KarposBooks

31/12/2025

30/12/2025

U sredu, 31. decembra, kancelarija takođe neće raditi.

30/12/2025

NOVO!
ISTORIJA POZORIŠTA
Pozorište na Zapadu od antike do naših dana
Laš Harald Mogere
S norveškog prevela Jelena Vojinović
Fotografije u boji, indeks imena
Broj strana: 272
KARPOS, 2025

Pozorište je već više od 2.500 godina deo evropske i zapadne kulture, od Dionisovih svečanosti u antičkoj Atini do današnjeg digitalnog pozorišta, kao i onog u doba nedavne pandemije i „lock down-a“. Ova istorija pozorišta Laša Haralda Mogerea, norveškog istoričara pozorišta i reditelja, namenjena je onima koji žele da razumeju šta je pozorište i šta je ono predstavljalo kroz istoriju – bilo da su studenti, nastavnici, novinari, da se profesionalno bave pozorištem ili da su prosto ljubitelji pozorišta.
Knjiga pruža uvod u zapadnu pozorišnu istoriju i govori o važnim razvojnim tokovima, idejama i ličnostima koji su kroz vekove oblikovali pozorište. Pozorište se posmatra kao deo društva, a različiti pozorišni oblici predstavljeni su u svetlu kulture čiji su bili sastavni deo.
Odnos između glumca i gledaoca kroz istoriju ostvarivao se na različite načine. Upoznavanjem istorije pozorišta čitalac može steći dublje razumevanje pozorišnog pejzaža i u našem vremenu.

„Ova knjiga predstavlja uvod u pozorišnu istoriju Zapada od antike sve do danas. Njen sadržaj zasniva se na dvama bitnim principima u skladu s pomenutim raspravama. Kao prvo, pozorište uvek posmatramo u kontekstu celokupnog društvenog i kulturnog razvoja. Većina poglavlja počinje kratkim uvodom u istorijski kontekst koji dato poglavlje pokriva, a o pozorištu se uvek govori u okviru tog istorijskog konteksta. Kao drugo, pozorište posmatramo kao širok pojam, pa različita poglavlja obrađuju njegov razvoj u okviru različitih oblasti koje obuhvata, kao što su filozofija umetnosti, pozorišna arhitektura, glumačka umetnost i dramski tekst. Ne govorimo o svim ovim elementima u svakom poglavlju, već ističemo najvažnije razvojne karakteristike, pozorišne pravce i stvaraoce u datim vremenskim okvirima. Cilj je dati što jasniji uvod u različite pozorišne kulture i predstaviti njihove najbitnije fenomene i predstavnike. Stoga ohrabrujemo čitaoca da pozorište sagleda u okviru šireg društvenog konteksta, ali i da zadrži kritičko razmišljanje pri susretu s pozorišnim oblicima iz drugih vremena. Sve u svemu, knjiga pruža temeljan uvod u pozorišnu istoriju Zapada.“
Laš Harald Mogere

Laš Harald Mogere (Lars Harald Maagerø) rođen je 1991. u Norveškoj. Doktorirao je na Univerzitetu u Kentu i trenutno je saradnik Istraživačkog centra Sidney De Haan pri Univerzitetu Canterbury Christ Church. Bavi se istraživanjem savremenog pozorišta i pozorišta u istorijskoj perspektivi, a redovno radi i kao reditelj u pozorištu i operi.

https://karposbooks.rs/shop/novo/istorija-pozorista-pozoriste-na-zapadu-od-antike-do-nasih-dana-las-harald-mogere/

29/12/2025

📚Novi magazin o knjizi „Berlin. Prestonica XX veka“ Turgrima Egena:

Turgrim Egen kroz svoju knjigu „Berlin: Prestonica XX veka“, koju je nedavno objavio „Karpos“ u prevdou Sofije Vuković Petrik, upoznaje čitaoca sa mestima, periodima i ljudima koji su stvorili današnji Berlin. ⬇️

Čitaocima koji žele da upoznaju zlikovce i heroje, i genije i boginje, koji su obeležili jedan (veliki) grad (Berlin), kao i onima koji žele da se pozabave i otkriju zaboravljene (male) sudbine (zahvaljujući porodičnoj arhivi), namenjene su dve knjige ovdašnjih izdavača, čiji autori dolaze ...

17/12/2025

📣 Izdavačka kuća Karpos je svojim čitaocima pripremila 2 poklon vaučera sa dodatnim popustom na već snižena izdanja sa našeg sajta do 9. januara.

