10/08/2024
Сретали смо послије рата и увијек смо украли један другоме пар тренутака. Сретали смо се испод гаража у нашем насељу и увијек ми је изгледао, као да баш тада долази са линије, онако висок и усправан, насмијан и ведар, као да никада није имао проблема. Нисмо никада бистрили оно што нам је било мутно и прљаво, имали смо своје теме уз обострано поштовање. Јављао сам му се и на свиркама, јер сам га посебно цијенио због заслуга из тешких дана...
Када сам чуо да је тешко болестан, а онда га и убрзо видио, није ми се ништа уклапало. Питао сам га како је, одговара ми: "Добро сам брате, како си ти?"
Паузом сам му показао да нисам очекивао такав одговор, а он:
"Ааа, мислиш Вуле на ово моје ср..е од болести? Ма ј...ш то, шта нас је све газило."
Ћутали смо пар тренутака, загрлили се, поздравили се и свако за својим послом.
Задњи пут смо се видјели у болници на Паприковцу у лифту. Салутирамо један другоме, загрлимо се, без да сам га ишта питао, само смо се погледали. Био је слаб, иако и даље висок и усправан.
Док смо се гледали, у зјеницама сам му видио нешто што до тада нисам. Видио сам да се у зјеницама смјењују наши ратни другови, његови војници. Видио сам да је спреман за још једну битку, али овај пут ми се чини да му је некако свеједно. Уствари, када сам се загледао у зјенице, видио сам да је спреман за пут, спреман за одлазак. Уздахнуо је, па ми рече: "Е, мој Вуле, какви су момци у рату, а и послије рата дигнуте главе отишли на онај свијет, па шта мени фали? Ма било је добро и доста ово што ми је Бог дао. Опет сам претекао све акције, а многи наши нису. Ма шта фали Вуле, једном свима дође крај..."
Мислим у себи, не фали теби команданте, јер си се уморио од овог невидљивог непријатеља, не фали теби јер си се ужелио уснуле браће. Не фали теби брате, али ћеш ти фалити нама. Фалићеш команданте да нас још једном постројиш и гласно питаш:
"Хоћемо ли браћо још овај пут, па што нас претекне послије битке, нека причају онима што долазе, био једном један батаљон у којем су се браћа мијењала за животе, у којем су се браћа мијењала за ране..."
Схватио је да ми је жао да се растанемо, па ме је још једном соколио: "
Вуле, добро ти ово све радиш и гураш. Нема вас пуно који чувате успомену на она тешка времена. Немој дозволити да се заборави шта су урадили наши дјечаци и да браћа буду болесни и гладни. Недајте да буду сами. Ја ћу опет припомоћи чим будем боље."
Нећу команданте и ратни друже, а ти...
Ти мирно спавај, а у вјечном животу те чекају постројене све чете 1. Батаљона Војне Полиције. Чекају да преузмеш своју чету од уморне небеске браће.
Небески батаљон, мирно!!!
Почасни поздрав за мајора Бојића...
Тишина у строју!
Добро нам дошао брате, преузми своју 2. Небеску чету и предај рапорт послије поздрављања са војском.
Гдје сте браћо моја, ужелио сам вас се ..
Само да вас поново видим и загрлим.
Причаћу вам о свему, вјечност је пред нама...
Господе смилуј си и подари му вјечни мир у царству небеском...
Био једном један батаљон у којем су се браћа мијењала за животе, у којем су се браћа мијењала за ране...😔
Радомир Бојић
1968 - 2024
Мајор Војске Републике Српске
Написа:
Вучић Бранислав Вучко
08.08.2024
