https://www.facebook.com/237859352744744/

Nikad nije kasno, Aleksinac, Aleksinac (2024)

17/06/2024

Gde mašta prestaje,
tu čarolija nestaje.
Dajmo mašti na volju
i prepustimo se spokoju.
Mašta je misao vodilja,
i nikad tu čarolija ne dodija.
Onda neka energija proradi,
ogromna ko kuća.
Da ko kuća,
al do petnaestog sprata,
pa se sa planinom u koštac hvata.
Htela bi planinu da podigne,
ma do sjajnih zvezda da stigne!
Eh, da je snage samo malo veće,
svašta bi tu nešto bilo.
Ovako možemo samo livadom da jurimo i da beremo cveće.
I da ljubimo, da volimo,
da dajemo i uzvraćamo svima koji nas ljube i vole i svemu što nas ljubavlju pokreće.
Pa malo li je?
Eto, opet je tu mašta
i njeno umeće.
Ko je shvatio, razumeće...

Tamo negde...u mašti...
17.06.2024.
Zorica
Srbija

15/06/2024

Ja idem dalje.
Ne trebaju meni pehari,
ne tražim ja medalje.
Moja olovka piše ono što duša mi ište.
Hvata tanke niti iz snova pa isplete mrežu od stihova.
Od snova i mašte oplete baš k'o nekad kad dete sam bila.
O nečem o čemu davno sam snila,
eto, sada sam u stih pretvorila.
Ponekad...
A ponekad i životna realnost izađe, tu,
na javnost.
Sitnica neka začas u stih se pretvori.
Nekad je neki stihić vragolan pravi,
pa se ne da, pa se bori,
hoće da umori.

Ma ja sam vam, ljudi,
veliko dete, koje u poznim godinama nekim,
svoj san od stihova pokušava da isplete...

Tamo negde...
15.06.2024.
Zorica
Srbija

14/06/2024

Поздрав за моје најновије пратиоце! Драго ми је што сте ту! Ljubica Djukić Čugurović, Matori Dripac, Natasa Todorovski

13/06/2024

U tvojoj, našoj kući, sve je sad pusto i prazno. Muk i tišina nema...
A sve podseća na tebe.
Jedino se čuju starog sata otkucaji.

Dragi oče moj...😪😪😪

12/06/2024

Kaži mi sada sve šta ti je na duši.
Samo budi iskren, ne laži.
Sve barijere sruši.
Nemoj da prećutiš, nemoj da te taj osećaj guši.
I meni je draža istina ma kakva bila.
Neka zaboli istina prava, bolje je nego živeti u laži sivila.
Preživeću...
Lagaću ja sebe da mi je dobro.
A plakaću...
Plakaću kad niko ne vidi.
Kad ostanemo moje misli i ja sami negde u tami.
Prebiraću po kovčegu istine, želja i htenja.
Onoga što je bilo i šta je moglo da bude.
I sve to zbog ove glave lude.
Il je srce za sve krivo...
Više nije ni važno, bilo je šta je bilo.
Samo istina sad je važna.
Tešiću sebe da žena sam snažna.
Samo nek ova bol prođe, opet će novo jutro, novi dan lepši i bolji da dođe.
I evo sama sebi obećanje dajem, pamet u glavu, ne slušaj srce,
i neću više nikad zbog nikog i ničeg da se kajem...
(do nove greške, pa ispočetka, jer život je grešaka vrteška...)

Tamo negde...
12.06.2024.
Zorica
Srbija

09/06/2024

Čuješ li...
Čuješ li moje uzdahe što putuju kroz vremena val?
Nedam ih, skrivam, al srce ih ipak šalje tebi na dar.

Osećaš li...
Osećaš li meni tvoje nedostajanje, skrivam se, bežim od sebe same?
Uzalud, ne vredi, uvek me u zamku uhvate i namame.

Vidiš li...
Vidiš li moju bol što kroz vreme u zaborav
potiskujem nemo?
Ne uspeva, ko bumerang uvek se vraća u jutro sneno.

Zapitaš li se...
Zapitaš li se ponekad zašto je sve tako moralo da se završi?
Svi nasi snovi, planovi, nadanja, sve to da se u etar rasprši.