📚Vaučer od 20% (za iznos preko 4000 din. + besplatna poštarina) – iskoristite ovaj broj 16091
📚Vaučer od 10% (za iznos od 2500 din. do 4000 din.) – iskoristite ovaj broj 16090

Popust možete ostvariti i na našoj lokaciji u Beogradu na adresi Gospodar Jovanova 63, svakim radnim danom od 8.30-15.30h

Karpos Books, Izdavačka kuća KARPOS objavljuje dela savremenih filozofa, sociologa i teoretičara, studije posvećene antičkoj i srednjovekovnoj kulturi.

17/12/2025

НОВО!

Јун Мартин Сунде
ШТА ЈЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈА?

Превод с норвешког
Милица Вишњић

Број страна: 160
Индекс

Карпос, 2025

Данас смо много више заокупљени интелигенцијом него раније. Друштвени развој обележен иновацијама и технолошким променама доприноси све већем интересовању за питања везана за коефицијент интелигенције (IQ). Норвешки психолог Јун Мартин Сунде пружа нам свеобухватан преглед истраживања и тестирања интелигенције, даје нам увид у њено место у психологији и разликовање од сродних појмова, осврће се на доба еугенике и на касније трендове у истраживањима који су претерано наглашавали улогу наслеђа, расветљава питање једне или више интелигенција, однос наслеђа и средине, породичне и културне/групне разлике, као и промене интелигенције кроз време. Сунде нам такође даје и преглед тренутног стања у истраживању интелигенције и увид у могуће правце даљег развоја. Књига садржи препоруке за даље читање и корисну библиографију.

„Постоји много истраживања на тему интелигенције, како човекове, тако и интелигенције разних животињских врста. Ова књига се бави „људском“ интелигенцијом. [...] У њој ћу покушати да дам шири преглед научних истраживања из области интелигенције и тестирања интелигенције. Највећа пажња се поклања питањима и расправама којима се научници тренутно баве, као и путевима којим ће се даље кретати. Такође ћу се бавити историјским и политичким контекстима у којима су се обављала тестирања и истраживања везана за интелигенцију.“
Јун Мартин Сунде

Јун Мартин Сунде (Jon Martin Sundet) рођен је 1941. године. Норвешки је психолог и професор емеритус на Универзитету у Ослу. Специјализовао се за проучавање интелигенције и когнитивног развоја, а познат је по својим истраживањима о утицају друштвених, културних и срединских фактора на IQ, као и по доприносу разумевања Флиновог ефекта у норвешком контексту. Објавио је бројне научне радове и значајно је утицао на развој савремене психологије везане за истраживање интелигенције у Норвешкој.

15/12/2025

NOVO!

TIŠINA
U DOBA BUKE
Radosta kada isključiš svet

Erling Kagge

Prevod sa norveškog
Jelena Loma
Fotografije, indeks
100 strana
KARPOS 2025

Gde možeš pronaći tišinu i šta možeš naučiti iz nje? To su pitanja koja Erling Kagge postavlja u ovoj malenoj knjizi o tišini. Podstaknut razgovorima sa svojim ćerkama i studentima, nudi 33 pokušaja da se na njih odgovori. „Zatvoriti vrata svetu ne znači okrenuti leđa svom okruženju“, piše on, „već naprotiv: sagledati svet nešto jasnije, zadržati kurs i pokušati da voliš život“.

Norvežanin Erling Kagge jedan je od najtalentovanijih savremenih istraživača i pustolova. Sam ili sa saputnicima osvojio je Arktik, Antarktik, Everest… proživevši nebrojene dogodovštine, mogao je da ispripoveda svoje podvige u klasičnoj biografiji. Ali najvažnije obeležje tih poduhvata bila je tišina. Zato je odlučio da joj oda počast u zbirci zanimljivih, a ujedno intimnih eseja „Tišina u doba buke. Radost kada isključiš svet“.

„Antarktik je najtiše mesto koje sam posetio. Išao sam na skijama do Južnog pola sasvim sam, a u tom jednoličnom prostranstvu nije bilo drugih zvukova koji bi ukazali na ljudsko prisustvo izuzev onih koje sam ja proizvodio. Sam na ledu, duboko u velikom, belom ništavilu, tišinu sam i čuo i osećao.“

Erling Kagge (rođen 1963) norveški je izdavač, pisac i avanturista. Godine 1996. osnovao je izdavačku kuću „Familievennen Forlag“, koja je je danas poznata pod nazivom „Kagge Forlag“. Pešačio je na skijama do Severnog i Južnog pola, a popeo se i na vrh Mont Everesta, postavši prvi u istoriji koji je obavio sva tri podviga. Jedrilicom je preplovio Atlantik, obišao Rt Horn i posetio Galapagos, a istražio je i dobar deo podzemnih tunela ispod Njujorka. Kagge je napisao osam knjiga, među kojima i međunarodne bestselere „Sve što nisam naučio u školi“ (2006), „Tišina u doba buke“ (2016) i „Hodanje – korak po korak“ (2018). „Tišina u doba buke“ prevedena je na 38 jezika. Godine 2024. objavio je i knjigu „Nordpolen“ („Severni pol“).

