Mali vrt izdavaštvo

18/11/2021

Svesno telo govori o Stajnovoj knjizi "U srednjim godinama" i pojmu liminalnosti koji objašnjava onaj deo ličnosti između svesnog i nesvesnog. Otuda i pojam "subliminalan" - pridev koji opisuje veliki deo procesa koji se dešavaju u srednjem dobu, a prolaze ispod nivoa svesti. Ova jungovska perspektiva daće vam jasniji uvid u to šta vam se dešava kada mladost prođe, a nastupi takozvano "zrelo doba".

Čitajte Stajna u izdanju Malog vrta!

Engleska reč „liminalnost“ potiče od latinske reči limen koja znači „prolaz „ ili „prag“. Kada ulazi u sobu ili je napušta, čovek prelazi limen i dok je tamo, u tom graničnom prostoru, on je u liminalnosti, makar i na tren.
Latinski koren se infiltrirao u psihologiju, gde se koristi za prag između svesti i nesvesnih delova uma. pojam „subliminalan“ se stoga odnosi na psihološku teritoriju ispod praga svesti. Taj prag se prelazi i nanovo prelazi prilikom odlaska na spavanje i buđenja, i u stanjima polumraka između ta dva, ponovo se nalazi liminalnost.
…
U stanju koje nazivam psihološka liminalnost, identitet osobe visi o koncu. Niste više vezani za određene sopstvene ili tuđe mentalne slike ili sadržaje. Ja je uhvaćeno u polje koje ne može da se kontroliše, čije obrasce ne prepoznaje kao sopstvene. Dok se osećaj sopstvenosti i neki od njenih kontinuiteta zadržavaju tokom liminalnosti, preovlađuju osećanja otuđenosti, marginalnosti i plutanja. Pojavljuju se suštinska pitanja ko i šta je ja, za šta je ono sposobno, odakle dolazi i kuda ide. Kada je ja beskućnik, kao što je u liminalnosti, ta gnostička pitanja glasno odzvanjaju, i ona sasvim prirodno otvaraju put u religiozne oblasti mišljenja i osećanja koje su u drugim prilikama često zatvorene.
U liminalnosti stanovište ja nije određeno i ono ne zauzima jasno definisan psihološki prostor. Ono pluta; nije jasno određeno kao „ovo“ a „ne to“; granice između ja i ne-ja se zamagljuju i približavaju mnogo više nego u vremenima utvrđenog psihološkog identiteta. Ego je ujedno bivši i još nepostali. Vreme se krivi: ego zaboravlja, utvrđeni okviri sećanja se brišu i blede, a prošlost izvire na zapanjujuće i čudne načine; budućnost je lišena određene slike ili obrisa. Ja nije ukotvljeno za bilo koje određene unutrašnje slike, ideje ili osećanja. Tako nevezano ono pluta, plovi i luta preko mnogih bivših granica i zabranjenih predela.
Murray Stein
knjiga: U srednjim godinama - jungovska perspektiva
Mali vrt izdavaštvo
slika: Marta Syrko

05/11/2021

T. S. Eliot, engleski pesnik američkog porekla, dobio je Nobelovu nagradu 1948. godine. Njegova najpoznatija poema „Pusta zemlja“, objavljena je 1922. godine, poznata je po frazama poput „April je najsvirepiji mesec“, „Pokazaću ti strah u pregršti praha“ i mantri na jeziku sanskrit „Shantih, shantih, shantih“. Eliotova poema nam predstavlja legendu o Svetom gralu i Kralju Ribaru u kombinaciji sa prikazom savremenog britanskog društva.

„Pusta zemlja“ slika savremen svet kao prazan i lišen duhovnog značenja, analizira stanje u zapadnoj civilizaciji, zaključujući da istorija i tradicija Evrope vode ka tome da, poput Sibile, tavori osuđena da večno stari, a nikada ne umre. U osnovi ovakve kontemplacije sveta je mit o svetom Gralu, koji je slika vere u svrhovitost postojanja ili u postojanje nečeg transcendentnog, koja se u modernom svetu nauke i "racionalnosti" izgubila.

