15/02/2023
*Nalij mi još jednu*
"Nemoj, nijednu nepravdu nije otreznila rakija"
*Hoćeš li za moj novac da mi sipaš piće umesto praznih saveta, dooovde sipaj... još, još malo..vidiš gde je pukla čaša, eee, dotle... Tu gde je puklo, curi. Kad prislonim usne na pukotinu osetim sopstvenu krv. ...Teška je ko olovo i miriše na gvožđe. Svaki put kada se utisnem u pukotinu svom snagom poželim da osetim ono što su osećali oni dok su mi sekli kožu dok je ubrzan puls izbacivao mlazove krvi...niz podlakticu, a srce lupalo u besmislu. Konobar... konobar, imaš li ti srce, a? Nemaš ga, druže, nemaš i bolje tako... Samo da ti kažem da ovo nije poslednja, ne, ne, nije. Tek sam počeo, znaš. Kao onda, kada sam imao dvadeset godina i indeks za faks, imao želje, snove... nade i miris proleća u kosi. I tada sam počinjao da živim. Sada me tama i hladnoća plase...Između mirisa kose i mirisa baruta ne postoji ništa. Totalna amnezija. Ne radim ja to namerno, samo neću da se sećam. Sve je u tami i hladnoći. Gde one načnu, ništa ne krpi, a meni je puklo pred očima. Nisam slep, sve vidim... Nalij još jednu, tu, do ruba i pukotine. Moram da osetim ukus sopstvene krvi da bih vratio osećaje. Kad čovek utrni po srcu, svejedno je koji deo mu fali. Nalij i ne gledaj moje prazne ruke, šta sve nisam umeo njima da sačuvam. Ne trebaju mi ruke kad nemam one koje volim da zagrlim. Sve sam izgubio...sve. Sipaj, napuni, ne žali..zar ne vidiš da kad okusim svoju krv, počinjem da se sećam. Sipaj do puknutog ruba da opet sve zaboravim...da Moju Dusu zaboravu pustim...