Talas.rs

Home
Serbia
Belgrade
Talas.rs

Talas je medijski portal o politici, ekonomiji i idejama. Razgovaramo o političkim rešenjima, a**l
(9)

22/11/2024

Delo Žilijena Bende (Julian Benda) Izdaja intelektualaca (La Trahison des Clercs), i dalje ostaje ključna tačka rasprave o ulozi intelektualaca u društvu, njihovom političkom angažmanu i etičkim odgovornostima.

Početkom 20. veka, on je primetio zabrinjavajući trend u kojem su intelektualci prihvatali nacionalističke, marksističke i fašističke ideologije, time napustivši svoju ulogu nepristrasnih čuvara istine u korist političkih stranaka i pokreta.

Benda kritikuje intelektualce zbog toga što su napustili svoju posvećenost apstraktnim vrednostima i povezali se sa pokretima koji ljude svode na jednostavne političke kategorije, kao što su rasa, klasa ili nacija, poništavajući njihovu individualnu vrednost.

Benda osuđuje intelektualnu klasu zbog toga što su njeni pripadnici masovno napustili svoju tradicionalnu ulogu branilaca univerzalnih humanističkih vrednosti u korist političkog i ideološkog pripadništva.

18/11/2024

Druga Trampova administracija biće ustrojena dosta drugačije od prve. Ovoga p**a Tramp će nastojati da na pozicije dovede ljude koji mu neće protivrečiti. 🇺🇸

Njegova kadrovska rešenja biće provereni i odani ljudi, iz rukohvata dokazanih pristalica.

Nespremnost da prihvati suprotno mišljenje, potkrepljena mnogo većim stepenom ličnog autoriteta nego ranije, biće Trampova najveća snaga ali i slabost u odnosima sa članovima svoje administracije i spoljnim saradnicima.👇

Donald je ponovo učinio nemoguće ali ovoga p**a još ubedljivije. Republikanci, koje je potpuno ukrotio skršivši svaki unutarpartijski otpor, osvojili su komotnu većinu u Senatu, a na putu su da naprave i tesan višak u Predstavničkom domu Kongresa.

14/11/2024

🇪🇺 Pred Evropom je ponovo prilika za političku odluku. Prilika se vratila na tlo Evrope u vidu obnovljene konfrontacije Zapada i Istoka, kao i drugih spoljnih i unutrašnjih izazova. U odsustvu odgovora na pitanje šta predstavlja temelj političkog jedinstva unutar EU, države se u kontekstu promena regionalnih i međunarodni okolnosti sve više okreću sopstvenim interesima.

Demokratski deficit u EU proizlazi iz nedostatka odgovornosti u donošenju odluka, nejasne političke legitimnosti i izbegavanja političke odluke o konstitutivnoj prirodi zajednice, što stvara izazove za njeno jedinstvo i stabilnost.

12/11/2024

🇪🇺 Zapadna Evropa je decenijama živela iznad svojih mogućnosti ne samo time što je štedela na odbrani, jer je najveći deo ovih troškova padao na leđa američkih poreskih obveznika. Evropski kontinent se upuštao u donošenje luksuznih propisa.

🇺🇸 Trampova pobeda je dodatno prodrmala evropske političare koji žele da Evropa ostvari ‘’stratešku autonomiju’’ tj. da može sama da bude geopolitički igrač.

Ovakav cilj podrazumeva više od pukog izdvajanja više novca za vojsku, kako je to Donald Tramp u svom prvom mandatu od evropskih zemalja članica NATO i zahtevao.

Luksuzna pravila su zakoni koje mogu priuštiti samo privilegovana društva. To su stvari koje Evropa ne bi mogla da finansira bez toga da je slepi putnik SAD, na primer troškovi za kolektivnu bezbednost, pristupa energentima i tehnološkim inovacijama.

04/11/2024

🇺🇸 Ako ne živite u blaženom neznanju i makar ste površno pratili vesti, znate da nas čekaju vrlo neizvesni i zabavni izbori u najmoćnijoj zemlji sveta.

Strategija Kamale Haris u kampanji oslanjala se na afirmaciji upravo njene svežine u trci i relativne mladost u odnosu na svog republikanskog protivkandidata.

Cilj demokrata bio je da se napravi jasan manihejski kontrast između dva kandidata. Donalda Trampa trebalo je prokazati kao mračnu i opasnu alternativu, wannabe diktatora, osobu vrlo nezgodnog karaktera i sumnjivog morala.

