26/01/2024
СКУПШТИНСКА ВЕЋИНА
Posted by Gornja Resava | jan 22, 2024 | Uncategorized |
После избора 17. децембра 2024. године и проглашења резултата избора од стране Општинске изборне комисије, у једном од обраћања напредњачког руководства општине Деспотовац је речено да је Александар Вучић, односно листа на чијем је челу био, однео победу на изборима у Деспотовцу. На локалним изборима у општини Деспотовац Вучићева листа је добила нешто преко 53 посто, док је на нивоу републике за парламент Вучићева листа добила мање од 50 посто, 46,75%. У Београду Вучићева листа је добила испод 40 посто и не може ни са СПС-ом да формира власт. На подручју Београда и Србије су обелодањене многе неправилности, пре свега такозвани “фантомски бирачи”, увезени бирачи, пријављени негде где не станују, а често пријављени на више места. Све то баца мрљу на регуларност избора на свим нивоима. Занимљиво је београдско ћутање, што не значи и неактивност. Очекује се реакција из Европе, па у зависности од тога ће се или ићи на формирање београдске власти, или ће се ићи на нове београдске изборе. А ко узме Београд, добиће и Србију. А кад дође до промене централне власти, локалне екипе ће што пре покушати да промене значку да би сачували слободу, па ако је могуће и власт и све што иде уз њу. Зато се копља ломе око Београда.
Што се тиче будуће власти у општини Деспотовац, напредњаци су узели 18 одборничких мандата, СПС 5 мандата, Група грађана “Уједињени за Ресаву” је добила 3 мандата, Група грађана “За препород општине Деспотовац” је добила 3 мандата, Двери Бунт Права Србија један мандат и Јединствена Србија један мандат.
Да ли је ово прави одраз воље грађана? У значајној мери јесте! Највећи број пензионера сматра да је Александар Вучић идеалан и да он, а и партија коју реално води, треба да буде на власти. Добили су по 20000 динара помоћи. Стално њега гледају на свим телевизијама, а да за локалне властодршце често и не знају. Никад нису чули за опозиционе политичаре, чак су се они ретко помињали и у негативном контексту. Незнатан проценат зна за Микија Алексића, Маринику Тепић,и Милоша Јовановића и за њихове ставове о корупцији и криминалу у врху актуелне власти, о њиховим ставовима о Косову и Метохији, о демографској политици, о привреди, о образовању…
У прошлих неколико година догодиле су нам се невероватне ствари. Убиства политичких првака, која никада нису разјашњена, а како се чини актуелна државно-политичка гарнитура и нема намеру да то доведе до краја. Поставља се питање до којих људи води пут истраге. Неразјашњена убиства, од Станике Глигоријевић, до “људских ћевапа”. Човек који је открио највеће узгајалиште марихуане у Европи на 12 хектара у контролисаним условима пластеника, “Мали Сента”, је смењен, а да није медијски препознатљив, вероватно би доживео судбину поменутих политичких првака. После свега поменутог, корупција дође као бенигна болест друштва иако ће све те препумпане цене, све те позајмљене милијарде долара враћати сва наша деца и праунуци, а не само њихова који су их стрпали на рачуне. Кад се за неколико година осврнемо на период и време у коме живимо, вероватно ћемо закључити да је несхватљиво и невероватно како смо могли да се определимо за такву политичку групацију која је у претходном периоду правила толики број политичких промашаја, кривичних радњи, привредних крахова и антинародног делања. То је само могуће због необавештености, медијског мрака и информативног манипулисања. А шта је са интелектуалцима? Они у сваком друштву треба да буду најосвешћенији део народа! Неки су отворено и храбро подигли свој глас за истину и против насиља. Други су продали “душу за вечеру” и по дефиницији губе право да се зову интелектуалцима. Интелектуалац је неко ко је критичан према свом окружењу у циљу проналажења бољих решења, па и критичан према власти. Али и интелектуалци су људи и ништа им људско страно није. Највећи притисак трпе директори локалних јавних предузећа и установа. Да ли је њихова подршка Вучићевој парламентарној и локалној листи искристалисана, да ли они стварно мисле са искреним убеђењем да треба да дају подршку поменутој листи, а морали би без обзира на тв медијски мрак да буду обавештени са више страна. Или иза те подршке стоји интерес директорског додатка, плаћања кредита, издржавање деце на школовању у великом граду…
Локална напредњачка екипа је народним новцима “куповала” наклоност и гласове. Суштина је у томе што је “куповина” била могућа. Напредњаци су од једне групе грађана пре избора, отцепили, нуђењем посла у општинској управи или у општинским јавним предузећима, неколицину чланова. Неки су “убеђени” молерско-фарбарским радовима за потребе удружења у једном од села. Сви они су имали веома критичан став о раду општинске власти, али су променили став или су зарад личног интереса променили страну. Али највећи посао је завршио Александар Вучић као најекспониранија фигура на свим тв програмима који се виде на територији општине Деспотовац. Сви који су били ван листе са његовим именом нису могли да рачунају на већи број гласова.
