Културиште/Kulturište

28/02/2023

Љупко Рачић

(10. фебруар 1961 - 28. фебруар 1994)

04/02/2023

ПИЛИ СМО СУЗЕ

Пили смо...пили...заједно
ујак Пане и ја

Кад срце почне да сја

Куцали смо се чашама куцали...
и срцем куцали...

И нисмо престати знали...

О, лепо је, некад најлепше бива
кад проговори шљива

Онда запиње језик
и између речи не постоје везници

Да кажем једну нашу:

Не зна се да ли сам тад волео
више ујака или босанску чашу

Или је ујак више волео пића
него мене сестрића

Пили... и пили... у Первану
кад плане облак у дану

Све док се од пића не наоблачи
и ко је у пићу јачи

И храбрији у ћутању

Кад чаша из флаше све узе,
у чаше сипали смо сузе.

Ђуро Дамјановић

04/11/2021

Момчило Мошо Одаловић

ЈЕСИ ЛИ, РШУМЕ, ЗНАО ЦРЊАНСКОГ

Љубивоју Ршумовићу

Примакла се, Љубо, моја сеоба.
Вук Исакович коња ми кује.
Крећем ко лопов, ноћу у недоба,
Још само душу да препакујем.

Тешко је и пчели кад се сели.
Трмка кроз саће пустила жиле.
Хајде покушај небо пресели,
Чућеш како Влашићи цвиле.

Пресели одољен, храст, тополу,
Пренеси мравињак, поље и шеву.
Хоћу ли малу сеоску школу
Икада наћи у Смедереву?!

Чаша извора, нарамак шуме,
Пртина до тора, озебло јање.
Здрав био, Мошо! Како си, куме!
Хоће ли све у пакет да стане?

Пакујем чини петлу под крило.
Глас полазника уз бадњак вежем.
Мајчине сузе (и очевих је било)
Биће у коферу ― оном најтежем.

Нада мном гори луча микрокозма.
Световид звездано труње спаја.
Песник ће своју снагу да спозна
Тек кад оде из Завичаја.

Низ Ибар моја Ситница тече;
Доћи ће тамо у твоје Дунаво.
Већ си је видео! Ма, шта ми рече!
Ал реци право ― је ли ми здраво?

Фото: Dječije carstvo

12/02/2021

Бранко Миљковић (29. јануар 1934 - 12. фебруар 1961)

УМЕСТО БИОГРАФИЈЕ

Родио сам се одјутрос, упркос свим
подацима о мени,
а ипак старији сам, од јутра и од сутра
и нисам заборавио ништа што је било пре
мога рођења
и сећам се свега што је било после моје
смрти
и нисам крив ни за шта што се десило јуче...

Фотографија: биста Бранка Миљковића испред Народног позоришта у Нишу, рад вајара Небојше Митрића

11/02/2021

Огњен Радумило "Аутопортрет", 35х50 акварел. Његова изложба "Портрети и још понешто" отворена је вечерас у Малом изложбеном салону Културног центра Бански двор.

10/02/2021

Лирика Мирка Вуковића у новом, осмом броју часописа Срп.

10/02/2021

Филм "Дара из Јасеновца" није ушао у ужи избор за Оскара америчке Академије филмских умјетности. Страсти на интернету поново су узавреле.
С тим у вези преносимо колуму објављену прошлог викенда у Независним новинама...

09/02/2021

Борис Пастернак: "Хамлет", са руског превео Зоран Костић.
Извор: први број часописа "Нова стварност" Удружења књижевника Републике Српске.
Игром случаја објава се подудара са трогодишњицом одласка омиљеног Хамлета ових простора Небојше Глоговца.

09/02/2021

На данашњи дан 1881. године у Санкт Петербургу од посљедица крварења узрокованог епилептичним нападом преминуо је Фјодор М. Достојевски. Најближи смрти прије тога био је новембра 1849. када је осуђен на смртну казну због дјелања против власти у склопу интелектуалног круга, тзв. Круга Петрашевског.
Достојевски је помилован, а остало је историја.

Чарлс Буковски: ДОСТОЈЕВСКИ

Уза зид, стрељачки строј на готовс.
Онда је помилован.
А шта да су стрељали Достојевског
пре него што је написао све то?
Претпостављам да не би било важно,
не директно.