Tema abortusa deo je šire demokratske kampanje prikazivanja Trampa kao mračnog i zatucanog ideološkog fanatika. Ukidanje presude Roe v. Wade omogućilo je konzervativnijim saveznim državama da donesu veoma restriktivne zakone protiv abortusa što je nakon decenija legalnosti ove prakse proizvelo niz problema, uključujući i nekoliko smrtnih ishoda.

Nekompetenciju Kamale Haris republikanci i Tramp su prepoznali u odgovoru njene administracije na migrantsku krizu. Tokom Bajdenovog mandata, broj ilegalnih prelazaka američko – meksičke granice dostigao je tako velike razmere, da je čak i Tramp koji o svemu govori u superlativima, poput neispravnog sata ili ćorave koke bio sasvim u pravu kada je rekao da je reč o najvećoj migrantskoj krizi ikada.

Ilegalne imigracije tište veliki broj Amerikanaca, što su neki Trampovi protivnici često spremni da pripišu rasizmu i nativizmu.

Tramp i republikanci uspešno su ubedili mnoge birače da su bolji izbor za američku ekonomiju.

Još jedna oblast u kojoj su glasači prepoznali Trampa kao pouzdanijeg od Kamale je spoljna politika. Istraživanja pokazuju da postoji kategorija glasača koji smatra da Kamala nema autoritet i čvrstinu da pregovara sa svetskim liderima poput Sija i Putina.

Naduvan ego, pogan jezik i iste ofucane fraze koji nam se kao po kazni ponavljaju već skoro deceniju, raspojasani sledbenici koji ne razumeju da ono što je dozvoljeno Trampu nije dozvoljeno volu, koketiranja sa ultrakonzervativizmom i osećaj zasićenja u onom delu biračkog tela koji je uz Trampa od samog početka, mogli bi biti faktori čija će sinergija pomrsiti konce Donaldu. Iako ponekad izgleda da njemu više ništa ne može pomrsiti konce.

Čekaju vrlo neizvesni i zabavni izbori u najmoćnijoj zemlji sveta. Kampanja je gotova i retki su Amerikanaca koji još nisu odlučili kako će glasati.

31/10/2024

🚀 U svetlu rastuće konkurencije između Kine i SAD u drugoj svemirskoj trci, privatni sektor postaje ključni igrač koji može odrediti njen ishod.

Knjiga "Crveni Mesec se uzdiže" naglašava važnost jasne vizije i smanjenja birokratskih prepreka kako bi Sjedinjene Države mogle zadržati svoju prednost.

Prema autorima, Autriju i Navaru, za istraživanje svemira su potrebni jasni ciljevi: ne samo postavljanje zastave i ostavljanje otisaka na Mesecu, a zatim na Marsu, kao što je bio slučaj sa prvim programom sletanja na Mesec, već uspostavljanje stalnog prisustva na Mesecu i Marsu. A ako SAD to ne učine, upozoravaju autori, Kinezi će svakako.

Druga svemirska trka između Kine i SADa ne odnosi se samo na prestiž, već uključuje i važne ekonomske i vojne interese, a privatni sektor igra ključnu ulogu u njenom ishodu.

18/10/2024

U svetu gde se Internet smatra osnovnom potrebom, vlada planira da potroši 42 milijarde dolara kako bi spojila 8,5 miliona domaćinstava, ali neki se pitaju: da li je to pametan potez ili samo finansijska avantura?

Dok jedni sanjaju o bržem Internetu, drugi se čude zašto bi se trošilo toliko novca kada Ilon Mask nudi pristup za samo 599 dolara po porodici!

Zamislite svet gde država troši 42 milijarde dolara na internet. Dok se političari dive svojim "čudima" infrastrukture, neki preduzetnici već n**e bržu i jeftiniju opciju.

15/10/2024

Kako bi savremene ličnosti, poput Megan Markl, reagovale da se nađu u brutalnom srednjevekovnom društvu? Kakva je razlika između današnje političke i kulturne stvarnosti i istorijske realnosti?

Isto se odnosi na primer na vladajuće srpske radikale, koji su – dok su se još tako zvali i svi bili nežno jedinstveni – histerisali kako im je Vođa zarobljenik „haške inkvizicije“. Bilo bi veoma zabavno videti ih sve, uključujući one koji su kasnije postali velike vođe, prebačene vremenskom mašinom u doba, na primer, Velikog Inkvizitora Tomasa de Torkvemade (1420-1498).

