizvod naših želja i naše želje se proizvode. Svakodnevno.“

30/11/2024

NOVO 📚
SÁNDOR FERENCZI. „ENFANT TERRIBLE” PSIHOANALIZE
Prevod s francuskog: Milica Rašić
Broj strana: 242
Godina izdanja: 2024.

Sándor Ferenczi (Šandor Ferenci, 1873–1933), Freudov dragi učenik i blizak saradnik, bio je jedna od najprivlačnijih figura rane psihoanalize i jedan od njenih najplodnijih teoretičara. Njegovu saradnju sa Freudom obeležilo je dugo „zatočeništvo“ u burnom odnosu „oca i sina“, koji je oscilirao između fascinacije i želje za emancipacijom.
„Sándor Ferenczi. ’Enfant terrible’ psihoanalize“ je biografija koja, pored toga što osvetljava Ferenczijev odnos sa Freudom, govori o ulozi koju je Ferenczi imao u širenju i razvoju psihoanalize u Mađarskoj, ali i u svetu, o nastanku Međunarodnog psihoanalitičkog društva i sukobima unutar njega, o zajedničkim putovanjima sa Freudom (u SAD i drugde), osmišljavanju Ferenczijeve inovativne tehnike analize i njegovog sve dubljeg razumevanje granica i opasnosti ortodoksne psihoanalize. Ali dramski zaplet ovog dela ponajviše osvetljava ljubavni trougao između Sándora, njegove ljubavnice Gizelle i njene ćerke Elme: Ferenczi ih obe uzima pod analizu, a nakon što se zaljubljuje u Elmu, šalje je kod Freuda na nastavak lečenja. Uskoro između Beča i Budimpešte počinju da kruže nebrojena pisma i poverljive misli.
Pa ipak, ova knjiga nije ni naučni traktat niti klasična biografija. Ona je dirljiva priča o prijateljstvu koje možda nikada nije moglo postojati i ljubavi koja je bila jednako nedostižna.
„Ime Sándora Ferenczija prvi put sam čuo u završnom razredu gimnazije, 1974. godine. Naš profesor filozofije je pomenuo njegov najpoznatiji tekst, „Thalassa“, na način dovoljno upečatljiv da mi ostane u sećanju. Kao pažljiv čitalac Freuda i povremeno slušalac Lacanovih predavanja, nastavio sam da se bliže zanimam za psihoanalizu tokom narednih godina, iako joj se nisam neposredno posvećivao. [...] Godine 1992, prikaz prvog toma prepiske između Freuda i Ferenczija odmah me je fascinirao. Uronio sam u tu obimnu knjigu, a zatim u „Klinički dnevnik“ („Das klinische Tagebuch“) i nekoliko drugih tekstova. Nestrpljivo sam čekao dva naredna toma prepiske. Nisu me razočarala. U njima se, premda u izrazito razbijenoj formi, mogla čitati priča o prijateljstvu i, istovremeno, o izuzetnom rasvetljavanju početaka psihoanalitičkog pokreta.“
Benoît Peeters
Benoît Peeters je francusko-belgijski pisac i biograf, rođen 1956. godine. Studirao je filozofiju na Université de Paris I, a magistarsku tezu napisao je pod mentorstvom Rolanda Bartha. Prvi roman, „Omnibus“, objavio je 1976. godine. Od tada je napisao preko 60 dela različitog sadržaja. Benoît Peeters se bavi i pisanjem scenarija za stripove i fotografijom, a režirao je i tri kratka filma, kao i nekolicinu dokumentarnih. Na srpskom je objavljeno njegovo delo Žak Derida. Biografija u prevodu Jelene Stakić i Melite Logo-Milutinović (Karpos, 2017).
Knjigu možete poručiti putem našeg sajta
http://karposbooks.rs/
ili je preuzeti u Gospodar Jovanovoj 63, radnim danima od 08 do 15h.