Eliotovu poeziju u prevodu Ivana V. Lalića možete naći u knjižarama, na sajtu Malog vrta ili naručiti prek društvenih mreža.

08/10/2021

Šeli je svoje poetičke ideje objavio pod naslovom ''Odbrana poezije''. Delo je inspirisano satiričnim naslovom ''Četiri doba poezije'' izvesnog Pikoka koji je tvrdio da je vreme poezije prošlo jer se svet civilizovao.

Po Šelijevom mišljenju pesnici su, u moralnom smislu, najbolji ljudi jer su u stanju da prevaziđu sopstvenu subjektivnost i stave se u službu opštečovečanskih interesa. Poeziji nije potrebna civilizacija jer ona nema potrebu za tehničkom veštinom i usavršavanjem.

S druge strane, da nema poezije ljudski život ne bi imao smisla i pored civilizacijskog napretka. Jedino poezija jemči duhovni napredak ljudi jer su njeni etički ideali definisani. Iako je u celini izraz mašte, poezija je superiornija u odnosu na nauku jer razumom saznajemo odnos između stvari i pojava dok mašta stvara nove pojave, ona diže veo sa skrivene lepote, pa se nekad i poznato čini nepoznatim.

To je razlog zašto Šeli najviše veruje svom zanatu, zato što je pesnik prorok, vizionar jer u sadašnjosti vidi budućnost.

Šelijevu „Odbranu poezije“ možete naći na sajtu www.malivrt.rs ili u svim bolje snabdevenim knjižarama.

26/09/2021

U subotnjem izdanju Gardijana, Greta Tunberg govori o svojoj borbi za opstanak Zemlje, ličnim bitkama i sazrevanju dok su oči sveta uprte u nju kao globalnog lidera pokreta za budućnost planete.
https://www.theguardian.com/environment/ng-interactive/2021/sep/25/greta-thunberg-i-really-see-the-value-of-friendship-apart-from-the-climate-almost-nothing-else-matters



Čitajte Gretine knjige u izdanju Malog vrta!

The world’s most famous teen activist opens up about how she’s been transformed since she started her school climate strike in 2018

15/09/2021

To the lighthouse je snimio sjajan video o poeziji Emili Dikinson i zbirci pesama "Ja sam niko! A ti, ko si?" u izdanju Malog vrta.

Pogledajte njegov osvrt na poetski karakter ove slavne američke pesnikinje čije je stihove preveo Aleksandar Šurbatović.

https://www.youtube.com/watch?v=w4_W5tUwZ38

Čitajte Emili!

06/09/2021

„Pjer Paolo Pazolini je najveći italijanski pesnik druge polovine ovog veka. Nije jedan pesnik vredniji od drugog, ali je Pazolini rekao više važnih stvari sa većom snagom nego drugi. Ako bih mogao da napravim paralelu između literarnih i stilova u arhitekturi, rekao bih da je Pazolinijeva romanička, sa onim šarmom tipičnim za umetnost kraja Srednjeg veka, izbalansirana između romanskog i germanskog, između mediteranskog i nordijskog. Pazolini je dosegao ovaj romanički efekat u svojoj poeziji, izražavajući istovremeno i klasičan i običan govor, mučno osećanje pripadanja dvema erama u smeni, dvema kulturama u suprotnosti, dvema civilizacijama, jednoj koja umire, a drugoj koja tek treba da se rodi“, piše Moravija.

Iako je Moravija bio Pazolinijev prijatelj, to ne umanjuje njegovo divljenje poetici ovog darovitog i plodnog reditelja, pisca i pesnika. Iako se njegov umetnički opus najčešće vezuje za kinematografiju, Pazolini je itekako važna persona u italijanskoj i evropskoj poeziji, pogotovo po pitanju borbe protiv društvenih normi, konzumerizma i zatvorenosti društva. Međutim, iako se otvoreno deklarisao kao homoseksualac i ponašanjem i svojim stihovima, osećao je krivicu zbog svojih „noćnih krstarenja po rimskim predgrađima“ i „nestajanjima u tunelima svoje noći“.