Ali put ne bi bio vredan napora, kad sve te Pop-Lazićeve, Todorovići, Martinovići i ekipa ne bi malo isprobali tadašnje tamnice i metode „saslušanja“ i „istrage“ koje je koristila prava inkvizicija. Tek tada bi znali da cene potpuno nezasluženo dobar tretman koji je predvodnik srpskog fašizma imao u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Za očekivati je da ćemo i bez vremenske mašine, uskoro u školama (ako ih u Srbiji ostane) učiti da istorija srBstva, ili barem univerzuma, počinje od maja 2012. godine.

U Srbiji je prisutna politička i kulturna nepismenost, što vodi ka reviziji istorije i ignorisanju vrednosti Prosvetiteljstva. Sve to nam ukazuje na širu problematiku neznanja u društvu.

11/10/2024

Podaci o broju satelita u orbiti potvrđuju eksplozivan rast svemirske industrije: „U 2010. godini u svemir su lansirana 74 satelita.

Deset godina kasnije, Udruženje satelitske industrije prijavilo je skoro 1.200 satelita – što je povećanje od 16 p**a, a predviđa se još brži rast. Od pisanja ovog teksta, postoji više od 4.000 aktivnih satelita u orbiti, sa procenama za čak 100.000 više u deceniji koja dolazi. Povećanje je toliko brzo da sada ima skoro 10.000 aktivnih satelita!

Dok su u prošlosti sateliti bili veliki kao školski autobusi, što je dovelo do značajnih troškova transporta, Dove sateliti su veličine kutije za cipele i mogu se lansirati u svemir po mnogo nižoj ceni.

Podaci o broju satelita u orbiti potvrđuju eksplozivan rast svemirske industrije. U 2010. godini u svemir su lansirana 74 satelita. Deset godina kasnije, Udruženje satelitske industrije prijavilo je skoro 1.200 satelita – što je povećanje od 16 p**a. Povećanje je toliko brzo da sada ima sko...

08/10/2024

Ali, šta to suštinski smeta intelektualcima? Neke pojave su toliko evidentne da im empirija nije ni potrebna, misaoni pokus bio bi dovoljan, no to opet ne zadovoljava struku. Struka. Struka? Struka!

Upravo – struka se ne pita! Naš intelektualac, verujem kao i onaj koji nije naš, voli ’da ga se pita’, no iako je sasvim jasno da se aktuelna politička garnitura besramno ponaša prema nauci, kulturi i stručnjacima (a posebno grozno prema činjenicama i neistomišljenicima), na individualnom planu neretko primećujem da bi intelektualci voleli i da se pitaju, pored toga što pružaju odgovarajuće odgovore na određena naučna pitanja u inertnom i vrednosno neutralnom naučnom kontekstu.

Nedavno istraživanje koje je sproveo PIN (Psihosocijalna mreža u okviru Filozofskog fakulteta u Beogradu), pokazuje da se stručnjaci prilično slažu oko toga da bi, pored kliničke ili terapeutske prakse u domenu mentalnog zdravlja, trebalo ostvariti i nekakav stručni angažman van akademske ili profesionalne zajednice, ali se odgovori na pitanje na koji način aktivizam treba organizovati, sprovesti i nagraditi, potpuno razlikuju.

No, ukoliko ne želimo da salonski aktivizam ’proždere’ svet, moramo početi da razmišljamo o politici kao o legitimnom sredstvu borbe za (..khm) ’bolje sutra’ i da joj vratimo dostojanstvo koje su joj neki, usudiću se da kažem ciljano, oduzeli.

*Paragraf iz pobedničkog eseja na konkursu O meni se radi! Zašto sam (a)političan? u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Instituta za javnu politiku, iz pera Marka Vesića.

30/09/2024

Finansije se bave time na koji način se sredstva koriste, kao u privredi tako i u našem privatnom životu. One se bave kupovinom, cenama, investicijama i štednjom. U poređenju sa računovodstvom i ekonomijom, finansije se mnogo češće povezuju sa bankama i berzom (instrumentima kao što su akcije ili obveznice).

Čime se to finansije ne bave? Praćenjem finansijskih transkacija. To je već domen računovodstva.