Постоје милијарде људи
који га никад нису читали
и никад неће.
Али кад сам био млад, знам да
ме извукао из фабрика,
поред курви,
дизао ме високо кроз ноћ
и смештао ме на боље место.
Чак и кад сам пијанчио за шанком
са осталим пропалицама,
било ми је драго
што је Достојевски помилован,
јер је то и мени дало неку врсту помиловања,
дозволило ми да гледам право у та ужегла лица
у мом свету,
док смрт упире свој прст,
чврсто сам се држао,
неокаљани пијанац
делећи смрадни мрак са
мојом браћом.

Превео: Флавио Ригонат

09/02/2021

Страница Културиште није била активна годину дана и седам мјесеци. Администратор је направио дужи предах.
Стога, оне који нису знали, желимо обавијестити да је у међувремену Петер Хандке добио Нобелову награду за књижевност. Такође, новина за оне које нису чули, некакав вирус напао је човјечанство. Проглашена је пандемија, а на почетку исте, прије отприлике годину дана још увијек актуелни Нобеловац, Хандке је изјавио да ће више мртвих иза себе оставити изолација и усамљеност него сами вирус.
Да ли је био у праву није нам познато.
Статистику нисмо пратили, а и да јесмо не би нам пуно помогла.
"Статистика је као мини сукња, више скрива него што открива", својевремено рече Ајнштајн. Елем, ма колико избјегавали исте, вијести су пратиле нас.
Опште је познато да неко вријеме током пандемије нису радила позоришта, биоскопи, културни центри, музеји. Још је општије и познатије да је физичка дистанца у медијима називана социјалном, а социјална дистанца, кажу дефиниције, јесте мјера блискости или удаљености појединца или појединаца у односу на неку друштвену или етничку групацију.
Да ли случано или намјерно, медији су инсистирали на тоталном отуђењу људи од заједнице што дугорочно на културу не може и неће имати никакве посљедице. Култура, дакако, успјешно преживљава пандемију. Томе у прилог говори још једна уџбеничка дефиниција. Она гласи да су три основна критеријума за идентитет једног народа, односно заједнице: језик, обичаји и религија. Сва три критеријума, најпростије речено, опет дио су цјелокупног друштвеног наслијеђа названог култура.
Портал Културиште је, нажалост, пао. То за културу ни у ком случају не можемо рећи. Били ми физички дистанцирани једни од других или не, на овај или онај начин остајемо конзументи културе. На кашичицу, односно понекад, надајмо се и преко ове фејсбук странице. Наредне двије седмице за наш рад нису и не могу бити кључне.

03/07/2019

Човјек каквог ни већи народи од Срба нису имали

Подсјећања ради, Слободан Јовановић, по главној вокацији правник и више од четрдесет година професор Правног факултета у Београду, био је истакнути српски историчар, социолог, књижевни критичар и човјек који се налазио на челу институција као што су Српска краљевска академија, Универзитет у Београду и Српски културни клуб. Иако се клео да никада неће ући у политику, у 72. години, како су забиљежили његови савременици, "без противљења и без одушевљења, а због одговорности према сопственом народу", након пуча 27. марта 1941. године, стаће на чело прве југословенске антифашистичке владе и Други свјетски рат провести у езгилу у Лондону са краљевском породицом Карађорђевић. У Лондону је и преминуо 1958. године осуђен од стране комунистичке власти, које су му 1946. године одузеле држављанство и сва грађанска права.
Суд у Србији рехабилитоваће га тек 2007. године, а његови посмртни остаци 2011. биће пренесени у Алеју заслужних грађана у Београду.
https://www.kulturiste-portal.com/covjek-kakvog-ni-veci-narodi-od-srba-nisu-imali

Промовисана књига "Огледи" Слободана Јовановића

03/07/2019

ПРИЧА О КРАЉУ

Ljubivoje Ršumović

Ово је прича о краљу
Који је волео праљу
У оно витешко доба
Кад се волело до гроба

Ал праља није принцеза
Те она срце завеза
Са седам челичних реза
У седам јаких кавеза

Краљ баци круну и престо
Што није чинио често
Прошета до једне воде
Бућну се и тако оде.

