03/12/2024
Ko je Орсат Лигорио, аутор Прегледа индоевропских језика?
Рођен је 1985. у Дубровнику, где је завршио реалну гимназију (2004). У гимназијским данима учествовао је на међународном такмичењу из латинског језика “Certamen Ciceronianum” у Арпину. Основне и мастер студије латинског језика и опште лингвистике завршио је 2009. на Филозофском факултету у Загребу. За први рад из индоевропске лингвистике добио је Ректорову награду (2007), а као студент генерације био је награђен Декановом наградом (2008).
На Универзитету у Лајдену 2005‒2012. похађао је „Летњу школу језикâ и лингвистике” (“Summer School in Languages and Linguistics”). На истом универзитету одслушао је већи број језичких курсева (хетитски, лидијски, тохарски, микенски, фригијски, прагермански, старонордијски, староенглески, албански, ведски санскрит, авестијски, староперсијски, старопруски, прасемитски). Током докторских студија на „Летњој школи” предавао је Увод у вулгарни латинитет те далматски и сардинијски у склопу Мањих романских језика.
На Филозофском факултету у Загребу упоредо са основним смером студирао је француски и скандинавистику (2006‒2007). Апсолвирао је допунске студије јапанологије (2007‒2010). Године 2009. добио је стипендију Jапанске фондације за једномесечни боравак у Јапану (Осака). Следеће (2010) године упоредо је уписао докторске студије на Филозофском факултету у Задру и Филозофском факултету у Лајдену. За потоње студије освојио је престижну Хујгенсову стипендију. Као сарадник у настави на Одељењу за индоевропску лингвистику Филозофског факултета у Лајдену предавао je предмете Увод у историјску лингвистику (2011), Историјска граматика грчког језика (2011), Читање Хомера (2012), Прароманска фонологија (2012) и Прароманска морфологија (2013). На истом месту 2011‒2014. био је секретар пројекта „Indo-European Etymological Dictionary” при издавачкој кући Brill. У Задру је докторирао 2014. дисертацијом „Problem leksičke stratifikacije u adrijatistici” (ментор Н. Вулетић), а у Лајдену 2016. дисертацијом “Serbo-Croatian Accent Retraction” (ментори А. Лубоцки и Ф. Кортланд).
На Филозофском факултету у Београду 2015. изабран је за сарадника у настави па за доцента, а 2023. за ванредног професора. На Одељењу за класичне науке углавном предаје лингвистичке и компаративно-историјске предмете (Основи историје језика, Основи грчке и латинске лингвистике, Историјска граматика грчког језика, Основи староиндијског језика). У наставу је увео предмете Ближа упоредна историја класичних језика и Увод у романистику (на мастер студијама) те Индоевропска лингвистика и Увод у индоиранску лингвистику (на докторским студијама).
Поред обавезних и изборних предмета, за студенте класичних наука држао је и низ факултативних курсева: Увод у историјску лингвистику (2015), Староперсијски (2016), Староавестијски (2017), Старофригијски (2017), Ведски санскрит (2018), Сабелски (са Данилом Савићем, 2018) и Микенски (2019).
Био је представник Одељења при Комисији за обезбеђивање квалитета и самовредновање (2018‒2024) и Комисији за оцену етичности истраживања (2020‒), састављач пријемних испита из грчког и српског језика (2020‒), координатор за акредитацију новог наставног програма на основним, мастер и докторским студијама класичних наука (2021), члан уредништва часописа Lucida intervalla (2022‒2023), куратор сајта klasicnenauke.rs (2023‒), управник Института за антику и класично наслеђе (2023‒) те главни и одговорни уредник часописа Lucida intervalla (2024‒). Од 2024. члан је уредништва часописа Балканско езикознание / Linguistique balkanique.
