Carstvo riječi

15/11/2023

🤔

05/04/2023

🤔???

14/02/2023

🤔🤔🤔

22/11/2022

...

31/08/2022

19/07/2022

„Postoje tri stvari kojih se većina boji: da veruje ljudima, govori istinu i bude svoj.”

F. M. Dostojevski

18/06/2022

???

21/04/2022

Čehov pored toga što je bio veliki pisac, bio je i veliki čovek.
Za 44 godine života, od kojih je polovinu bolovao od tuberkuloze koja ga je i odvela u smrt, pisac nije samo napisao čuvena dela (20 tomova svetski proslavljene proze), već je i uradio mnogo dobrih dela, između ostalog:
- Sagradio je četiri seoske škole, zvonik, vatrogasnu postaju za seljake, put do Lopasnje-suprotstavljajući se pasivnom otporu zemstva, uobraženosti izvođača radova i ravnodušnosti seljaka.
- Osnovao je u Taganrogu javnu biblioteku i poklonio joj preko 2000 svojih knjiga; tokom 14 godina neprestano je dopunjavao.
- Požurivao je izgradnju prvog moskovskog javnog doma (s bibliotekom, čitaonicom, salom i pozorištem), brinuo da Moskva dobije kliniku za kožne bolesti, uz pomoć slikara Ilje Rjepina osnovao je Muzej slikarstva i lepih umetnosti u Taganrogu, pokrenuo je izgradnju prve stanice za biološka istraživanja na Krimu.
- Dok je živeo u Melihovu, svake godine je kao lekar primao više od hiljadu bolesnih seljaka sasvim besplatno i snabdevao svakog od njih lekovima.
- U vreme kolere, u svojstvu sreskog lekara ,sam, bez pomoćnika, opsluživao je 25 sela.
- Izveo je herojsko putovanje na ostrvo Sahalin, sam je uradio popis celog naselja na ostrvu, napisao knjigu „Ostrvo Sahalin“ dokazavši brojevima i činjenicama da je prinudni rad u carstvu „bezvredno pražnjenje imućnih i sitih nad obespravljenom ljudskom ličnošću.“
- Prvi je počeo da popisuje otvara zdravstvene kartone zatvorenicima, što do tada nije bila praksa.
- Pomagao je hiljadama ljudi (sadržaj mnogih pisama Čehovu u katalogu sabranih dela formulisani su ovako: „Zahvalnost za dobijeni novac ...“, „Zahvalnost za posredovanje u dobijanju posla...“, „Zahvalnost za trud oko pasoša...“ itd ).
- U razorenom Melihovu posadio je oko hiljadu stabala višnje i zasejao ogoljene šumske parcele jelama, klenovima,borovima,hrastovima, arišima; na spaljenoj prašnjavoj zemlji na Krimu posadio je trešnje, palme, kiparise, jorgovane, višnje, dudove, ribizle i predivan cvetnjak.
To su samo neka od dobrih dela velikog Antona Pavloviča Čehova.

09/04/2022

??

03/02/2022

...?

17/10/2021

Rekao jednom jedan Al Paćino....

10/08/2021

🤔🤔🤔?

18/03/2021

Upravo!!!

18/10/2020

Džordž Orvel - “Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć.”

15/07/2020

"Teško je zamisliti a kamoli opisati bol i ogorčeno iznenađenje velikog rođenog egoiste kad ga neko izneveri, napusti ili mu učini ma šta od onoga što je on vazda drugima činio. Tako ogorčeno rikne na svoje ubice ranjeni tigar koji je celog veka živeo od toga što je ranjavao i ubijao sve oko sebe."

- Ivo Andrić
(Znakovi pored p**a)

14/03/2020

- Miroslav Mika Antić

26/11/2019

''Svako koga sretnete bije neku bitku o kojoj vi ne znate ništa. Budite ljubazni. Uvek.''

- Robin Vilijams.