Један од највећих пјесника за дјецу нашег доба данас слави осамдесети рођендан. Нека је срећан, па да и у будуће, пун стиха и утиска, са срећом, дјецу среће.

Фото: Dječije carstvo

02/07/2019

Хана Селимовић: Сцена је мој простор слободе и тренутак

"Сцена је мој простор слободе и тренутак. И бити заправо довољно присутан да видиш сваку особу у сали и да будеш слободан да реагујеш на оно шта та особа ради је нешто што је непроцењиво. Нешто што не може да се мери ни са једним другим тренутком у позоришту", каже Hana Selimovic, kојa је за улогу Дорине у представи "Тертиф" добла награду за најбољу глумицу на недавно одржаном 22. Театар фесту "Петар Кочић" у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци.
https://www.kulturiste-portal.com/hana-selimovic-scena-je-moj-prostor-slobode-i-trenutak

Бити заправо довољно присутан да видиш сваку ту особу у сали и да будеш слободан да реагујеш на оно шта та особа ради је нешто што је непроцењиво, каже најбоља глуми....

02/07/2019

Саша Торлаковић: Као народ нисмо одговорни према оном што смо наследили

"Један од начина да одолите аморалним, ружним и прљавим стварима јесте да идете у позориште", сматра Саша Торлаковић, који је за улогу Тартифа у истоименој представи добио награду за најбољег глумца недавно одржаног 22. Театар феста "Петар Кочић" у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци.
https://www.kulturiste-portal.com/sasa-torlakovic-kao-narod-nismo-odgovorni-prema-onom-sto-smo-nasledili

Један од начина да одолите аморалним, ружним и прљавим стварима јесте да идете у позориште, сматра најбољи глумац 22. Театар феста "Петар Кочић"

02/07/2019

Smells like great book

Berislav Blagojevic о роману "Мулат албино комарац" Стеве Грабовца: "Stevo Stiv Grabovac написао је дирљиву, храбру, на моменте мучну и тешку, опомињућу али оптимистичну књигу, емотиван роман лишен мржње, књигу подједнако испуњену љубављу и страхотама. 'Мулат албино комарац' се може третирати као роман изгубљене генерације, али то је изнад свега лична (ис)повијест коју је аутор мајсторски испричао. И још нешто. Премда наслов без сумње буди конотације на Нирванин Smells Like Teen Spirit треба указати и на сљедеће: мулат, албино, комарац су појмови који означавају нешто страно, непожељно и/или другачије. Роман Стеве Грабовца засигурно јесте другачији, можда ће некоме бити и стран, али ће за нашу књижевност књиге попут ове увијек бити пожељне."
https://www.kulturiste-portal.com/smells-like-great-book

O romanu "Mulat albino komarac" Steve Grabovca

01/07/2019

Озренка Ђурић-Радуловић: За Чучка је поезија била живот сам, а живот поезија

Да је жив, Бранко Чучак би данас напунио 71 годину, но судбина пјесника била је другачија. Он и његова боемија са нама нису више од десет година, али његово дјело јесте. Више о томе говорила је директорица библиотеке која носи Чучково име и организаторка књижевних сусрета који чувају успомену на овог изузетног књижевника.
https://www.kulturiste-portal.com/ozrenka-djuricradulovic-za-cucka-je-poezija-bila-zivot-sam,-a-zivot-poezija

Бранко Чучак је за живота био скрајнут не само зато што је живио боемски и што је своју умјетност стављао изнад практичних ствари живота, већ и зато што је био испре....

01/07/2019

Бранко више не станује овдје

Поводом 71. годишњице рођења књижевника и колумнисте Бранка Чучка (1. јул 1948 - 11. децембар 2008)
https://www.kulturiste-portal.com/branko-vise-ne-stanuje-ovdje

Поводом 71. годишњице рођења књижевника и колумнисте Бранка Чучка (1. јул 1948 - 11. децембар 2008)

30/06/2019

Милан Ракић (30. септембар 1876 — 30. јун 1938)