Čitajte Pazolinijevu poeziju u izdanju Malog vrta, u prevodu Gordane Subotić!

24/08/2021

"Put Revolucije" - delo Ričarda Jejtsa napisano je 1961. godine, a kao da je napisano juče - ta bezvremenost velikih književniih naslova govori o tome da se ona bave temama koje su životne, uvek aktuelne, koje nikad ne zastarevaju.

Trebalo je pola veka da ovaj dragulj američke književnosti bude prenesen na filmsko platno. Sem Mendez se odvažio da obradi temu lažnih bračnih odnosa, površnosti, želje za uspehom, traženju i nenalaženju sebe, a uloge je poverio nikom drugom nego proverenom glumačkom paru Vinslet - Kaprio.

Da li ste čitali "Put Revolucije"? Gledali film? Koja je vaša omiljena ekranizovana knjiga?

Knjigu možete naručiti preko sajta, društvenih mreža ili je naći u knjižarama.

15/08/2021

Bil Gejts uložiće 1,5 milijardi dolara preko svoje fondacije "Breakthrough energy" u borbu protiv klimatskih promena.
⌛️🌎
https://www.breakthroughenergy.org/

"Izbegavanje klimatske katastrofe zahtevaće novu industrijsku revoluciju. Moramo da napravimo tehnologiju i proizvode koje ne izazivaju emisiju štetnih gasova", rekao je Gejts i dodao da "ta tehnologija mora da bude jeftinija, kako bi ceo svet mogao da je priušti".

Samo nekoliko dana pre toga, Ujedinjene nacije su objavile izveštaj o studiji o štetnom uticaju čovečanstva na klimu na kojoj je radilo 234 autora iz 66 zemalja. Autori izveštaja tvrde da je ovo crveni alarm za čovečanstvo i da se ne može isključiti da će doći do porasta nivoa mora od dva metra do kraja ovog veka. No, postoji nada da bi značajno smanjenje emisije gasova staklene bašte moglo da stabilizuje porast temperatura.

https://www.bbc.com/news/science-environment-58130705

Gejts, osnivač Majkrosofta i veliki borac za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, u svojoj novoj knjizi "Kako izbeći klimatsku katastrofu" daje niz koraka za vlade, industrije i pojedince kako stići do nulte emisije. Čitajte Gejtsa u izdanju Malog vrta! . .

09/08/2021

U svom prvom broju, skandinavski Vog je izabrao Gretu Tunberg da govori o modnoj industriji koja umnogome doprinosi ekološkoj katastrofi. Pored masovne proizvodnje i trošenja prirodnih resursa, modna industrija širom sveta izrabljuje radnike želeći da odgovori na "instant" zahteve masovnog konzumerizma.

Kako je ova 18-godišnja devojka stvorila ekološki pokret, podigla svest miliona ljudi o potrebi da se odmah reaguje na klimatske promene? Koje su njene zasluge da je već uspela da bude nominovana za Nobelovu nagradu?

Čitajte Gretine knjige u izdanju Malog vrta! Svoj primerak možete nabaviti preko sajta ili društvenih mreža ili ga naći u bolje snabdevenim knjižarama.



https://www.voguescandinavia.com/articles/greta-the-great?fbclid=IwAR33stRLit4tY5LnxrmUuKLvJEdqNrAQrEhgmLWkfKmKwfv8zH9VaHqDv3s

Welcome to Vogue Scandinavia and enjoy the best of Scandinavian fashion, design, culture, beauty and nature.

01/08/2021

T.S. Eliota, rodonačelnika moderne poezije, u svet pesništva uveo je niko drugi nego Ezra Paund, koji je Eliotovu „Pustu zemlju“ znatno redigovao. On ga naziva „il miglior fabbro“ – veštiji zanatlija, hoteći da izrazi veliku zahvalnost i divljenje: „Upravo kad sam najzadovoljniji samim sobom, vidim da sam uhvatio odjek Paundovog stiha.“

Zbirka pesma i poema u izdanju Malog vrta sadrži same bisere Eliotovih stihova. „Pusta zemlja“, „Četiri kvarteta“ i samo su neke od naslova zbirke.