09/11/2019

Pre neki dan pozvao sam u kabinet guvernantu moje dece, Juliju Vasiljevnu. Trebalo je da joj platim.
− Sedite, Julija Vasiljevna! – rekoh joj. – Dajte da se obračunamo. Vama je novac,sigurno, potreban, a vi ste tako fini pa nećete sami da tražite... Dogovorili smo se po trideset rubalja mesečno.
− Po četrdeset...
− Ne, po trideset! Imam zapisano. Uvek sam guvernantama plaćao po trideset. Kod nas ste proveli dva meseca.
− Dva meseca i pet dana...
− Tačno dva meseca. Tako kod mene piše. Znači, sleduje vam šezdeset rubalja. Oduzme se deset nedelja, nedeljom niste s Koljom učili, nego samo šetali. I tri praznika.
Julija Vasiljevna pocrvene i poče da čupka karner, ali ni reči!
− Tri praznika – prema tome, manje dvanaest rubalja. Četiri dana je Kolja bio bolestan i nije bilo časova.
Radili ste samo sa Bajrom. Tri dana su vas boleli zubi i moja žena vam je dozvolila da ne držite časove po podne.
Dvanaest i sedam su devetnaest. Oduzmimo. Ostaje, hm, četrdeset jedna rublja. Tačno?
Levo oko Julije Vasiljevne pocrvene i ovlaži se. Zadrhta joj brada. Ona se nervozno zakašlja, zašmrkta, ali ni reči!...
− Uoči Nove godine razbili ste šolju za čaj s tanjirićem. Manje dve rublje. Šolja je skuplja, porodična je, bog s vama! Šta nam sve nije propalo! Zatim se zbog vaše nemarnosti Kolja popeo na drvo i iscepao kaputić. Deset manje. Zbog vaše nepažnje je i sobarica ukrala Varjine cipele. Vi morate o svemu da vodite računa. Zato primate platu. Prema tome, dakle, još pet rubalja manje. Desetog januara ste od mene uzeli deset rubalja...
− Nisam uzimala! − prošap**a Juluja Vasiljevna.
− Ali imam zapisano!
− Pa neka. Dobro.
− Kad se od četrdeset jedan oduzme dvadeset sedam ostaje četrnaest.
Oba oka se napuniše suzama. Na dugom lepom nosiću pojavio se znoj. Jadna devojčica!
− Uzela sam samo jednom – reče ona drhtavim glasom. – Od vaše supruge uzela sam tri rublje. Više nisam uzimala.
− Jel? Pazi, molim te, to kod mene nije zapisano! Četrnaest manje tri, ostaje jedanaest. Evo vam vaš novac, draga! Tri, tri, tri, jedan i jedan. Izvolite!
I ja joj dadoh jedanaest rubalja. Ona ih uze i drhtavim prstićima gurne ih u džep.
− Mersi – prošapta.
Skočih i počeh da šetam po sobi. Obuzeo me bes.
− Na čemu mersi? − upitah.
− Na novcu.
− Pa ja sam vas pokrao, do đavola, opljačkao! Ama, ukrao sam vam! Na čemu onda mersi?
− Na drugim mestima mi uopšte nisu plaćali...
− Nisu plaćali? Pametno! Našalio sam se s vama, dao sam vam surovu lekciju. Daću vam svih vaših osamdeset! Evo u koverti su spremljene za vas! Ali zar se može biti takav pekmez? Zašto se ne bunite? Zašto ćutite? Zar se na ovome svetu može živeti da se ne pokažu zubi? Zar se može biti takav mekušac.
Ona se kiselo osmehnu i ja na njenom licu pročitah: „Može!“
Zamolio sam je za oproštaj zbog surove lekcije i dao joj, na njeno veliko čuđenje, svih osamdeset. Bojažljivo se zahvalila i izašla. Pogledah za njom i pomislih: lako je biti silan u ovome svetu!”

Anton Pavlovič Čehov, ,,Mekušac''