Родољубива Српска Поезија

21/04/2024

НЕКА БОГ ПОЖИВИ НАШ РОД

Нека Бог поживи наш Род!
Нек се умире духови,
У тије воде уплови брод
Наше судбе и махови
Бичева олујних скрасе у лахору,
Да се салије страва
Срдашаца нујних с Донбаса,
Да их у сумрак ил' зору
Не гоне крици ужаса.

Нек се успокоји који ковитла, таласа,
Мржња међу браћом нека заувек пресахне,
Нек обзорје злаћаним Сунашцем забеласа
Да зликовац не повуче ороз, већ уздахне.

Место кише метака пошаље бокор цвећа,
Нека се не упали ниједна више свећа
За бића недужних ручица, миле анђеле.
Нека се не меша злокобна сила трећа!

Нека се придигну руке мајчица, свеле,
Из неутешног пустог мајчиног крила
Ка Небу жудно извију, да моле да Господ,
Да његове безмерне љубави свила,

Испреплете помирењем везе искидане,
Заштити смирењем цео Рашански Род,
Да сиђе са небеса самих архангела вод,
Испије сузе, зацели бол, извида ране,
Да након мркле, дуге ноћи напокон сване.

Вини да се приведу к познанију права,
Јунаке ловором озвезда војничка слава,
На хумкама из крвце никне божур и трава,
Из срца хероја клијају смиље и босиље,
Надом расцветају зове и доброте биље.

Нека Бог помилује и саклони
Душе словенске мучене, бијене, тучене
Напаћене, злопаћене, с јадом заручене,
Својим скутом заклони Богу верне,

Кротке ко у јагњади и смерне,
И јунаке силне у исти табор приклони.
Нека се укроте и успокоје све стране,
Невини нека живе ведре сунчане дане.

И сви као један спутају ненавист плаху
Да победе здруженим мишицама аждаху
Пустињску грдобу, што мути браћи бистру воду,
Да јој зауздају паклени ход,
Да нам рашански не мори Род
И отима битак и слободу.

Оливера Лола Аџић, 2016.год.

27/01/2024

Храсту који је пао због цесте, негде у Србији

Е несретниче , вековима си мотрио на нас
Варничио у небројена божићна јутра
својим хладом столећима од жеге нудио спас
а сада стрепиш за своје заслужено сутра

Ако те макну, опрости нам
то није наша жеља
Ни нама се не пише добро
далеко смо од бољих дана
И нама ће пресудити иста ала и врана
И за нас секирче оштри ,п'јани Веља дрводеља

И ми изгинусмо ко и ти, циљева виших зарад
зато немој да кукаш но достојанствено падни
Ти си фино поживео, што кажу ниси млад
А право
Нама више неће требати, ни бадњак а ни хлад

А-ЛЕК-САН-ДАР

24/01/2024

Устајте, браћо, на ноге лахке,
јер ропству задњи дошо је час!
Устајте, браћо, браните право,
у љутој борби Србу је спас!

Чујете л’ звеку ханџара златног,
са звеком како позива нас.
Устајте, браћо, на борбу свету,
у борби знајте Србу је спас!

Ено нас зове јатаган љути,
он нам је осто аманет свет,
слушајмо, браћо, аманет дједа,
јера нас може некада клет.

Устајмо, браћо, бранимо своје,
не дајмо да нас душманин тре!
Нек ханџар звечи, нек пушка јечи,
нека нам душман од страха мре!

Тешка је мука робоват, браћо,
на лицу ропски носити срам.
Устајмо, браћо, на борбу свету,
Душанов треба поновит храм.

О, Србе, брате, пружи ми руку,
признај ми, драги, да сам ти брат!
Заједно ко два хајдемо лава
прот’ црног врага водити рат!

Устајмо, браћо, не жа’лмо крви,
спасимо род нам и мили дом,
Устајмо, браћо, прот’ црног врага,
са силом нашом и снагом свом!

