10/12/2015
Sinoc ponovo proklinjala sam sebe,zbog ovoga sto sam postala,sto svi pokusaji ne vrede. Sinoc ponovo razmisljala sam o devojci od nekada,o tebi o sebi. Ponovo trazila sam ostatke nas u ispisanim recima,u tuznim stihovima,u srecnim zavrsecima. Htela sam da probam da te se setim bez bola,ali nemoguce je…znam da ne mogu i znam koliko to zelim,ali kako sa polovinom srca u grudima da se nadam da ce proci,da ljubav ce prestati da me boli? Sinoc je ljubav svuda treperila oko mene,a ja nisam mogla da je osetim,da je dodirnem,da je zagrilim i da je zauvek sacuvam. Podigla sam casu svim tim zaljubljenim ljudima,i molila se da traje zauvek ono sto osecaju u grudima. Ispila sam do poslednje kapi vino sa ukusom gorcine,i ostavila nadu na dnu prazne case… u poslednjem dimu cigarete,u dugim satima samoce i tisine. Sinoc nisam mogla da se ne setim tako znacajnih reci iz proslih dana…I pitao bi se kako sve to pamtim,ali i ja se pitam,pokusavam sebe da shvatim. I ne znas koliko sve to fali,koliko zelim da sam i ja mogla da se tom danu ponovo obradujem,i koliko mrzim sto nista mi danas ne znaci,a jednom je bitno bilo,jednom davno sa osmehom u susret sam mu isla. Oduzeo si mi to,sinoc je to ponovo odzvanjalo u mojoj glavi. Sinoc su teske uspomene na moja ramena pale,sinoc nisam mogla da se ne setim svake greske. Sinoc zelela sam da te mrzim,jer nisi me se ni setio,i htela sam da ucinim da zaboravim,a sa vise tuge sam te se secala. I gusila sam sebe razmisljanjem,recima koje su ostale u meni zarobljenje k’o u tamnici. I nisam mogla pobeci od sebe,od jecaja srca,od duse napacene. I onda sam samo zarila zube u usne gotovo do krvi,i uspela sam da duboko u sebi najnemije vrisnem najjace tvoje ime. I pokusala sam da ne place,pokusala sam,ali suze se otese,i ponovo suze na mom licu ostavile su oziljke proslosti,ponovo osmeh su mi oduzele. Ponovo su oci jutro docekale umorne,prazne i crvene i ispijene… Ponovo da te se ne setim nisam uspela…ponovo slomilo se srce ove zaljubljene zene.
Trenutak inspiracije - Marija B.
