18/09/2022
Један од знакова, да прави духовни живот почиње, је „ разочарење “. Да, добро сте чули, "разочарење". Доћи ће тренутак у нашим животима, Бог ће га створити, када ћемо се осећати потпуно фрустрирано .
Биће то фантастичан ментални и физички период који се разликује по интензитету и времену за свакога, али је обично неопходан.
Фрустрација ће се кретати на два нивоа - један унутрашњи, према нама самима, и један спољашњи, према осталима. Доживећемо догађаје, који ће нас довести до закључка да не можемо имати потпуно поверење ни у кога осим у Бога.
Идолизација, коју смо чинили себи и својим достигнућима, ће се срушити. Видећемо голу истину да смо радикално мањкави, непотпуни. Иако нам је Бог дао разне могућности, оне остају непознате или неактивне, ван нашег односа са Њим, или чак деструктивне, ако постану аутономне.
Открићемо, после страшних искустава, да су завети, који су нам дати за вечну љубав, иструлили у сили времена које мења личности и ситуације. Нарочито они, који су нам говорили о великим љубавима и давали вечна обећања, били су најнемилосрднија страшила наших снова. “Други” није наш „Бог“ и „избавитељ“, јер је просто слаб и рањен човек. Схватићемо да нам нико не може дати “апсолутно”, срж нашег постојања. Овај велики “други” који нам увек недостаје је Бог и, или ћемо се покајати и упознати га лично и искуствено, или ћемо остати у зачараном кругу смртних слабих обећања и узалуд веслати у перфорираном чамцу.
Тамо, у великој празнини ада, који је спреман да нас прогута, имамо прилику да завапимо Христу, да га замолимо са свом жеђи и глађу нашег постојања. Препознајте да је само то смисао живота, наш Спаситељ и Откупитељ.
Ако се то догоди, онда ће вера у Њега доћи из ума у наше срце и Христ ће окупати наше биће надом и радошћу, распршујући тужне погледе на лица и ствари света.
Очај и фрустрација ће уступити место унутрашњој пуноћи и радости, које нам нико не може одузети, осим ако их сами не расејемо.
Свет и живот ће поново добити смисао кроз нови поглед који ће нам Дух свети дати. Све ће се променити, све ће бити другачије.
Христ ће сићи са "неба" у наша срца, поново ће се родити у нашој личној историји, коју ћемо ми поделити на “пре” и “после” Христа, јер кад Христ дође, ништа не може бити као пре, ни грех, ни наше сузе.
о. Хараламбос Пападопулос