29/11/2024

NOVO 📣
DEVE
Panos Joanidis
Prevod s grčkog: Kiveli Georgiu
Broj strana: 222
Godina izdanja: 2024.
📚
„U romanu 'Deve', što na sanskritu znači anđeli čuvari, autor nam pruža jednu od najlepših knjiga na novogrčkom jeziku o odnosu ljudi sa životinjama. Reč je o pričama o kućnim ljubimcima koji dele život s jednom porodicom: dvoje dece Petra Arhontidisa u detinjstvu otkrivaju da imaju osobine „deva“. Preuzimaju brigu i lečenje mačaka i pasa iz komšiluka i kuće sa velikim žarom, razvijajući dublju komunikaciju sa četvoronožnim cimerima. Dirljive priče, mačje, pseće i ljudske, protkane su oštroumnim zapažanjima o društvenim odnosima i oslanjaju se na priče velikih ljubitelja životinja iz grčke književnosti: Emanuela Roidisa, Mihaila Micakisa, Zaharija Papantoniua, Nikosa Kavadijasa, E. H. Gonatasa, Zirane Zateli.“
Fragiski Abadzopulu
Athens Review of Books

Panos Joanidis poduhvatio se neobičnog podviga – da ispiše istoriju porodice kroz odnos prema životinjama, no zadatak se prelio izvan zadatih okvira, te autor zahvata ne samo sliku kiparskog već i savremenog društva u svetskim razmerama. Protagonisti ovog romana, čas smešnog do suza, čas dirljivog i tragičnog, naizgled su obični ljudi: deca koja brinu o životinjama, džangrizavi sused koji iskaljuje frustracije na uličnim mačkama, trapavi veterinar, železnički službenik koji muze kozu u svojoj spavaćoj sobi, pesnikinja koja se isprva plaši životinja, a potom postaje zaštitnica napuštenih mačaka i mnogi drugi. Pa ipak, u samoj srži pripovedanja, glavna uloga pripada našim tihim četvoronožnim saputnicima, mačkama i psima.

O autoru:
Panos Joanidis (Πάνος Ιωαννίδης, 1935–2021) rođen je u Famagusti. Studirao je sociologiju u SAD i Kanadi. Bio je zaposlen na Radio-televiziji Kipra (RIK), odakle se 1995. godine povukao sa pozicije direktora programa.

Počeo je rano da piše i objavljuje književna dela, isprva drame i poeziju. Napisao je niz zbirki pripovedaka, romana i dramskih dela, kao i mnogobrojne radio-drame, TV serije i scenarije. Dela su mu prevođena na engleski, r***i, švedski, nemački, bugarski, kineski itd.
Za kratke priče „Kiparski epovi“ (1968) i „Nevidljiva strana“ (1979), kao i za romane „Nesnošljivi patriotizam P. F. K-a“ (1989) i „Koazinos“ (2012) dobio je najviša priznanja kiparskog Ministarstva kulture. Godine 2007. odlikovan je najvišom kiparskom nagradom za doprinos književnosti i umetnosti. Sa romanima „Koazinos“ i „Amerika ’62: De Profundis“ (2008), „Deve“ (2006) čine autobiografsku trilogiju koja ga je proslavila, a sve tri knjige u prevodu na srpski objavio je Karpos.


Knjigu možete poručiti putem našeg sajta
http://karposbooks.rs/shop/polyphonia/deve-kao-roman-panos-joanidis/
ili je preuzeti u Gospodar Jovanovoj 63, radnim danima od 08 do 15h.

28/11/2024

Ponosni smo na našu prevoditeljku Milicu Pajević i na monumentalno izdanje Burdijevog „Isticanja razlike“. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuje Francuski institut u Srbiji za najbolji prevod s francuskog u tri kategorije.

