15/06/2024
Danas bi Hugo Prat slavio 97. rođendan.
„Hugo je imao bogovsku petlju. Jednom je u bioskopu San Marko, koji su rekvirirali saveznici, prišao engleskom pukovniku, pravoj karikaturi engleskog oficira: visok, beli brkovi, sve s monoklom. Hugo mu je objasnio da je mornar norveške trgovačke mornarice i da je blokiran tu u Veneciji. Pretvarao se da ne razume italijanski i tražio je dozvolu da besplatno gleda filmove koji će biti puštani engleskim vojnicima! I kao da je to malo, i mene je tamo odveo, predstavivši me takođe kao norveškog mornara, a ja sam pre imao facu Sicilijanca, da ne pričam o tome kako ništa nisam mogao da razumem od tih engleskih filmova. Bio je savršen umetnik u laganju, najuverljivije bi vam pričao najkrupnije laži. Mešao je plodove svoje mašte sa stvarima koje su se zbilja desile, a koje su pak izgledale potpuno neverovatne. Svaki put kad bi vam ispričao neku anegdotu koja je izgledala neverovatna, mogli ste da budete sigurni da se zbilja desila! U njemu su se blisko susticale istina i mašta. Zahvaljujući fenomenalnoj memoriji, nikad se nije desilo da bude protivrečan. Tu njegovu čuvenu memoriju zapazio sam još kad smo kao klinci zajedno crtali. U to vreme nismo imali pred sobom ono što bismo crtali, pa kad bismo crtali crvenokošce, svi, pa i oni najmanji detalji, poticali su iz filmova koje smo gledali, a on ih je perfektno pamtio. Sve je čuvao u toj svojoj memoriji i na osnovu nje dalje osmišljavao, tako da je i ono što je bilo plod čiste mašte zbog tih detalja izgledalo istinito. To je radio kao pravi virtuoz, ali suprotno od svog prijatelja Batalje, što se crteža tiče, nije bio perfekcionista. Dino Batalja je bio iz Venecije, kao i mi, i zdušno je učestvovao u pustolovini sa „As pikom”, ali bio je veoma čudan. Za mene je bio nalik svešteniku, uvek ozbiljan, diskretan i rezervisan. Hugo je, baš kao i ja, pripadao pučkom svetu, kudikamo manje formalnom… Ništa nismo ozbiljno shvatali. Sećam se da mi je Batalja, jednom prilikom u svom ateljeu, pokazao fantastičan crtež, a kad sam mu rekao da sam oduševljen, on mi je kratko odgovorio da ga je radio cela dva dana. Hugo za takvo nešto nikad ne bi imao vremena, time se može objasniti njegov razvojni put ka čistijoj liniji – bilo je prosto potrebe da rad bude brže urađen. Batalja je bio u nekom drugom svetu.”
Ivo Pavone o Hugu Pratu
(Sećam se Prata, Stalker 2021)
https://stalker.rs/prodavnica/posebna-izdanja/secam-se-prata/