Eliot nije mnogo mario za formu. Zapravo, za njega je odsustvo forme bila forma. Senzibilitet slobodnog čoveka i zahteva slobodnu formu jer sve posmatra kroz distorziju, dihotomiju, nepomirene, antagonizovane strane. Često optuživan da piše samo za erudite, bio je primoran da uz svoju „Pustu zemlju“, poemu velike simbolike i mitologije različitih kultura, napiše dodatna objašnjenja, kako bi proširio čitalačku publiku. No, bogatstvo književnih aluzija odslikava sadašnje stanje civilizacije. Ipak, Eliotov stil je poseban, autentičan, jer nastaje u izvorima „nepoetskog“. I sam Eliot kaže da je dužnost pesnika da neopetsko pretvara u poeziju.

Eliotovu poeziju u prevodu Ivana V. Lalića možete naći u knjižarama, na sajtu Malog vrta ili naručiti prek društvenih mreža.

26/07/2021

„Prsten“ je roman koji kroz prizmu ženskih likova različite dobi iz različitih vremenskih epoha govori o poverenju - i odsustvu poverenja – tog najvažnijeg osećanja koji čini osnov za svaku međuljudsku vezu, partnersku, porodičnu, prijateljsku.

Autorka Nataša Šakić svoje junakinje stavlja u životne situacije gde osećanje izneverenosti prvo skrha njihov svet, a zatim očvršćuje njihov karakter. Kada se spona poverenja sruši, kada nas neko izda, ostaje osećaj praznine i izmicanja tla pod nogama, no, ove žene uspevaju da se izbore, na ovaj ili onaj način, sa većim ili manjim ranama, sa svim životnim nedaćama.
„Prsten“ se može čitati i kao ogled o ženskoj duši i njenom nastojanju da ostane dosledna sopstvenom razvoju.

Čitajte roman „Prsten“ Nataše Šakić u izdanju „Malog vrta“!

11/07/2021

Prva knjiga Bila Gejtsa u knjižarama kod nas!

„Kako izbeći klimatsku katastrofu“, Gejtsova prva knjiga na srpskom jeziku, bavi se klimatskim promenama. On je proveo deset godina istražujući efekte i uzroke klimatskih promena i uz pomoć stručnjaka iz oblasti fizike, hemije, biologije, inženjerstva i političkih nauka, identifikovao je izazove sa kojima čovečanstvo mora da se suoči kako bi se dostigla nulta emisija štetnih gasova.

Prema Gejtsovoj tvrdnji, svaka zemlja će morati da promeni način na koji postupa, jer skoro svaka aktivnost u savremenom životu – uzgajanje biljaka i životinja, pravljenje stvari, prevoženje s jednog mesta na drugo – uključuje ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

Autor upozorava da proces postizanja nulte emisije neće biti ni lak ni jednostavan. „To zvuči teško upravo zbog toga što će i biti teško. Svet nikada nije preduzeo ništa tako krupno.”

05/07/2021

Engleski romantičar prve generacije, Vilijam Vordsvort, smatra se najplodnijim pesnikom te ere. Po njemu se, a ne po Bajronu i Kitsu, engleski romantizam zove “Vordsvortovo doba”. On je bio i prvi njegov teoretičar. Predgovor ''Lirskim baladama'' iz 1800. koji je Vordsvort sastavio zajedno sa Kolridžem smatra se manifestom nove romantične škole u Engleskoj.

Vordsvort i Kolridž, poznati kao ''lakisti'' ili ''jezerski pesnici'', sastavili su zbirku balada (ili oda u slobodnoj formi) želeći tako da naglase svoj antiklasicistički stav i jasno naprave razliku u odnosu na prethodni umetnički pravac. Podelivši teme, Vordsvort je kroz umetničku obradu teme iz svakodnevnog života učinio neobičnim i interesantnim dok je Kolridž čudesne i fantastične teme obradio tako da donesu univerzalne i opštevažeće istine.

