Срп часопис

17/02/2025

16/02/2025

Вито Николић: И ОПЕТ ЈЕСЕН

И опет јесен.
Опет тутње
бескрајне кише
пo Никшићу,
и опет старе црне слутње,
и опет – сам си,
Николићу.

И опет нека
писма дуга,
очајна писма –
без адресе,
a нигдје драге,
нигдје друга,
само та јесен.
Опет јесен.

А шта ако
просвирам тај метак
кроз ово чело невесело,
а онда почне
све испочетка:
живот, страдања,
па опет – чело?

А шта ако
нема заборава,
ако je то само
вјечна игра круга?
А шта ако тамо
испод трава,
боли ова иста
људска туга?

14/02/2025

https://radiobrcko.ba/vijesti-brcko/radio-brcko-povodom-65-godisnjice-postojanja-raspisuje-literarni-konkurs-na-temu-radio-most-izemedju-rijeci-i-srca/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0BMABhZGlkAAAGCA5LcAUBHQZBBbXyxWvU_Sod22-wmWIWn6lvniDJ7PFVKh_WEnv3_22HieP8nmaNpQ_aem_fwJpJRxNpwGwR8KrmLQFQA

U povodu Svjetskog dana radija 13. februara te obilježavanja 15. februara, odnosno 65. godišnjice postojanja Radija Brčko, Radio-novinska i izdavačka ustanova „Radio Brčko“ Brčko distrikt BiH raspisuje: JAVNI KONKURS Za izbor najboljih radova iz područja literarnog stvaralaštva na temu ....

09/02/2025

Извор: Беспућа интернета

06/02/2025

Ako udomite psa koji umire od gladi, on vas neće ujesti. U tome je razlika između psa i čovjeka.

Mark Tven

05/02/2025

Сузана Рудић: УТОЧИШТЕ

Мајка ме упозорила на бледило казаљки које куцају у
порцеланским прстима.
Идеално би било сањати и умирати са смешком
као што се заспи после порођајног плача.
Часовници избацују кости да глођемо, уместо сочне вечере.
Пршти утроба обећане земље, тражим лек против анорексичних речи,
светковања заблуда
Напрсло је још једно ребро под сочивом рођене жеље,
у овом кориту смо само жирови за дивље свиње,
лавеж пса који ломи копрену кормилара беспућа,
опорезоване главе над надвратнику ловокрадице
травњаци се подругљиво смеју облацима што личе на марионете
Још нас има у крилама мољаца,
у прашњавим комодама и уникатним
фигурама које грле насушним сузама
и зато кукољ претварам у злато
Дајем ти на залог ову моју гусеницу од срца,
да је ставиш око врата,
њом у руковет сабереш полуживе контуре на посивелим терасама
док Зимер свира песму вечних календара
можда се заљубе у набубреле опне космоса
засветле, постану нечије уточиште и узбуна.

02/02/2025

Јован Христић: СА ОСВЕТЉЕНИМ ПРОЗОРИМА ВАГОНА

Пролазе возови са осветљеним прозорима вагона
Иза којих никога нема,
Пролазе поред кућа са осветљеним прозорима
У којима никога нема,
Јуре кроз поља обасјана месечином
На којима никога нема,
Тутње кроз осветљене станице
На којима никога нема,
И одлазе далеко, далеко,
Где никога нема, где никога нема.

29/01/2025

Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (1878–1953) био је совјетски политичар и државник. Пар пјесама испјеваних у патриотском заносу потписао је псеудонимом Сосело.

Препјевао са руског: Милош Пуђа

ЈУТРО

Откривао се руже пупољак,
Љубичици плавој прионуо,
Из сна га извукао вјетар лак,
Ђурђевак у трави је клонуо.
У плаветнилу пјевала шева,
Узлијетала је више облака,
И славуј милога звука пјева
Пјева дјеци пјесму из шипрага
„Грузијо моја, цвјетај и расти
Нек мир царује у родном крају!
Сад задаћа је ваша учити,
Да славите Отаџбину своју!”

27/01/2025

Владимир Агић: ТАЈНА КОЈУ САМ ШАПНУО СЕСТРИ

Враћам се, рањен из велике бајке
пуне патуљака, џинова и краљева.
Мислио сам да ћу руком ишчупати небо,
ал’ на грудима ми виси гвоздена медаља.

Соба је била влажна, тамна и хладна,
ушао сам тихо кроз одшкринута врата.
Ставила је дланове на моје образе,
„Рећи ћеш ми тајну?” упитала је брата.

Време, које ми је као птица седело на рамену,
шапнуло ми је да постоји велика тајна
и док је стајала боса, на хладној земљи рекох:
„Заборављај, и не показуј да си рањива.”

Не показуј никад колико си рањива,
хијене су ноћас постале птице,
иди свуда слободно, именом и телом
тада ти не могу додирнути лице.

Заборави недеље у свечаним оделима,
у којима смо свадбовали и сахрањивали,
заборави Божиће, кад су људи јахали коње,
све оно лажно и све који су варали.

Заборави слику Апостола Павла,
динар у стаклу и пресоване мољце,
у другом углу влагу што је направила шару
као кад деца цртају Сунце.