08/12/2025

POLITIKA 6. 12. 2025.
„Vrli, svetli srednji vek“ o knjizi „Živo srednjovekovlje. Od rukopisnih knjiga do pokretnih slika“ Irene Špadijer
Piše: Jovana Milovančević

21/11/2025

Sa jučerašnjeg predstavljanja knjige Irene Špadijer "Živo srednjovekovlje. Od rukopisnih knjiga do pokretnih slika".

20/11/2025

Prikaz knjige „Poraz Zapada“ Emanuela Toda u Novom magazinu⬇️

Tod prikazuje rat u Ukrajini kao posledicu propalog poretka i demaskira globalnu instrumentalizaciju ljudskog tela - metaforički i doslovno - kao jeftinog resursa u novoj realnosti „outsourcinga rata“. Knjiga je izazvala burne reakcije širom Evrope i sveta - zbog hrabrog pristupa, dubokih uvida i kritike Zapada koja se retko sreće u savremenoj publicistici. „Le Figaro“ opisuje knjigu kao „hladnu, ali preciznu dijagnozu Zapada u terminalnoj fazi“.

Duhoviti i mudri eseji o životu, umetnosti i sećanju, sakupljeni su u knjizi „Promeniti mišljenje“ koju je potpisao slavni britanski pisac Džulijan Barns (1946), a nedavno na srpski, u prevodu sa engleskog Zotana Paunovića, objavila „Geopoetika“.

26/07/2025

НОВО!

Ирена Шпадијер
ЖИВО СРЕДЊОВЕКОВЉЕ
Од рукописних књига
до покретних слика

Број страна 247
Са фотографијама и индексима
КАРПОС
2025

У књизи „Живо средњовековље“ Ирена Шпадијер бави се, најпре, дефинисањем xронолошкиx граница српског средњевековља y односy на византијско-православни и шири европски контекст, а потом анализира аспекте материјалне културе везане за живот књиге у средњем веку – производњy рукописа, дисеминацијy, као и формирање читалачке публике, док се у трећем делу објашњава сам концепт „живог средњовековља“. Тај концепт је уједно и суштински за научни допринос овог дела јер повезује стваралаштво средњег века са модерном уметношћу y погледy оригиналности, ауторства и неизменљивости артефакта. Ауторка открива утицаје средњовековне естетике на савременy ликовнy и филмску yметност у низу софистицираних, суптилних анализа које се баве руским, немачкo-јапанским, италијанским и коначно истински глобалним и транснационалним филмом. Ова завршна поглавља yносе једнy новy парадигмy y медиевистичке студије, један другачији, свеж а убедљив поглед на трајнy актуелност средњевековља.
Оно што ово дело чини посебно занимљивим, јесте пристyпачна презентација нових и узбудљивих идеја које знање о средњем веку чинe привлачним широј читалачкој публици.
Весна Голдсворти

"Оно што је широј јавности мање познато везано је за једно од најстаријих хришћанских светилишта. Реч је о грчком манастиру Свете Катарине на Синају. Подигао га је цар Јустинијан у VI веку и он је, после арабљанских освајања, остао усамљена православна оаза у арапском свету и предстража византијског хришћанства. Већ се од ХIХ столећа, од путовања Порфирија Успенског, у науци знало за постојање словенских, па и српских књига на Синају. Али, када је 1975. године у манастиру Свете Катарине, у крипти цркве Светог Ђорђа, случајно приликом грађевинских радова пронађена хрпа старих рукописа писаних на различитим језицима, било је то једно од оних открића за која смо склони да верујемо како припадају минулим временима. [...] Међу књигама на грчком, арапском, грузинском и јерменском језику било је и четрдесетак словенских, од којих су 24 биле српске, и то углавном из ХIII и ХIV века. Како су се и зашто ови рукописи 'загубили' не зна се, али се претпоставља да се то десило пре средине ХIХ века, јер их чак ни Порфирије у свом попису не помиње.
Откуд српске књиге на Синају?"

Ирена Шпадијер (1960), редовни је професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Бави се историјом, поетиком и текстологијом средњовековне књижевности. Аутор је бројних студија и књига међу којима су и „Свети Петар Коришки у старој српској књижевности“ (Београд: Чигоја штампа 2014), „Светогорска баштина. Манастир Хиландар и стара српска књижевност“ (Чигоја штампа 2014, на руском 2015), „Почеци српске химнографије. Савина служба светом Симеону“ (Чигоја штампа, 2019).