Чујете л’ како дјеца нам пиште,
како их пати невоља, глад?
Видите л’ како народ нам плаче,
како га тару зулум и јад?

Спасите дјецу, спасите народ,
даће вам помоћ и драги Бог!
Јер Аллах драги увијек чува,
и штити роба правога свог!
Omer Sulejmanpašić

04/12/2023

Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,
ох, та кућа б'једна! -
тражећ оком и руком кол'јевчицу малог Јове,
иконицу светог Ђорђа и ђерђефић твоје Руже?
Све је сада дим и пепел, све прогута чаћа тавна -
ти, сломљена крепка грана, најбједнија међ женама,
мајко православна!

Јеси ли се находала ногама што једва носе
ох, те ноге болне!
Јеси ли се уморила тражећ Руму, краву своју,
краву своју, хранитељку старе баке и дјечице?
Да л' је вуци растргоше ил' је сакри шума тавна?
Не мучи се! За кога би сада били сир и мл'јеко,
мајко православна?

Је си ли се наплакала над судбином друга свога,
о друже љубљени!
Издајом га уловише, као пса га измлатише,
мучили га, везали га, бацали га у тамнице.
И он кога срце вукло дјела вршит тешка и славна,
као хром се богаљ врати да ти умре на рукама,
жено православна.

Јеси ли се накукала изнад оне страшне јаме,
о јамо проклета!
Гдје са гркљаном пререзаним дјеца твоја сада леже
покрај баке, и гдје мајку своју зову, за њом плачу;
и боје се, јер је рупа пуна људи, влажна, тавна?
Шутиш. Печат шутње јад је на уста ти ударио,
мајко православна.

Бл'једиш, тањиш и кочиш се, но бол немој гушит своју,
бол ти предубоку!
Пусти нека тужба твоја одјекује широм земље
и нек траје вјековима. Нека чују у што сада
прометну се сјета твоја, твоја туга стара, давна.
- Шутиш. Бл'једиш. И ореол мучеништва већ те круни,
мајко православна.

У попаљеном српском селу
код Вргинмоста
I 1943 Vladimir Nazor

29/11/2023

ЈУГО-НОСТАЛГИЦИМА

Непрестано слушам бајку у којој живљасте
за вашу сету никада нећу имати саосећања
сведок сам ране која се крила испод красте
срећа је била привид... Далеко од благостања

Прича о црвеном пасошу и јадрану плавом
звучи крајње безочно, у најмању руку неукусно
лично сам виђао лешеве како плутају Савом
после толико страхоте слушати вас је гнусно

Братство- јединство после страдања рода мог
кроз полa века буђење старчевићевог духа и прогони
За чиме кукате залуђеници, убио вас господ Бог?
Жртве су такве да црквено звоно треба вечно да звони

Због вашег лагодног, лепршавог, пионирског живота
слепци; јадна вам деца данас лутају, испаштају
Скучени и умишљени не видите преко плота
Ви сте кривци, камен спотицања сопственом нараштају

Крваве земље нема и нед'о је Бог никада више
Ваши су уздаси последњи задах те мрцине
О "срећним" временима, молим, причајте мало тише
бар док прогнани не нађу дом и док се не поваде мине

Александар Илић 2012

23/10/2023

Stranica je prijavljena i kanda će biti suspendovana na mesec dana :) . Na ovoj stranici nema apsolutno ništa sporno sem rodoljublja koje izgleda smeta nekima.

02/10/2023

О класје моје

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране -
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, кô псу у синџиру...
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганути бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?!