I danas, 300 godina posle njihovog nastanka, ove pesme deo su svake engleske antologije poezije. Čitajte Kolridža i Vordsvorta u izdanju “Malog vrta”!

27/06/2021

„,Ravnice’ su parabola, basna, alegorija, analogija, mitologija, vizija – sve u jednom. U isto vreme je i satiričan i jako zabavan roman. Džerald Marnejn je nesumnjivo jedan od najoriginalnijih pisaca u Australiji, a ,Ravnice’ fascinantna i blagorodna knjiga.“ – časopis „Australian“.
🌼☀🌾🌍
Ako ste voleli „Velikog Getsbija“ S. Ficdžeralda, volećete i „Ravnice“ Dž. Marnejna. Oba ova romana su kratka, imaju vrlo upečatljiv početak i kraj, i vode nas u svetove bajkovite i nagizdane aristokratije. U slučaju „Getsbija“ to je "nouveau riche" sloj ljudi iz džez ere Long Ajlenda, ali je kod „Ravnica“ pravac drugačiji, više u srce zemlje, gde žive veliki zemljoposednici koji vladaju ravnicama.
Knjigu možete poručiti preko našeg sajta, društvenih mreža, ili je kupiti u knjižarama.

19/06/2021

Čuvena američka i svetska pesnikinja Emili Dikinson (1830-1886) retko je napuštala svoj dom, a njene pesme objavljene su dugo godina nakon njene smrti. U jednoj od svojih pesama ona je, međutim, anticipirala svoju besmrtnost:

Nisam po Smrt mogla da svratim–
Te Smrt ljubazno svrati kao gost –
Kočija beše samo za nas dvoje –
I Besmrtnost.

Bez ikakve žurbe – vozismo se sporo,
A i ja tada zaboravih
Dokolicu i obaveze svoje,
Zbog manira ljubaznih –

Prođosmo kraj Škole, gde igraše se
U dvorištu – Deca –
Prođosmo kraj pšeničnih polja što zure –
Prođosmo kraj zalazećeg Sunca –

U stvari – ono kraj Nas prođe –
Rosa je drhtava i hladna orosila –
A Paučina samo Haljina mi beše –
Ešarpa moja – tek od Tila –

Zastadosmo pred kućom
Nalik oteklini zemlje –
Krov jedva vidljiv beše –
A Karniz – ispod zemlje –

Otad – vekovi minuše – a opet
Čini se kraće od Dana
Kada shvatih da je Glava Konja
U Večnost zagledana –

Stihove Emili Dikinson u prevodu Aleksandra Šurbatovića čitajte u izdanju Malog vrta – knjigu možete naručiti preko sajta, društvenih mreža ili je naći u većim knjižarama.

14/06/2021

Roman Stiga Dagermana, "Nemačka jesen", predstavlja prikaz posleratne Nemačke iz ugla novinara koji na živ i opipljiv način predstavlja jednu epohu koja je toliko zla donela čovečanstvu da se ono i dalje ispoljava.

Ko je kriv, ko kome pripada, ko je koje vere? Dagerman nam daju sliku običnog čoveka i njegovu borbu za život u tom vremenu i prostoru.
Čitajte Dagermana u izdanju Malog vrta!
Knjigu možete poručiti preko našeg sajta i društvenih mreža ili je naći u svim bolje snabdevenim knjižarama.
Photo i prikaz by

04/06/2021

Nedeljnik Vreme u novom broju piše o novoj knjizi Bila Gejtsa "Kako izbeći klimatsku katastrofu" dajući kritički osvrt na ovaj naslov koji tretira najvažnije pitanje današnjice - kako sačuvati planetu od klimatskog sloma.

Nabavite svoj primerak knjige u knjižarama ili preko sajta ili društvenih mreža Malog Vrta!