Ekonomija ima mnogo drugačiji, i više filozofski, pristup nego finansije ili računovodstvo. Ona pokušava da objasni mehanizme koji upravljaju ekonomijom i vuku je u različitim pravcima.

Ekonomija nisu samo finansije ili računovodstvo, i poznavanje ekonomije ne znači automatski poznavanje i međunarodnih računovodstvenih standarda ili tehničke a**lize, važnih za računovodstvo i finansije.

25/09/2024

U januaru, Axios je izvestio o razvijajućem trendu u korporativnoj Americi: kompanije širom Sjedinjenih Američkih Država su se povlačile od DEI inicijativa, koje su postale “minsko polje” za firme.

DEI je samo jedan oblik korporativnog društvenog aktivizma, koji dolazi u različitim oblicima i uključuje i ESG – Environmental, Social, and Governance. Obe ideje potpadaju pod korporativnu društvenu odgovornost (CSR), ideju da su korporacije dužne da uzmu u obzir društvene i ekološke akcije u svojim poslovnim modelima.

Ako se pitate zašto Burger King ima reklame o klimatskim promenama i kravama, ili zašto su reklame Bad Lajta od Rodnija Dengerfilda i Boba Ikera prešle do trans aktiviste Dilana Malvenija, to je zbog društveno odgovornog poslovanja.

DEI je jedan od oblika korporativnog društvenog aktivizma, koji uključuje i ESG - Environmental, Social, and Governance. Obe ideje potpadaju pod korporativnu društvenu odgovornost (CSR), ideju da su korporacije dužne da uzmu u obzir društvene i ekološke akcije u svom poslovanju.

20/09/2024

Živimo barem delimično u XXI veku, a neophodan preduslov za to je osnovna finansijska pismenost. Nažalost, naše osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje nam nije dalo puno odgovora na mnoga osnovna ekonomska pitanja jer se fokusiralo na mnoge druge oblasti.

Ovde vam prilažemo jedan kratak kviz preko koga možete da proverite vašu finansijsku pismenost. Ukoliko ste imali dobre rezultate – čestitamo, uspeli ste da ovo naučite uprkos sistemu! Ukoliko niste, savetujemo Vam da proširite svoje znanje koristeći različite online alate, kao što je na primer ovaj sajt Narodne banke.

https://tvojnovac.nbs.rs/cirilica/

https://talas.rs/2024/09/20/da-li-ste-finansijski-pismeni/

Путем формулара можете поставити питања у вези с коришћењем финансијских услуга које пружају институције чији рад нaдзире Народна банка Србије (банка, друштво за о...

18/09/2024

Svakom ko se iole razume u savremenu nauku jasno je da je ono što uobičajeno nazivamo zdravim razumom značajno precenjeno.

Teorema Banaha i Tarskog koja ove 2024. godine proslavlja tačno 100 godina od objavljivanja. Ona na najubedljiviji način pokazuje koliko je zastrašujuće velika provalija, ponor, kanjon koji razdvaja slabašnu ljudsku prirodu od neumoljive, neprobojne, kristalno jasne logičke strukture koja leži u temeljima svekolike istine.

Ona je spomenik i to puškinovski, „što nije rukom tvoren“, beskonačnoj moći racionalnog, logičkog mišljenja – i utoliko pre je šteta, pa i tužno, što nije daleko šire poznata i van topoloških krugova. Ovaj tekst je tek mali pokušaj da se ova šteta popravi.

Teorema Banaha i Tarskog ove godine proslavlja 100 godina od objavljivanja. Ona pokazuje koliko je velika provalija, ponor, kanjon koji razdvaja slabašnu ljudsku prirodu od neumoljive, neprobojne, kristalno jasne logičke strukture koja leži u temeljima svekolike istine.

13/09/2024

Kada rastu zarade, to je super vest ako ste zaposleni. Ako ste poslodavac, verovatno baš i nije. Ako ste investitor koji razmišlja gde da otvori svoju novu fabriku, onda je to isto važan faktor koji morate imati u vidu. Jer nemate u vidu samo troškove plate danas, nego i plata za 10 ili 20 godina.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope od 2015. počinju da gube konkurentnost u poređenju sa prosekom zemalja evrozone, pošto njihovi troškovi rada rastu značajno brže.