28/11/2024

S ponosom vas obaveštavamo da je sinoć u Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodeljena Nagrada „Branko Jelić“ u kategoriji „Ideje“ našoj prevoditeljki Milici Pajević za prevod dela „Isticanje razlike. Društvena kritika moći suđenja“ Pjera Burdijea 📚

22/11/2024

Ove godine Karpos izlaže na Međunarodnom sajmu knjiga u Limasolu na Kipru 📚
⬇️
https://limassolbookfair.com/en/

20/11/2024

BEOPOLIS čita „Pustolovine pamćenja" 🙃

19/11/2024

NOVO!
Benoît Peeters
Sándor Ferenczi. Enfant terrible psihoanalize

Prevod sa francuskog
Milica Rašić
Broj strana: 240
Karpos, 2024

„Ferenczijevo vreme mora doći“
Lou-Andreas Salomé

Sándor Ferenczi (Šandor Ferenci, 1873–1933), Freudov dragi učenik i blizak saradnik, bio je jedna od najprivlačnijih figura rane psihoanalize i jedan od njenih najplodnijih teoretičara. Njegovu saradnju sa Freudom obeležilo je dugo „zatočeništvo“ u burnom odnosu „oca i sina“, koji je oscilirao između fascinacije i želje za emancipacijom. „Sándor Ferenczi. Enfant terrible psihoanalize“ je biografija koja, pored toga što osvetljava Ferenczijev odnos sa Freudom, govori o ulozi koju je Ferenczi imao u širenju i razvoju psihoanalize u Mađarskoj, ali i u svetu, o nastanku Međunarodnog psihoanalitičkog društva i sukobima unutar njega, o zajedničkim putovanjima sa Freudom (u SAD i drugde), osmišljavanju Ferenczijeve inovativne tehnike analize i njegovog sve dubljeg razumevanje granica i opasnosti ortodoksne psihoanalize. Ali dramski zaplet ovog dela ponajviše osvetljava ljubavni trougao između Sándora, njegove ljubavnice Gizelle i njene ćerke Elme: Ferenczi ih obe uzima pod analizu, a nakon što se zaljubljuje u Elmu, šalje je kod Freuda na nastavak lečenja. Uskoro između Beča i Budimpešte počinju da kruže nebrojena pisma i poverljive misli, u haosu osećanja i terapeutskih kaučeva.

Pa ipak, ova knjiga nije ni naučni traktat niti klasična biografija. Ona je dirljiva priča o prijateljstvu koje možda nikada nije moglo postojati i ljubavi koja je bila jednako nedostižna.

„Ime Sándora Ferenczija prvi put sam čuo u završnom razredu gimnazije, 1974. godine. Naš profesor filozofije je pomenuo njegov najpoznatiji tekst, „Thalassa“, na način dovoljno upečatljiv da mi ostane u sećanju. Kao pažljiv čitalac Freuda i povremeno slušalac Lacanovih predavanja, nastavio sam da se bliže zanimam za psihoanalizu tokom narednih godina, iako joj se nisam neposredno posvećivao. [...] Godine 1992, prikaz prvog toma prepiske između Freuda i Ferenczija odmah me je fascinirao. Uronio sam u tu obimnu knjigu, a zatim u „Klinički dnevnik“ („Das klinische Tagebuch“) i nekoliko drugih tekstova. Nestrpljivo sam čekao dva naredna toma prepiske. Nisu me razočarala. U njoj se, premda u izrazito razbijenoj formi, mogla čitati priča o prijateljstvu i, istovremeno, o izuzetnom rasvetljavanju početaka psihoanalitičkog pokreta.“

Benoît Peeters

Benoît Peeters je francusko-belgijski pisac i biograf, rođen 1956. godine. Studirao je filozofiju na Université de Paris I, a magistarsku tezu napisao je pod mentorstvom Rolanda Bartha. Prvi roman, „Omnibus“, objavio je 1976. godine. Od tada je napisao preko 60 dela različitog sadržaja. Benoît Peeters se bavi i pisanjem scenarija za stripove i fotografijom, a režirao je i tri kratka filma, kao i nekolicinu dokumentarnih. Na srpski je prevedena njegova biografija Žaka Deride u prevodu Jelene Stakić i Melite Logo Milutinović (Karpos, 2017).