Алекса Шантић

17/07/2023

Olivera Lola Adžić

Srbi će osloboditi svet

Od žara naše žudnje za slobodom
Od pravde jare medju narodom
Dići ce se pokret
Čobana ratara i neimara
Vidara učitelja i lekara
Medju sobom biraće cara

Linuće buktinje
Zasjaktaće Nebesa
Gore zadrhtati
Vodopadi stropoštati
Pokrenuti turbine preokreta
Srbskih zemalja i čitavog sveta

Stenje će se skotrljati
Da prepreči puteve
Sili adskoj
Da ustavi globalistansku aždahu
Da je zauzda kao Jarilo zimu
Kao Djuradj prokletu alu
Da je kopljem proburazi posred poganog srca
Jer narod stenje i grca
Pod njenim kandzama i stiskom
I jezičinom skliskom
Što nam se plazi
Dok nas mrvi i gazi

Trpljenju mesta nema
U svakom Srbinu vitez drema
Samo čeka budjenja čas
Da mač uzme i donese spas!

17/07/2023

01/06/2023

СРБИ ЋЕ ВАМ СЕ СВЕТОМ РАЂАТИ

Залуд ћете нас вечно прогонити,
Хумусна телеса погађати,
Из вашег ћемо греха изронити,
СРБИ ЋЕ ВАМ СЕ СВЕТОМ РАЂАТИ!

Занавек нас лукаво делити,
До ишчезнућа крвити, свађати,
У потомке ћемо вам се уселити,
СРБИ ЋЕ ВАМ СЕ СВЕТОМ РАЂАТИ!

Мученичком крвљу се сладити,
Робовати, тмини угађати,
Слободом ћемо вам децу окадити,
СРБИ ЋЕ ВАМ СЕ СВЕТОМ РАЂАТИ!

Отаџбинско срце нам вадити,
Крваве међе помицати,
На кривди коју ћете посадити,
У АВЛИЈИ ЋЕ ВАМ КОСОВО НИЦАТИ!

Силни сте правду нам гушити,
Свету нам земљу порицати,
Нећете нас, већ себе срушити,
У АВЛИЈИ ЋЕ ВАМ КОСОВО НИЦАТИ!

Слободни сте сузе не видети,
Жртвених се костију не тицати,
Прекасно ћете се постидети,
У АВЛИЈИ ЋЕ ВАМ КОСОВО НИЦАТИ!

Можете душе нам спутати,
Храмове све нам разорити,
Нећемо залутати, заћутати,
СРБИ ЋЕ С ХРИСТОМ ЗБОРИТИ!

На крст нас сурово закивати,
Пакленим мукама морити,
Вечно ћете себе сахрањивати,
СРБИ ЋЕ С ХРИСТОМ ЗБОРИТИ!

Истину у нама успавати,
Трагове свете разорити,
Бог ће у нама васкрсавати,
СРБИ ЋЕ С ХРИСТОМ ЗБОРИТИ!

Милан од Динаре

20/05/2023

Vazda ... :) Bar CG

14/05/2023

Завет браће Југовића:

Соколови сиви тићи,
Децо моја Југовићи,
Лазар зове, круна иште,
Да идемо на бојиште.
На бојишту сабља чека,
Јел’ вам жао млада века?
Не жалимо млада века,
Јер нас вечна слава чека.
Ти ћеш с нама дико мила,
Ми смо твојих девет крила,
Нек нас виде сред мегдана,
Ко су деца Југ Богдана.

06/05/2023

"И то што преузимате колективну кривицу, и то вам је америчка култура (virtue signaling); и то што ћутите и позивате на молитву - и то вам је оно што сте научили на америчкој мрежи од Амера (thoughts and prayers 🙏🏻); и то што палите свеће по улици уместо у цркви и што одајете почаст на улици, и то вам је америчка култура (rest in peace dear angel); и то што ће се ускоро држати јавне комеморације преминулих где ће се причати о њиховим врлинама и детаљима из живота, и то вам је америчка култура; и све што гледамо на телевизији, од вести, филмова па до ријалитија, квизова и шоу програма, цео новији концепт, и то вам је стигло из Америке; и шопинг "молови" и Халовин и цео тај хајп је америчка култура; и та огледна школа за "елитну" децу, и то је амерички изум; и цео инцидент је америчка култура; и коментари деце на мрежама (који су свакако пола на енглеском), и то је америчка култура. И то што вам деца живе од и у друштвеним мрежама, и то вам је америчка култура. Ми смо американизована нација. Народ са хиљадугодишњом културом копира и преузима културу државе старе 200 година, која је највише убила туђе деце широм света, укључујући и српску. И то што ниједан министар није већ поднео оставку, и то је америчка култура. Немамо ми И од Истока. Ми смо мали Американци."