Rast zarada je prirodan proces u skladu sa razvojem privrede. Međutim, u Srbiji zadnji nekoliko godina dolazi do rasta zarada iznad rasta produktivnosti. To je posledica zatezanja na tržištu rada – iako je nezaposlenost i dalje visoka u evropskim okvirima (oko 9%, a još imamo i značajno nižu stopu aktivnosti na tržištu rada) kompanije u anketama počinju da prikazuju kao važan problem nedostatka kvalitetnih kadrova.

Zemlje CEE gube dosadašnje konkurentske prednosti u vidu nižih zarada usled rastućih troškova rada. Kako se tome prilagoditi?

10/09/2024

Ekonomski principi su svuda oko nas – ako znamo gde da gledamo.

Kada je naša kupovna moć jaka, često trošimo više prema našim željama, stilu i statusu. Međutim, kada je novac ograničen, fokusiramo se na osnovne potrebe, a to može biti dobra stvar! Kada kupujemo zbog funkcije, mi smo snalažljiviji, manje rasipnički nastrojeni i pametni u pogledu potrošnje i štednje.

Na kraju dana, vrednost može varirati, ali nikada nećete zažaliti zbog kupovine koja zaista zadovoljava neku potrebu, i na potrošaču je da proceni kada je potreba zadovoljena. Potrošač je zaista suveren u kapitalističkom sistemu, a Mizes je to prikazao u svojoj publikaciji iz 1944. “Birokratija“.

Kako ograničeni resursi podstiču kreativnost u ekonomskim izborima? Koliko je važna subjektivna vrednost robe i usluga sagledajmo kroz primer zavesa od velura.

05/09/2024

U svakom trenutku širom sveta sprovodi se mnoštvo društvenih eksperimenata. Rezultat je uvek isti: planske ekonomije i masovne državne intervencije uvek postižu lošije rezultate od tržišnih ekonomija. To ilustruje i Indeks ekonomskih sloboda Fondacije Heritidž.

Indeks, poslednji put objavljen 2023. godine, meri i rangira ekonomske slobode u 176 zemalja. Indeks ekonomskih sloboda mogao bi se opisati i kao indeks kapitalizma, kako ističe sociolog Erih Vide. Brzi pogled na indeks otkriva jasnu korelaciju između kapitalizma i prosperiteta.

Prema indeksu 2023, ekonomski najslobodnije zemlje su Singapur, Švajcarska, Irska, Tajvan, Novi Zeland, Estonija, Luksemburg, Holandija, Danska i Švedska. Najmanje ekonomski slobodne zemlje su Zimbabve, Sudan, Venecuela, Kuba i Severna Koreja.

Indeks ekonomskih sloboda može se opisati kao indeks kapitalizma. Brzi pogled na indeks otkriva jasnu korelaciju između kapitalizma i prosperiteta.

03/09/2024

Počela je nova školska godina, i sa krajem raspusta opravdano je postaviti pitanje koje roditelji često postavljaju sami sebi: da li su i koliko gradiva deca zaboravila tokom letnjeg raspusta?

Kada se uporede rezultati đaka na međunarodnim standardizovanim testovima, kao što je PISA, đaci u zemljama koje imaju kraći školski raspust postižu bolje rezultate.

Uzmimo na primer Kinu. Ona se godinama nalazi na vrhu liste po dostignućima đaka na PISA testovima, a školska godina trajde 245 dana, dok u SAD koja se nalazi na trećini liste, školska godina traje 180 dana.

Međutim, odgovor nije tako jednoznačan i prost: Irska ima samo 167 dana škole, ali ima i bolje rezultate od SAD. Što se tiče nas, školska godina isto traje 180 dana (nešto je kraća za osmake zbog polaganja prijemnih ispita), ali naši đaci znatno lošije prolaze na testovima od svojih vršnjaka iz SAD, sa oko 50 poena zaostatka.

Primer roditelja je veoma važan jer mnoga deca uče po primeru: tokom raspusta potrudite se da smanjite vreme pred ekranom i povećajte vreme koje možete provesti sa decom u igri, čitajući, pišući, šetajući ili samo pričajući.

Počela je nova školska godina, i sa krajem raspusta opravdano je postaviti pitanje: da li su i koliko gradiva deca zaboravila tokom raspusta?

Address

Belgrade
<<NOT-APPLICABLE>>

Website

https://talas.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Talas.rs posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.