A život je...
Život je izgleda imao drugi plan .
Uzalud smo tražili spas.
Postoje neke više sile koje odlučuju umesto nas.

Jednom će verujem sve u zaborav da ode.
Za sad još uvek teku od suza mojih ka tebi vode.

Tamo negde...
09.06.2024.
Zorica M.
Srbija

05/06/2024

Ja sam kamen.
Ja sam stena.
Dotakneš li me negde gde boli,
rasplinem se ko pesak,
ko pena!

Ja sam drvo.
Ja sam panj.
Zagrebeš li malo pod koru
videćeš da sam ranjiva,
da se raspadam ko trulež neka.

Ja sam oluja.
Ja sam nepogoda ljuta.
Šapneš li mi lepu reč
postanem povetarac što dušu leči
i obraze ti miluje iz daleka.

Ja sam okean.
Ja sam reka.
Prihvatiš li me i zaploviš vodama mojim,
videćeš koliko se bojim.

Ja sam cvet.
Ja sam ruža.
Opake bodlje imam,
ali ja sam samo cvet.
Očima ljubavi gledaš li me,
videćeš koliko sam nežna,
mirisna i meka.

Opaka, jaka, gorda,
ko me ne zna.
Zaviriš li u dušu dublje,
videćeš koliko sam ranjiva.
Jer, takva je žena...

Tamo negde...
05.06.2024.
Zorica
Srbija

02/06/2024

Čemu zavist, čemu među pesnicima zloba?
Pa svi smo iz ljubavi prema stihu,
prema pisanoj reči ovde,
pa nek se svako u toj ljubavi oproba.
Niko ničije reči ne krade,
svakoga stih njegov zove i čeka.
Slova ničije vlasništvo nisu,
eto ti pa preplići,
al eto ljubomora je čudo.
Lepši su tuđi stihići.
Prepotentnost mi nikad nije jača strana bila,
i ne volim takve ljude.
Za mene je ovo izazov samo još veći,
pa nek bude kako mora da bude.
Pišem iz duše kako mi dođe,
ne iz koristi neke i zato što moram.
Povredi me, zaboli malo,
ali još više ojača,
evo me u nove pobede još sutra zorom!
Oni što iza leđa ostanu
neka ih tu im je i mesto,
ne osvrćem se , briga me nije,
nek borave tu za uvek i često.

A ja sam ko i uvek do sada:

Tamo negde...
02.06.2024.
Zorica
Srbija

01/06/2024

Nikud ne žuri.
Uvek malim koracima koračaj.
Sve što sad uradiš i što ti izgleda sitnica i malo, imaće sutra veliki značaj.
Napravi korak i stani.
Pred tobom su još mnogi života dani.
Odmori malo.
Nećeš ni primetiti dok malim koracima koračaš kako rešavaš deo po deo.
I nisi ni svestan koliko si snage i smelosti u sve to uneo.
I ne razmišljaj šta će biti sutra.
Sama će ti to već pokazati nova jutra.
Napravi još jedan korak, pa još jedan.
Na kraju ćeš shvatiti da je svaki tvoj mali korak bio vredan.
Život se ne odvija bez grešaka i niko nije bez mana.
I tako tvoj mali korak u budućnost svetlu odvešće te jednoga dana.
I zato mnogo ne razmišljaj, koračaj, smej se, i uvek budi srećan.

Tamo negde...
01.06.2024.
Zorica
Srbija

29/05/2024

Ćutim.
Ne zato što ne bih imala šta da kažem.
Ćutim jer možda je tako bolje.
A vrištala bih.
Toliko se svega skupilo u meni: patnje, i tuge, i gorčine, ne poverenja, i boli...
Sedim i ćutim prazne glave, a puna mi je svega.
Zbrkane misli ,osećanja.
Jedino prija more kafe ...i samoća...tišina...
Mogu samoća i tišina u isti mah da prijaju i da ubijaju, eto sada sam to otkrila.
Sedim i kroz tišinu gledam u prazno.
Ne remetim...
Tako je za sada najbolje...