Заборави песнике, свемогућег Бога,
пљуни на сваког ко ти шта против каже,
нада постоји и у човеку, не само у Богу,
а песма је успела, све нас да слаже.

Заборави савете злурадих уста,
јер ти не смеш погрешно да кренеш.
Само твоја стаза води из круга
коракнеш ли погрешно, ти умиреш.

Враћам се рањен из велике бајке,
срео сам кепеце и дворску будалу.
Мислио сам да ћу руком ишчупати небо
а донео сам на рамену, само једну тајну.

Живот се лењо вуче ка хоризонту,
ко Цигани из села кад прођу вашари,
заборављај и не показуј да си рањива
слушај, у даљини, чују се возови.

Илустрација: Фрид

https://www.youtube.com/watch?v=C-42ND4V6G8

26/01/2025

Доналд Хол: ПРЕЉУБА У ЧЕТРДЕСЕТОЈ

На глави туша, високо изнад порцуланског пејсажа мјесеца,
капља воде накупља се мрка, виси, дрхти, њише
и оклијева, питајућ се у ком смјеру да се сјури.

Препјевала са енглеског:
Магда Јовановић

23/01/2025

Нина Живанчевић: БЕШЕ ЈЕДНОМ ЈЕДАН ДЕЧКО

Име му је било Срећко
Блудео је цели дан
Кварио ми ноћу сан
шетао се по пагоди
Њушио ми по комоди
Играо на карте
Веровао у баба Марте
Ширио се попут пене
Стварао ми очне мрене
Певао ми песме старе
На сав глас и без гитаре
Вратио се својој кући
Тешио ме неће пући

Беше једном један дечко
Име му је било Срећко

19/01/2025

Izumitelj riječi „intelektualna bestija” je neki Hinkel, komesar njemačkog diktatora, koji pod tim podrazumijeva intelektualce uopšte, a književnike naročito. Po njemu su mišljenje i pisanje najpouzdaniji znaci najživotinjskijeg prostakluka. A sad se dogodilo to da je taj Hinkel komesar njemačkog diktatora, koji takve komesare postavlja na sve strane. Pomenutog je učinio inspektorom teatra, akademija i uopšte svih ustanova koje se smatraju pogodnim tlom za uspijevanje „intelektualnih bestija”.
Njemu je očigledno stavljeno u zadaću da tu bestiju obuzda, da joj, ukaže li se potreba, izbije nekoliko zuba i od nje načini domaća životinja, koja će diktatura moći da upotrijebi, koja je sa svoje strane, to čitav svijet zna, oličenje krotkosti i čovječnosti.
Tu se ponovo javlja izvrtanje vrijednosti, na koje smo se mi upravo navikli. Oni, koji su ogrezli u krvi drugih, nazivaju bestijama ljude čiji je nepokolebljiv poziv glasno kazivanje istine o njihovim nedjelima. Te ljude vlastodršci neće moći sasvim da likvidiraju. Ali ništa za to, glavno je neka im samo uspije da u većinu uliju strah i da izvjestan broj kupe za novac.
Da li će njemački intelektualci oznaku „bestija” primiti bez protesta ili neće, neke se činjenice ipak moraju već sada utvrditi. Svi su oni bili u blizini kada su se spaljivale knjige: klasična djela, koja su oni držali neprikosnovenima, i radovi živih, kojima je većina njih izražavala katkad iskreno divljenje. Oni isti pisci, kojima su nekad u počast držali dirljive govore, napuštaju sada zemlju pred njihovim očima. Neki su ih dobrovoljno slijedili, a neki opet nisu mogli da to ne učine, jer bi ih inače čekala najgora zlostavljanja.

Hajnrih Man: PONIŽENA INTELIGENCIJA (odlomak)

18/01/2025

https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Remek-djelo-knjizevnosti-U-Prijedoru-objavljena-Danteova-Bozanstvena-komedija/881274

PRIJEDOR - Ispod prese prijedorske štamparije "Print design" ovih dana izašla je izvanredna knjiga, prva u novooformljenoj ediciji "Magnum opus", prijedorskoj verziji "Prosvetinog" "Velikog romana", a u pitanju je "Božanstvena komedija" Dantea Aligijerija (1265-1321), u prevodu Dragiše Stanojevi...

16/01/2025

Мирослав Митковић Нам: РЕПРИЗА

Можда се она овог пута пробуди на време,
можда он овог пута неће пронаћи боцу
и отров можда неће вечерас да испије.
Нашли смо нове глумце,
режисер никад бољи,
пољубац, прстен и бели вео,
хепи-енд,
можда већ сутра у подне
Вероном крене протест
локалних водича.

13/01/2025

Дивна, добра, стара општа места,
Што навру увек када се годишња доба мењају –
Радосно пролеће, врелина лета, време наготе и додира,
Сетни јесењи предели када се мисли о пролазности,
Зимски снегови и топлота у затвореним собама.

Дивна, добра, стара општа места,
Што трајете дуже од времена, што нас чекате
Као свежи мирис мора на изненадној окуци у брдима,
На крају узалудних трагања за новим речима
И новим значењима која никако да навру.

Јован Христић: ОПШТА МЕСТА (одломак)