Бави се историјском граматиком, односно историјско-компартивном лингвистиком и етимологијом индоевропских језика, понајвише грчког, фригијског, латинског, далматороманског и српског. Од педесетак научних радова (в. www.ligor.io) који су цитирани преко 800 пута истичу се: «Фригийский язык» (2013) и “Phrygian” (2018), у коауторству с Александром Лубоцким, у којем је најзад утврђено да фригијски припада кентумској групи језика; „Проблем лексичке стратификације у адријатистици” (2014), који се бави датирањем латинизама и далматизама у општесловенском и српскохрватском; „Proto-Indo-European ‛Eat’ and ‛Mouth’”, „Proto-Indo-European ‘Turn’ and ‛Snake’” и „Homeric ἦτορ” (све 2019), који обрађују неколике реликте Кортландовог ефекта; серија од 16 чланака (2006‒2023) с поднасловом Из балканског латинитета у којој се претресају различита питања из историје латинизама и раних романизама у језицима Балкана.
Објавио је прву од предвиђене четири књиге приручника историјске и компаративне граматике грчког језика са уводом у индоевропску лингвистику под насловом Праисторија грчког језика (2022), као и уџбеник за предмет Језици старог света под насловом Преглед индоевропских језика: Са особитим освртом на оне од њих који су старији, архаични или класични (2024). Аутор је одредница за више Брилових енциклопедија и приручника, укључујући Brill Encyclopedia of Slavic Languages and Linguistics.
Преводио је са санскрита, грчког, латинског, француског, италијанског и јапанског.
Од 2015. био је сарадник на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика” при Одсеку за етимологију Института за српски језик САНУ и „Етимолошки речник српског језика” при Одбору за етимолошки речник Одељења језика и књижевности САНУ. Један је од аутора и редактор Етимолошког речника српског језика IV (2023). Тренутно је у Институту за српски језик САНУ ангажован као спољни сарадник.
Учествовао је на 18 међународних скупова (Лајден, 2007, 2012; Шајбс, 2008; Виљнус, 2009; Загреб, 2011; Минстер, 2012; Солун, 2015, 2016, 2018; Београд, 2016, 2021, 2023; Љубљана, 2019; Софија, 2019, 2021, 2024; Барселона, 2021; Нови Сад, 2023), једном студентском скупу (Загреб, 2010), једном националном скупу (Дубровник, 2008) и једном пригодном скупу (Лајден, 2014). Гостујућа предавања држао је у Матици хрватској у Загребу (2008, 2011) и Дубровнику (2009), на Загребачком лингвистичком кругу (2010), на Правном факултету у Београду (2012), LUCL колоквијуму у Лајдену (2012), на Институту за српски језик САНУ (2012), на Филозофском факултету у Копенхагену (2013), у Српској академији наука и уметности (2015, 2018), на Факултету хрватских студија у Загребу (2016), у Матици српској у Новом Саду (2017) и на Филозофском факултету у Софији (2019), а популарнонаучна на Филозофском факултету у Београду (2015, 2017, 2019), Карловачкој летњој школи старих језика и култура (2022, 2023, 2024) и Викендијуму (2024).
За учеснике регионалне студентске конференције GLAS I (Београд, 2015) држао је курс далматороманског, за полазнике семинара „Античка цивилизација I” (Београд, 2016) говорио је на тему језичке разноликости света, а за полазнике семинара „Античка цивилизација II” (Београд, 2018) организовао је escape room на тему 22. певања Одисеје. Водио је студентски пројекат превођења Манилијевог списа Astronomica (2016‒2017), од чега је објављен превод првог певања у Lucida intervalla 47 (2018). С Николом Голубовићем (матерњим говорником влашког) саставио је опис влашког дијалекта Бора и Мајданпека, још увек у рукопису. При Заводу за унапређивање образовања и васпитања учествовао је у изради предлога програма за наставу предметâ Грчки језик и Основи класичних наука у филолошким гимназијама (2019‒2021). Редовно учествује у спровођењу републичког такмичења из грчког и латинског језика (2015‒). На матичном одељењу организовао је међународну „Зимску школу индоевропских језика и лингвистике” (“Winter School in Indo-European Languages and Linguistics”) 2020, која је окупила велики број учесника и поновљена још два пута у облику вебинара (2021, 2022).
Од 2024. стални је члан сарадник Матице српске. Члан је удружењâ Indogermanische Gesellschaft, Euroclassica и Асоцијацијa за класичне студије Србије. Последњем је био делегат при удружењу Euroclassica 2019/20. Један је од оснивача Друштва индоевропеиста у Србији (DIEUS) са седиштем на Одељењу за класичне науке.