Tamo negde...
29.05.2024.
Zorica
Srbija

28/05/2024

Vidim te u svemu.
U praskozorje dok se budim,
tek što oči otvorim.
Sa prvim zracima sunca
tvoj lik u mislima skrojim.
Čuvam te kraj sebe da mi snage daš,
da prebrodm ovaj dan sumoran baš.
S vetrom mi dođeš, blago po kosi pomiluješ,
pa lagano prođeš.
U mirisu što poljem se širi te ima.
U treptaju lišća dok ga povečerje ko dirke štima.
I opet suton se primiče, a ti si još uvek tu.
Dozivam te da mi dođeš u snu.
Da ruke mi samo svoje daš,
eto ne treba mi ništa više.
Tu mi je toplo.
I nek padaju kiše.
Za mene tu si, jer vidim te u svemu...
Samo, suze izdajice ponekad same krenu...

Tamo negde...
28.05.2024.
Zorica
Srbija

27/05/2024

Mojoj Olji...♥️♥️♥️

Ti možeš sve...
Ali nisi ti tako rođena
tu osobinu si stekla,
I nikad ,,ne mogu" nisi rekla.
Ti možeš sve...
Možeš jer si puna ljubavi,
neko ko bi svakom da ugodi.
Ti možeš sve...
Možeš i kad ne možeš,
jer zadala si sebi da moraš.
Možeš jer lakše ti je da uradiš sama,
nego zbog svačega da se pravi drama.
Možeš jer navikla si da sve bude na svom mestu.
Da sve bude savršeno,
i ništa ne
ostavljaš ne završeno.
Ti možeš sve..
Možeš, misliš jaka si ko stena.
Ali ti si samo nežna i krhka žena.
Možeš dok te ruke i noge služe.
E, moj ženski druže...
Da li će sutra reći ti neko
hvala?
Pre će ti reći da si bila budala.
Možeš ti sve, ali stani, odmori, neka i tebe neko malo dvori.
Možeš ti sve...
Možeš jednom i da kažeš,, ne"...zar ne...?

Tamo negde...
27.05.2024.
Zorica
Srbija

24/05/2024

Jaka si ti žena.
Koliko si samo izdaje na plećima ponela.
Koliko muke i problema si rešila, a da drugi ne vide uvek si se smešila.
Jaka si ti žena.
Koliko si dana u samoći provela, a da nikog tim putem nisi povela.
I posle svih tuga i problema beskrajnu ljubav nosiš u svom srcu.
Ljubav za sva vremena.
Jaka si ti, prejaka si žena.

Tamo negde...
24.05.2024.
Zorica
Srbija

20/05/2024

Ne mogu da te zaboravim.
I neću.
Zar sve što je lepo nekad bilo i sve uspomene da stavim i zakopam u vreću.
Bolje je ovako.
Neka ih, nek čame.
I nek me ponekad iznenade i pojave se iz tame.
Zašto bi odbacila sve ono što je nekad lepo bilo?
Zar treba sećanje da
odleprša nekoj ptici na krilo?
Ne mogu i ne dam jer bio si u mom životu vredan.
Ne dam ljutnji da te izbriše i da te nema više.
Urezan si u sećanju i tu nema dileme.
Upisan krupnim slovima u knjizi i podsećanje moje na prošlo vreme.
Nedam nikom da te čita i da ti ime spomene.
Deo si prošlosti moje i moje uspomene.
Ostaćeš tu zauvek prikriven.
Samo se ponekad pojavi i osmeh mi izmami,
onako tajno da niko ne shvati,
pa se opet u zaborav vrati...u tami...

Tamo negde...
20.05.2024.
Zorica
Srbija

20/05/2024

Ne tražim ja zvezde da mi skidaš,
samo budi tu, ti da mi zasijaš.
Ne treba meni ni sjajni mesec da mi dohvatiš, samo budi tu onda kad mi zafališ.
Ne tražim ja romantike
neke.
Više mi prijaju te tvoje ruke nežne, iskrene i meke.
Gazila sam dosta bosa kroz trnje i blato,
pa mi je dovoljna i lepa reč od tebe zato.
I prepreka bilo je raznih
i ne bih gomilu reči praznih.
Treba mi iskrene podrške, eto, i da u miru proživim još neko leto.
Malo vetra u leđa mi daj i reci da još nije došao kraj.
Samo bih da mirno proživim još godinu neku.
Da radim ono što volim, jer sve jedno jednom sve otići će svojim tokom niz života reku.