22/04/2023

Na današnji dan 1945 godine šaka logoraša je uspela da izvuče glavu iz fabrike smrti za Srbe, Jevreje i Rome.
Jasenovac nisu oslobodili "drugovi" partizani, premda su bili na nekoliko kilometara nedeljama. Nisu ga oslobodili jer je to bila direktiva. Nisu ga oslobodili jer je Srba i dalje bilo mnogo a to se nije uklapalo u viziju buduće države. Najstrašnije od svega je to što su partizane činili Srbi, gotovo 75%.

Probajmo da brojimo lagano do hiljadu, vec na dve stotine ima da se smorimo. Zamislite onda kolika je cifra 700 000. SEDAMSTOTINAHOLJADA GLAVA!
Naravno, i to ćemo da zaboravimo jer RAC je MAGARAC!

ХОРДА

Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје „од лавова љуће”
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.

Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају децу старе хорде.

Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака,
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.

Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке!

Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!

Јован Дучић

03/04/2023

Onamooo namooo za brdaaa onaaa ... s ognjišta Milo' bježi nam kugo ... ;)

02/04/2023

-ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС-

ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ

Тако нас остави слобода и срећа,
Сан великих дана и победе хор.
Место главу с венцем, поразе на плећа,
А уместо мајке лепе као бор —

Ми, синови њени, витезови стари,
Деца смо несреће и лутања злог!
Нечувене патње небо нам подари,
Патње што не виде ни човек ни Бог.

А били смо дивни ми, мезимци славе.
Страх смо задавали душманину свом.
Имали смо душу и крв расе здраве.
А сад? Ко смо сада? И где је наш дом?

Ено, по кланцима један народ цео
Ради слику пакла — кожа је и кост.
И корење једе као хлебац бео,
А смрт му је радост, добродош'о гост.

Гле његовог дома! Глад израсла свуда.
Ту се чаша жучи испија до дна.
Мру гробови светли, мре и света груда,
Деца мру с осмехом крај мајки без сна.

Све што год је им'о све је Србин дао.
Сад без земље своје, ал' још за њу мре
А мрак и црни ужас Отаџбином пао.
Он чека, јер уме да преживи све.

Нек чека! Јер он је некад рек'о ово:
“Злу свакоме мора једном доћи крај.”
Нек чека! Јер иде сасвим доба ново,
Сасвим нова мис'о, сасвим нови сјај.

21/03/2023

Jedna vanvremenska :)

Jututunska narodna himna

Bože sveti, podrži nam Knjaza
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.

Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.

Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.

Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je – ako Knjazu treba.

Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.

Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.

Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al’ i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.

(1865.)

Jovan Jovanović Zmaj

15/03/2023

ЦРНА ГОРА

Црна Гора Montenegro звана
Сва је крвљу испреграђивана
Рововима испрошупљивана
Јазовима изразваљивана
Раскрампана и разбурукана

Разбратништвом распомамљивана
Туцибратством проплотуњивана
Свашточињством распамећивана
Лажуњањем растемељивана
Раскрадена и испредвајана

Шпијавањем испрошпијавана
Петљањима побаталисана
Побркотинама погабељисана
Људодејством просатанисана
Курталисана и покарабосана

Али она што је некад била
Или што је била умислила
Како је саму себе замислила
Кад је мараму црну убрадила

Пре него се проневаљалила
И са самом собом заратила
И сопствену душу уситнила
И свој прави живот обавила

И на своју браћу нахушкана
И на своју веру надршкана
И на своје слово напућкана
И између људи ишћушкана

Неће бити до судњега дана
Ни опогањена нити опозвана

10/03/2023

"Међу својима", Владислав Петковић Дис

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис’о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! шта ли данас у Србији ради?

