01/11/2023
Večeras je Velesova noć. Upali sveću u čast svojih predaka i pokojnika
Mnogima je noć između 31. oktobra i 1. novembra povezana sa Noći veštica, sa izrezbarenim osvetljenim bundevama i namaskiranoj deci koja obilaze nepoznate kuće tražeći slatkiše. Noć veštica je uspostavljena u SAD-u tek početkom XX veka kao pandan Samhainu, zapadnim festivalskim svetkovinama uoči kristijanizovanog praznika Svih svetih - dana posvećenog preminulim precima.
Malo ljudi zna da u Slovenskoj rodnovernoj tradiciji ovaj datum ima svoj praznik - Velesovu noć.
Stari Sloveni su verovali tj. znali da pored našeg pojavnog sveta Java, postoji i onostrani svet duhova i počinulih predaka Nav, koji je u sebi sadržavao simbiozu dobroga i zla. Tokom noći prelaska sa jeseni na zimu, naši su preci verovali u “sastajanje petorke” - bog čarobnjaštva Veles, koji se po rodnovernoj tradiciji smatran i čuvarom između prolaza Java i Nava, ove noći otvara vrata između Svetova kako bi se braća, Belobog i Černobog, mogli sastati kako bi preneli posudu znanja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti tj. Kola (godišnjeg ciklusa) kojeg je Belobog ustupao svom srodničkom antipodu Crnobogu (ili Čertu), označavajući prelazak na hladniji i mračniji period godine. Noć dedova čarobna je noć, kada Belobog prenosi kolo godine na Černoboga, a vrata Navi širom su otvorena za Jav do prvih petlova ili do zore.
Istovremeno boginja Mokoš daje upute i predaje kontrolu ženskih aspekata u narednom periodu boginji Morani boginji zime, bolesti i smrti, koja preuzima žensku kontrolu nad Svetom.
Tokom ove noćne primopredaje zaduženja božanskih sila Vrata među svetovima su otvorena, pa su se duhovi mogli slobodno kretati svetom živih, a živi mističnim iskustvima su mogli dospeti u svet duhova. Staroslovenski čarobnjaci, druidi, volhvi, žreci su se tokom ove noći odvažno osamljivali na otvorenom prostoru, kako bi od svog pokrovitelja Velesa stekli brojna proviđenja.
Velesova noć nije se uzalud smatrala čarobnim vremenom kada mislima postaje lakše doći do drugih svetova. Mnogi se raduju ovom blagdanu kako bi učinili čarobne obrede. Samo iskusnima se savetuje da na Velesovu noć naprave ceremoniju. jer je ovu noć lako stvoriti magiju, ali pažljivo, jer neoprezna reč ili misao mogu dovesti do ispunjenja nečega što uopšte nismo nameravali.
Zato, u Noći Velesa, budite oprezni, a najbolje je da umesto rituala za promenu sveta oko sebe, uronite u svoje sopstvene misli kako bi pronašli mir u sebi.
Ceremoniju je najbolje sprovesti sami, najbolje u blizini šume ili barem blizu živog stabla.
Bit ceremonija je sticanja snage, bogatstva, ljubavi, čišćenja itd.
Verovalo se da su snovi koji se sanjaju ove noći uvek proročki.
Naši preci su te noći više voleli ostajati u svojim domovima, izbegavajući razgovore sa strancima i tom prilikom ne osvetljavajući mnogo svoja domaćinstva.
Većina staroslovenskog življa se tokom Velesove noći radije povlačila unutar zidova svojih domaćinstava, i to usled dva važna razloga. Pre svega, nisu želeli svojim neovlašćenim boravkom na otvorenom narušiti sveti skup i time navući gnev veoma važnih božanstava. Drugi je razlog bio u vezi sa zakonitostima same Velesove noći, kada je duhovima predaka bilo dozvoljeno da nakratko posete svoje potomke, te ih je na simboličan način valjalo ugostiti i umilostiviti, kako bi upravo duhovi počinulih predaka zaštitili potomstvo od pratećih zlih aveti, koja su u ovom periodu pristizala zajedno sa njima. Iz tog razloga su paljene svečane sveće kao zaštita od zla, a u dvorištu je do jutra gorela vatra. Starim Slovenima su preci bili od izuzetne važnosti i zbog toga su u znak dubokog poštovanja prema počinulim posetiocima članovi domaćinstva tokom cele noći razgovarali šapatom, a te se noći nije spavalo. Pred jutro su se preci u miru i tišini ispraćali u svet duhova - dostojanstveno, kao što se ispraća bilo koji posetilac porodičnog doma.
Smrt nekog od članova domaćinstva nikako nije označavala kraj međusobnog odnosa između počinulog i onih koji su iza njega ostali - ta se korelacija prenosila na odnos stalnog duhovnog prisustva.
Bilo bi poželjno da ovu noć obeležimo u krugu porodice, upalivši sveće u čast svojih predaka i pokojnika. Za trpezarijskim stolom ukrašenim večernjim delicijama valja se prisetiti svojih pokojnih predaka, uz poneku toplu reč upućenu u čast njihovih dobrih dela i osobina.