Tamo negde...
20.05.2024.
Zorica
Srbija

15/05/2024

Čude se mnogi odakle joj snage, kažu prošlo je njeno vreme...
Istina je da na plećima nosi ogromno breme.
Al ima u njoj snage i moći i volje što je najvažnije, pa uvek potisne sve nevolje.
I bori se. Bori se kao lavica. Padne pa ustane.
Ne posustane.
Pitaju se sto joj treba to sad?
Al eto, briga nju nije.
Odlučila je, glavu gore, nema ona nikom ništa da se pravda i od nikog ništa da krije.
Rešila je da iza sebe ostavi neki trag, zar joj za to treba nečija osuda Il odobrenje?
Važno je samo njeno uverenje!
I zato misli svoje pretvara u dela...i zato piše...
Pesme i stihovi su postala zadovoljstva i oružja njena.
I evo je korača uzdignuta čela.
Odlučno i samo napred pa dokle stigne,
život i tako krije mnoge enigme.

Tamo negde...
14.05.2024
Zorica
Srbija

13/05/2024

Volim taj sjaj u tvojim očima.
Već dugo mira mi ne da noćima.
Plemenitost i dobrotu duše ti odaje
i ništa na ovom svetu nema vrednije.

Volim toplinu ruku tvojih
što moje greju.
Ti i ne slutiš koliko mi znači
taj dodir što toplinom zrači.

I glas kad ti čujem za mene
nema sreće veće.
Kako glas može toliko da znači?
Meni je draži neg sunce što toplinom zrači.

Tako srećna sam kad
iznenada pojaviš se ti.
Kad dođeš mi u san.
Jer...
Ti si samo moj san.
Tebe niko ne može da mi zabrani.
Donose mi te noći a odnose beli dani...

Tamo negde...
12.05.2024.
Zorica
Srbija

09/05/2024

Taman pomisliš da biće bolje,
naiđu neke nove nevolje.
Neki novi teret se sruči na pleća
i patnja i bol postanu još veća.

Zašto je život tako surov
pa dušom i telom ovlada umor?
Boriš se i koprcaš al ne vredi.
Ne može teret lako da se zbaci
i na tom putu postoje znaci.

Pazi dobro tada šta biraš.
Zagledaj dobro, biraj polako,
i teško nekad postaje lako.

Kroz trnje se probij i zaviri,
i ne daj da te još nešto uznemiri.
Veruj i naći ćeš ispruženu pomoći ruku,
uz pomoć nje možda rešiš svu svoju muku.

Život je umetnost usklađivanja,
uzimanja i davanja.
Život je umetnost življenja.

Tamo negde...
09.05.2024.
Zorica
Srbija

30/04/2024

Pitaju me zašto pišem?
Kako da im objasnim da mi je u glavi zbrka
od reči i osećanja,
pa traže da izađu na papir
i tako nastane pesma
veća Il manja.

U glavi nastane misli roj pa osećanja krenu u boj.
Probude ponekad usred noći, hajde ustaj, piši,
jer sutra nećeš moći.
Pobeći će ti misli roj.

Ne zapišem li tada kada nadođu,
pobegnu pa se sakriju u nepovrat,
nekom drugom odu Il odu niz vodu.

Al opet drugi stihovi dođu
još lepši i još bolji.
Samo se prepustim njima
i dam mašti na volji.

I nikad neće kad ja hoću,
dođu kad njima na volju.
Gde se to u glavi pesma krije,
i čeka priliku svoju?

I zašto baš mene izabraše,
kad ja pesnik nisam bila?
Možda mi misli pročitaše,
tajnu o kojoj sam nekad snila.

Negujem ih i čuvam ljubomorno,
neka ih tu gde jesu,
pa kad im volja bude
naći će pravu adresu.

30.04.2024.
Zorica
Srbija

26/04/2024

Pesme su moje moja mašta.
Il istina prava, ko bi to znao.
Tajna je moja to i neću vam reći.
Pesme su moje moja mašta I moja su dela, samo im maskirna obučem odela.
Pa vi mislite šta god hoćete, mašta i vama eto na volju.
Možete naći i pesnikinju bolju. Ako vam je na volju.
Ja pesmom dozivam ponekad istinu, ponekad nevolju.
Zašto? Ko bi to znao?
Pesnik je uvek maštu krao i njome stihove tkao.
Ponekad i istinom ih potkovao.
Ako mi ne verujete nemate mašte, baš mi je žao...