30/06/2019

ЕНА МИТРОВСКА: Друштвене мреже

Нова прича из пера, односно тастатуре Ене Митровске.
Полако, али сигурно, Ena Mitrovska крчи пут ка књижевном првенцу у којем ће бити сабране приче о господину З.
https://www.kulturiste-portal.com/ena-mitrovska-drustvene-mreze

"Друштвене мреже" је кратка прича Ене Митровске из рукописа "Приче о господину З.", чије фрагменте премијерно објављујемо на Културишту

30/06/2019

САША ЋЕТОЈЕВИЋ: Клин за изметање

Sasa Cetojevic о изненадној појави временских рупа на путевима измишљеног града Параполиса. У новој причи редовног сарадника Културишта, прочитајте шта је то што веже све епохе човјечанства.
https://www.kulturiste-portal.com/sasa-cetojevic-klin-za-izmetanje?fbclid=IwAR1JcHxfIQ142hUdIp7LB2xVXSqRl-woGlj0FGKxtslKCx6Q2uEBPkVEy78

У новој причи редовног сарадника Културишта о изненадној појави временских рупа на путевима измишљеног града Параполиса прочитајте шта је то што веже све епохе чо...

29/06/2019

Васко Попа: ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ

На данашњи дан, 29. јуна 1922. године рођен је један од најзнаменитијих српских пјесника двадесетог вијека Васко Попа. У ту част објављујемо једну његову пјесму, чије је стихове својевремено интерпретирала Оливера Катарина...
https://www.kulturiste-portal.com/vasko-popa-veliki-gospodin-dunav

На данашњи дан, 29. juna 1922. године рођен је један од најзнаменитијих срспких пјесника двадесетог вијека Васко Попа. У ту част објављујемо једну његову пјесму, чије је с...

11/06/2019

"Слобода" је пјесма о неподобном појединцу

Бањалучки бенд Bez Rikverca објавио нови сингл.
Прочитајте о чему се ради и послушајте пјесму која је у линку испод текста.
https://www.kulturiste-portal.com/sloboda-je-pjesma-o-nepodobnom-pojedincu

Бањалучки бенд "Без рикверца" објавио нови сингл

02/06/2019

Горан Гаврић Грга: ПЈЕСМА НА ТОАЛЕТ ПАПИРУ

Горан Гаврић Грга пјесник је из Бањалуке. До сада је објавио двије књиге пјесама „Тунел“ (2013) и „Записи са малтешке хриди“ (2018). „Пјесма на тоалет папиру“ објављена је у његовој првој књизи...
https://www.kulturiste-portal.com/goran-gavric-grga-pjesma-na-toalet-papiru

Горан Гаврић Грга пјесник је из Бањалуке. До сада је објавио двије књиге пјесама „Тунел“ (2013) и „Записи са малтешке хриди“ (2018). „Пјесма на толазе папиру“ налази с....

02/06/2019

Императив, доказ да књижевност није хоби неколицине

Чини ми се да је “Императив” као неко сунце грануло послије много мрака у Бањалуци јер ми који смо овдје стварали и писали увијек смо морали испод радара да се организујемо по неким кафићима. Сад заиста имамо мјесто гдје можемо да причамо о књижевности и да покажемо да то није хоби неколицине људи, него да је књижевност важна за културу цијелог једног града и поднебља. Јако сам срећна да видим не само бањалучке писце и списатељице, већ и да релевантна имена долазе у наш град и да је и Бањалука на књижевној мапи Балкана, казала је Lana Bastašić. Трећег дана фестивала поред Лене наступили су и Ognjenka Lakićević, Ивана Ђилас, David Kojcinovic. Какав нас програм чека данас на "Императиву", прочитајте у прилогу...
https://www.kulturiste-portal.com/imperativ,-dokaz-da-knjizevnost-nije-hobi-nekolicine

Одлична посјећеност догађајима и трећег фестиваског дана

02/06/2019

Кроз смијех се најбоље суочавамо са самима собом

Молијерова комедија „Школа за жене“ у режији Ђурђе Тешић и изведби ансамбла Народног позоришта Републике Српске, синоћ (1. јун) је у Бањалуци отворила 22. Театар фест. У представи су играли Жељко Стјепановић, Ања Илић, Бојан Колопић, Данило Керкез, Драгана Марић, Горан Јокић и Ђорђе Марковић, сценографију је потписала Драгана Пурковић-Мацан, а костимографију Ивана Ристић. Традиционално, представа домаћина фестивала играла је ван такмичарске конкуренције, а ријеч редитељке Ђурђе Тешић о овом комаду преносимо у цјелости.
https://www.kulturiste-portal.com/kroz-smijeh-se-najbolje-suocavamo-sa-samima-sobom

