maraya88_

18/09/2023

Hvala svima koji su zapratili stranicu o nasem Carskom gradu,Nišu.

25/05/2023

Lepa slika,starog Niša.

Evo jedne sličice, Niš nekada,..

23/02/2023

Рођен је 2. маја 1913. године у селу Тремушњаку, код Петриње. Kao питомац Српског привредног друштва Привредник одлази 1925. године у Вел. Кикинду да изучи столарски занат. У јесен 1931. године запослио се у Београду. Ту је започео своју револуционарну делатност у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије (УРССЈ). Године 1936. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а 1937. изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Београд. Запажен је као организатор више радничких штрајкова, а нарочито се ангажовао на раду у синдикатима кожарско-прерађивачких радника. На годишњој скупштини синдикалне организације кожараца у Београду, 20. фебруара 1938. године, изабран је за члана управе.

Био је један од организатора масовних излета омладине и старијих радника у Топчидер и Кошутњак, због чега је 1938. године кажњен с два месеца затвора. Управа града Београда његово хапшење је образложила као превентиву, да би спречила евентуалне демонстрације за време Мачекове посете Београду. У другој половини 1938. године Кљајић је протеран у своје родно место. Због тога је морао да пређе у илегалу, а Покрајински комитет КПЈ за Србију га је послао у Ниш. Ту се запослио у фабрици коже, где је упознао своју будућу супругу Ђурђелину Ђуку Динић, народног хероја. У Нишу је остао све до провале нишке партијске организације, 1940. године. Тада је заједно са супругом прешао у Ваљево. Тамо су заједно наставили партијску активност. Он је септембра 1940. године изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево, а 12. октобра организовао је збор у Ваљеву, на ком је било 3.000 радника.

После Априлског рата и окупације Југославије, као члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, а затим политички комесар Главног штаба НОП одреда Србије, један је од организатора Народноослободилачке борбе у Србији. Учествовао је у првим устаничким акцијама: у нападу на Сењски рудник, на Лајковац, Свилајнац итд. За време Прве непријатељске офанзиве, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито му је лично поверио задатак да организује одбрану на ваљевском сектору. Обављајући своју дужност Кљајић је у тим борбама био тешко рањен. Учествовао је на војно-политичким саветовањима у Дуленима и Столицама, био је први политички комесар Прве пролетерске ударне бригаде, а од новембра 1942. године и политички комесар Прве пролетерске дивизије. Заједно са својим пролетерским јединицама прошао је и најтеже битке у Босни, Црној Гори и Далмацији.

Погинуо је 5. јула 1943. године, приликом напада јединица НОВЈ на Зворник.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 25. септембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

22/02/2023

Obrenovićeva nekada

19/02/2023

Моје објаве су добиле 100 реакција у последњих 30 дана. Хвала вам на подршци. 🙏🤗🎉

12/02/2023

Конрад Жилник Слободан (Капља Вас, 16. фебруар 1919 — Козја, код Беле Паланке, 4. март 1944), радник, један од организатора Народноослободилачке борбе у јужној Србији и народни херој Југославије. ОК КПЈ за Ниш га је крајем новембра 1941. године, упутио у Озренски партизански одред да поново учврсти одред и оспособи га за даље акције, пошто је у претходним борбама погинуо читав командни састав Одреда. Фебруара 1942. године, Одред је нарастао на 60 бораца, а Слободан је постао командант. Са Одредом је учествовао у многим борбама: нападу на жандармеријску станицу у селу Ражањ; борбама са четницима у селу Попшици и код Пирковца; борбама са Бугарима, четницима и љотићевцима у Белом Потоку и на Црном врху; уништавaњу рудника угља код Сокобање; покушају атентата на среског начелника у Књажевцу; ликвидацији четничког Штаба код Параћина и др.

После формирања Тимочког партизанског батаљона, Слободан је напустио функцију војног руководиоца и као члан Окружног комитета посветио се политичком раду на терену. Крајем 1943. године, заједно са батаљоном, отишао је на подручје Пирота где је наставио рад Душана Тацковића Срећка и припремао оснивање народног одбора и других антифашистичких организација. По завршеном послу, почетком 1944. године, са још пет кренуо је назад. Код села Пајеж, су их, 27. фебруара, опколили четници и бугарски војници. При покушају да пробију обруч, Слободан је тешко рањен и заробљен. Четници су га потом пренели у село Козје, где је неколико дана крварио и без ноге лежао на слами. После мучења четници су га, полумртвог, 4. марта 1944. године стрељали.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

11/02/2023

Stranica o Nišu, carski grad. Ocenite i zapratite👍👍👍👍

04/02/2023

Trg Kralja Milana

04/02/2023

Споменик ослободиоцима Ниша налази се у самом центру града, на Тргу краља Милана и обележава период ослободилачких ратова против Турака, Бугара и Немаца. Споменик представља војника Моравца на коњу, у природној величини, који држи високо подигнуту леву руку, са заставом слободе у десној руци.

Као најистакнутије године овог раздобља, издвајају се: 1874. и 1877. година, период борби за ослобођење Ниша од Османско царства и године 1915. и 1918. као почетак окупације и ослобођење града у Првом светском рату.

Аутор ове монументалне скулптуре је Антун Аугустинчић, загребачки вајар, а сам споменик је једно од најзначајнијих остварења новије југословенске скулптуре, стављена је под заштиту закона 1983. године.

01/02/2023

01/02/2023

Obrenovićeva ulica u Nišu je istorijski gledano vekovima vodeća zanatsko-trgovačka ulica, nastala u orijentalnom periodu između 15. i 17. veka, iz čaršije na obe obale reke Nišave, oko drvene ćuprije. Potom se u 18. veku ulica razvijala i produžavala sve više, počevši od Niške tvrđave preko raskrsnice kod Hizr-begove (kasnije Osman-pašina) džamije, na poljskom putu koji je vodio na jug grada ka brdu Gorica i selu Gabrovac.

01/02/2023

Gradska Bolnica, Bulevar dr Zorana Djindjića,

01/02/2023

Tri veka od izgradnje Niške tvrđave koju su 1723. godine podigle Osmanlije na temeljima prethodnih utvrđenja

30/01/2023

42 seconds · Clipped by Maraya Djordjevic · Original video "Grad Niš - City of Niš, Serbia." by MCN Marketing Centar Niš

30/01/2023

Niš, Carski grad

42 seconds · Clipped by Maraya Djordjevic · Original video "Grad Niš - City of Niš, Serbia." by MCN Marketing Centar Niš

23/01/2023

Niš, drevni Carski grad

23/01/2023

Medijana, mesto rodjenja Cara Konstantina.

22/01/2023

Niš, Trg Kralja Milana, sada.

22/01/2023

Evo jedne sličice, Niš nekada,..

19/01/2023

Споменик ослободиоцима Ниша налази се у самом центру града, на Тргу краља Милана и обележава период ослободилачких ратова против Турака, Бугара и Немаца.

Споменик представља војника Моравца на коњу, у природној величини, који држи високо подигнуту леву руку, са заставом слободе у десној руци.

Као најистакнутије године овог раздобља, издвајају се: 1874. и 1877. година, период борби за ослобођење Ниша од Османско царства и године 1915. и 1918. као почетак окупације и ослобођење града у Првом светском раtu

Аутор ове монументалне скулптуре је Антун Аугустинчић,загребачки вајар, а сам споменик је једно од најзначајнијих остварења новије југословенске скулптуре, стављена је под заштиту закона 1983. године.

19/01/2023

Narodno pozorište Niš, ima zanimljjv repertoar za teku i mesec.

17/01/2023

Stranica o Nišu