Tamo negde...
27.04.2024.
Zorica
Srbija

26/04/2024

Poželim ponekad da se vratim u neko prošlo vreme.
Da sa pleća skinem sadašnjosti breme.
Tad bejaše lepše sve, sunce je sjajnije sijalo i dušu zracima grejalo.
Trava bejaše zelenija i ljubav nekako smelija.
Voda je žuborom svojim nemim priče pričala.
Vetar je dahom toplim grejao duše ustreptale, nemirne, razigrane dok smo brojali nasmejane dane.
Zvezde su sijale sjajnije i noći su bile bajnije.
Il je bilo do mene, do nas? Do godina naših mladih, osoba nama dragih.
Osta sećanje na to vreme i želja da se vrati.
Sudbina svakog neumorno prati i prođoše tako dani, sati...
I vreme niko ne može da vrati...
Teško je al mora da se prihvati.

Tamo negde...
27.04.2024.
Zorica
Srbija

21/04/2024

Ocu mom

Usnu mi dođeš.
Pomiluješ po kosi,oslušneš kako dišem pa lagano,na prstima hodajući prođeš.

Svratiš da vidiš da li sam dobro.
Znam da i tebe bole moje boli.
Znam da te muče sve moje muke,
i da ih osećaš i da mi olakšaš pružaš ruke.

Nisam stigla da ti kažem koliko te volim.
I koliko mi značiš.
Znam da si to znao ali ćutnja boli.
Sad boli.
Mnogo boli.

I dok pišem ove reči suze teku.
Stvaraju suza reku.
Sve ono što ti nisam rekla, nisam mogla, nisam znala,
znaj da sam odkad te nema isplakala.

Dragi moj oče...

Tamo negde, tebi...
22.04.2024.
Zorica

17/04/2024

Ima me, tu sam.
Živim u svom svetu mašte i iluzija.
U svom svetu fantazija.
Pitate se: kako?
Tu je verujte živeti lako.
Samo...
Težak je put stići do tamo.
Treba ostaviti stvarnost i realnost.
I emocije.
I empatije.
Treba srce i dušu osloboditi svih stega.
Zaboraviti njega...
Zaboraviti sve što je bilo milo u stvarnosti.
U realnosti.
Ostaviti rane ne zaceljene.
Reči ne izrečene.
I izrečene.
Poslove ne dovršene.
Potopiti sve lađe
u reke i okeane.
Sve lepote ovoga sveta koje to nisu stvarno.
Koje sve to nisu a samo se prave tako.
Na kvarno.
Sve to i još mnogo što šta u šta si ulagao i mnogo te košta.
Al eto, kreneš i ne osvrćeš se.
Nikako.
Nipošto.
I kreneš ka svom svetu mašte i iluzije.
I fantazije.
I živi.
Maštaj.
leti i praštaj.
I ne osvrći se ...nikad...
Ako to uspeš to je ono pravo.
Ja sam uspela...bravo...!

Tamo negde
17.04.2024.
Zorica
Srbija

08/04/2024

Šetam ulicom sama.
Oblak tuge nadamnom.
Svud oko mene je tama.
Pred očima mi tvoj lik
što iz duše bolni mami krik.

Tu šetali smo nekad držeći se za ruke, do jutra.
Srećni i slobodni ko ptica u letu,
ne mareći šta će biti sutra.

Ali život nam skroji drugu priču.
Uzalud se osećanja bore i viču.
Suđeno beše da nas razdvoje i u etar odoše reči moje i tvoje.

Sve reči uzalud bejahu izrečene i osećanja postaše strana.
A nismo želeli tako
i nije lako.

Ostaše uspomene na prošle dane i rane...
Bolne rane.

Proći će, sve jednom prođe.
Samo po nekad oluja osećanja nadođe, pa boli.
Duša žali za onim kog je mogla a nije joj se dalo da voli.