Имајући на својој страни углед и богатство, а самим тим и моћ да примијени силу тамо гдје се траже закони срца и душе, Арнолф доживљава подсмијех и понижење

01/06/2019

Ђурђа Тешић: Позориште је у вечној мисији за праведнији свет

"Школа за жене", комедија изашла из пера великог Жана Батиста Поклена Молијера, у режији Ђурђе Тешић и изведби ансамбла Народног позоришта Републике Српске вечерас са почетком у 20 часова отвориће 22. Театар фест. Прочитајте шта о овом комаду и фестивалу каже редитељка Djurdja Tesic.
https://www.kulturiste-portal.com/djurdja-tesic-pozoriste-je-u-vecnoj-misiji-za-pravedniji-svet

Представа Ђурђе Тешић вечерас (1. јун) отвара 22. Театар фест

01/06/2019

Атмосфера са другог дана Фестивала књижевности Императив. У Вијећници Културног центра Бански двор пјесник Горан Гаврић Грга био је домаћин књижевници из Београда Мирјани Бобић Мојсиловић. Након пјесничког дуела и разговора о поезији данас, Грга је гошћи уручио сок од зове, приглавке и своју другу књигу поезије „Записи са малтешке хриди“ објављену прошле године у издању Баранковог кола. Императив ће у преостала три дана фестивала угостити још неколицину књижевника из разних земаља бивше Југославије, а слика која у те земље оде из Бањалуке, увјерени смо, биће веома позитивна. Томе свједоче и осмијеси са ове фотографије за коју је заслужан Борислав Брезо.

31/05/2019

Љуба Тадић, глумац којег је подигла правда аудиторијума

Рођен је на данашњи дан прије деведесет година у Урошевцу, у југоисточном дијелу Космета. Отац му је био професор историје из Чачка и због природе посла често се селио. Тако је Љуба Тадић петнаесту годину дочекао у Крагујевцу. Било је то вријеме најразорнијег у историји - Другог свјетског рата. Пошто је био млад да иде на фронт, заједно са осталим вршњацима на ослобођеној територији града Крагујевца био је позван да чисти рушевине остале послије ратних разарања. У то вријеме Крагујевчани су пошту стријељаним ђацима 1941. године, између осталог, хтјели одати и једном представом. Бора Глишић је спремао комад "Велика битка", а десетак петнаестогодишњака, међу њима и Љуба Тадић, позвано је са радне акције да статирају у представи. Тај позив одредиће судбину овог дјечака, али и промијенити историју цјелокупног српског глумишта.
https://www.kulturiste-portal.com/ljuba-tadic,-glumac-kojeg-je-podigla-pravda-auditorijuma

Деведесет година од рођења славног глумца

31/05/2019

“Императив” отворио врата у свијет слободе, свијет књижевности

“Императив” отворио врата публици.
Данас у наставку програма:
17:00 – "Бајковница" – школа креативног писања са Тањом Ступар Трифуновић
18:00 – промоција – Јелена Ленголд
19:00 – "Поезију ће сви читати" – Мирјана Бобић Мојсиловић – пјесник домаћин Горан Гаврић Грга
21:00 – "Ноте и слова" – Ђорђе Микетић
https://www.kulturiste-portal.com/%E2%80%9Cimperativ%E2%80%9D-otvorio-vrata-u-svijet-slobode,-svijet-knjizevnosti

До 3. јуна изузетно богат програм на другом издању Фестивала књижевности "Императив"

31/05/2019

Детаљ прве вечери другог издања Фестивала књижевности Императив, који је у организацији истоименог Удружења за промоцију и популаризацију књижевности, отворен јуче у Културном центру Бански двор и који ће у различитим просторима овог здања трајати до 3. јуна.
Фотографије на првој вечери програма "Поезију ће сви читати" снимио Borislav Brezo.