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.

Једно твоје вече. Идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: “Нека живе деца.”

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше:
“Мама зашто плачеш? Је л’ писао тата?”

У велике патње невино питање
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди…
Напољу је видно, као пред свитање.
К’о да ће се дићи гробови и људи.

Скупила си сузе у косе детиње.
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Лице ти се ведри: то душа светиње
Љуби твоје чело, мој сјајни животе.

06/03/2023

:)

02/02/2023

ПОЧЕТАК КРАЈА

Руке нам слабашне, уморне очи ...
Учмали, лица сивих, дрхтавих колена
На неправду немо ко да скочи
Мртвих смо дедова бледа сена

Туђин нам попује, рачуне своди
Нема у нама ни вере ни хтења
Не нестају у ратовима народи
народи нестају од понижења

Беднији нисмо били никад
У нашој дугој и мучној повести
Било је крви, била је глад
Ал' није било помрачења свести

Кад најзад зграбимо
обећану кору хлеба
То ће на туђој земљи бити,
испод туђега неба

А лек сан дар Ил 2014

27/01/2023

"Не може боље ни проћи ко прошлост своју пљуне
какве смо ложили ватре, нисмо се много опекли.
зарад нашег спасења, ти се одреко круне
а ми се тебе, Бога и самих себе одрекли.."

Милко Грбовић

25/01/2023

ПАЦИФИСТИМА ДОМАЋИМ

Да, љубави сте пуни, као око,
заклети пацифисти, мировњаци,
све вам је просто, драго и широко,
заправо ниткови, тупаџије и подлаци.

Да, то сте ви, одани, врли пионири,
познато је како сте заклетву држали.
Клело се, па клало, сад би да се мири.
Бестидни лицемери, погани и мали !

Смрдите као сметлишта и кафилерије
Смрад избија испод толеранције плашта
Ви сте окрајци Јосипове бижутерије,
утопљеници у бесмислу срца ташта.

А лек сан дар Ил

24/01/2023

Устајте, браћо, на ноге лахке,
јер ропству задњи дошо је час!
Устајте, браћо, браните право,
у љутој борби Србу је спас!

Чујете л’ звеку ханџара златног,
са звеком како позива нас.
Устајте, браћо, на борбу свету,
у борби знајте Србу је спас!

Ено нас зове јатаган љути,
он нам је осто аманет свет,
слушајмо, браћо, аманет дједа,
јера нас може некада клет.

Устајмо, браћо, бранимо своје,
не дајмо да нас душманин тре!
Нек ханџар звечи, нек пушка јечи,
нека нам душман од страха мре!

Тешка је мука робоват, браћо,
на лицу ропски носити срам.
Устајмо, браћо, на борбу свету,
Душанов треба поновит храм.

О, Србе, брате, пружи ми руку,
признај ми, драги, да сам ти брат!
Заједно ко два хајдемо лава
прот’ црног врага водити рат!

Устајмо, браћо, не жа’лмо крви,
спасимо род нам и мили дом,
Устајмо, браћо, прот’ црног врага,
са силом нашом и снагом свом!

Чујете л’ како дјеца нам пиште,
како их пати невоља, глад?
Видите л’ како народ нам плаче,
како га тару зулум и јад?

Спасите дјецу, спасите народ,
даће вам помоћ и драги Бог!
Јер Аллах драги увијек чува,
и штити роба правога свог!

Omer Sulejmanpašić

17/01/2023

;)