Веома занимљиво делују две фотографије који су страначки напредњачки медији избацили у финишу предизборне кампање. На њима су две најзначајније личности деспотовачких напредњака. Фотографисали су се одвојено. На једној је будући кандидат за председника општине са директорима школа, установа и предузећа, друштвеним “кремом” деспотовачке општине. Није била, нити је јасна порука коју је будући председник покушао да пошаље гласачима и симпатизерима напредњака. Са специфично спојеним палцима и кажипрстима обе руке у виду ромбоида или штагод другог, у пози “хокус-покус” верује се да се хтело да се укаже на наставак политичког чаробњаштва постојеће власти. Злонамерни указују да се ради о вулгарној представи којом се указује на наставак политичког “куплераја” и афера сваке врсте и после избора кад се формира будућа локална власт. Одборници “пешадинци” су одвојени од “више сфере”, помно бирани, са укрштеним интересима, притиснути са могућношћу да, ако затреба, буду уцењени. Сви су, онако или овако, везани за буџет, или им деца раде у јавном сектору, или се надају да ће им неко од чланова породице добити државни посао, или брачни друг ради у руднику, или као чистачица, спремачица, геронтодомаћица, или се води на неком изгубљеном списку и добија државну плату…
Најгоре је што су сви остали почели да разазнају те њихове унутарпартијске политичке тајне…Рекоше они који од напредњака воле да се сликају да неће више да се никоме свете! Страх се изгледа преселио из народа у улицу Моше Пијаде и у јавна предузећа и установе. Ником више није згодно ни сношљиво, јер истина је тешка и болна, посебно кад се обелодани и кад за до јуче “кагебеовску тајну” сви чују и знају. Шта је урађено, а шта није, шта је преплаћено и ко је то потписао, ко је кога на “мутну радњу” натерао и како га је придобио или уценио, да ли за то зна јавни тужиоц и да ли евентуалне кривичне пријаве држи у фијоци и докле ће… Хиљаду питања мучи ову власт, која “не сме да стане” јер ако стане, слобода ће бити најскупља реч.
Сваки становник ове земље Србије је задужен са скоро 6000 евра, али сваки! Свако новорођено дете добија бреме веће од ове цифре, јер више људи умире, него што се рађа. Многи од нас неће имати прилику да врате свој дуг, оставићемо га у наследство деци и унуцима али увећаног. И зато су ови избори чудни и пречудни, од медијског мрака, подмићивања давањем повремених и привремених послова, уговора на одређено и неодређено време, до класичних уцена и претњи, али и са неправилностима на самим изборима. Заједљивим тоном је речено из локалног напредњачког табора да опозиција не верује ни својим контролорима, па су захтевали нахнадни преглед бирачких листића. Ипак је чињеница да је господин Ж.Ф. дошао на бирачко место у основну школу, али је уместо њега већ неко гласао, у Стењевцу је у време избора радио такозвани “бугарски воз”, али нико није крив… А колико је још неоткривених изборних аномалија? Обелодањено је да су избори у Београду покрадени заједничким подухватом напредњачке страначке машинерије. Можда је овакво понашање лајтмотив напредњачког понашања на изборима широм земље, па и у општини Деспотовац.
Друга једна чињеница стоји, коју треба да има у виду и да за њу зна власт и сви који је подржавају: да су на страни оних који су узгајали марихуану у Јовањици на највећем узгајалишту у Европи и да је бар део те дроге одлазио у Београд и Србију, да и њихова деца имају могућност да је пробају, а кад је једном пробају, то је почетак пута без повратка; да су на страни оних који штите неке преступнике и убице којима нико не може ништа, ни судови да суде ни правда да се нађе; да су на страни оних који никако да разјасне политичка убиства у земљи Србији; да су на страни оних који распродају природна богатства… То што су завели, наговорили, придобили и уценили гласаче, не значи да су на правом путу. Зарад ситног ћара пошли су странпутицом. Али има оних који се не продају за рачуне и апартмане, који се не продају за државни посао, који се не слажу са распродајом и финансијском макљажом…
Време ће показати где је пут, а где је странпутица…