Tamo negde...
08.04.2024.
Zorica

05/04/2024

Ti si lek za sve moje boli.
I sve moje rane.
Uputiš li mi pogled blag
sve u trenutku nestane.
Kad čujem ti glas, duši mojoj je spas.
A ti i ne slutiš koliko mi značiš.
Jednom ću ti možda reći,
dok pričamo o davno minulim danima, životu, uspomenama, o sreći.
Ne mogu da promenim sebe a još manje tebe.
I da mogu ne želim.
Možda je ovako najbolje.
Ćutim i uzimam ono malo što mi se daje.
Kradem trenutke i u nezaborav u srce stavljam
sve te sitnice.
I nije me sramota što srce mi obuzima neka toplota.
Sasvim nevina i čista.
Jednom ću ti možda pričati o tome koliko si značio srcu mome.
Možda, al neka.
Nek teče svojim tokom ova reka.Ja tebe volim da volim ovako, iz daleka...

Tamo negde...
06.04.2024.
Zorica

01/04/2024

Za sreću malo treba.
Malo ljubavi i komad plavog neba.
Osmeh sa milog lica što ti se uputi i osećaj srcu drag što se sluti.
Sitnice koje mnogo znače
i par očiju što toplinom zrače.
Svo bogatstvo ovoga sveta ne vrede više no od drage osobe poklonjenog ti cveta.
I prijatelj kad ti ruku podrške pruži...
Onaj pravi...
Prepoznaćeš sve to,
samo će ti se reći bez reči u tvojoj glavi.
Ako je duša i misao čista na svetu ne postoji ništa što sreću može da kvari.
To su te male ali bitne stvari...

Tamo negde...
01.04.2024.
Zorica

27/03/2024

Volela je misleći da će je voleti,
nije je voleo...
Verovala je da neće lagati,
lagao je...
Ćutala je misleći da neće otići,
otišao je...
Čekala je misleći da će se vratiti,
nije se vratio...
Plakala je misleći da bol će proći,
nije prošla...
Od prošlosti bežala je misleći da može da pobegne,
nije mogla...

Tamo negde...
Zorica

27/03/2024

U oku suza
u glavi jad...
Al sama biram svoj
uspeh il pad.

Tamo negde...
Zorica

27/03/2024

I čujem bat tvojih koraka...
U glavi...
Sedim i ćutim...
Ne osvrćem se...
Znam, ako se osvrnem izgubiću te...
Tu si,u sećanju...

Tamo negde...
Zorica

01/03/2024

Mišić Miško

U kućici u drvetu,
u šumarku blizu sela,
živeo je mišić Miško
i činio strašna dela!

Nestašan je mnogo bio,
u školu je već išao
al nikako
da se smiri!

A škola je puna
dečurlije razne,
zasluzio on je
svakojake kazne.

Malog lisca on je
stalno za rep vuko,
zečeve je uvek
za brkove čupo!

Ježića je kotrljao
ko da je lopta neka
a medo mu služio
kao bunda meka!

Kornjačica mala
od nega je bežala
a puzić se krio u gustome lišću
i gledao krišom kad će nestat šala.

Učitelj ga je gavran
opominjao strogo
ali slušao nije,
ništa to nije pomoglo.

Čak je i vuka zadirkivao,
lupnuo mu čvrgu ,
pa se pod lišćem
i u rupi skrivao!

I sve tako,
dok se jednoga dana
nečemu ne doseti
pametni jaza.

U pomoć je pozvao
on mačora Marka,
strah i trepet on je bio
sve do Sunca žarka.

Dođe Marko rado,
šačicu on diže i njome pripreti
a naš ti se Miško od straha zaledi.

Obećanje dade
da će odsad dobar biti,
inače mu kazna
mačja šapa sledi.

Tamo negde...
01.03.2024.
Zorica

Nikad nije kasno

17/06/2024

15/06/2024

14/06/2024

13/06/2024

12/06/2024

09/06/2024

05/06/2024

02/06/2024

01/06/2024

29/05/2024

28/05/2024

27/05/2024

24/05/2024

20/05/2024

20/05/2024

15/05/2024

13/05/2024

09/05/2024

30/04/2024

26/04/2024

26/04/2024

21/04/2024

17/04/2024

08/04/2024

05/04/2024

01/04/2024

27/03/2024

27/03/2024

27/03/2024

01/03/2024

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category

Other Aleksinac media companies

You may also like